Internet je očigledno naše novo radno MESTO i, u prostornom smislu, naš prostor za oglašavanje, naš kutak koji možemo da podelimo sa neograničenim brojem ljudi. Stoga, biće sve više i više potražnje i neophodnosti za sajtovima. Jeste, društvene mreže su odlična maska za Vaš sajber apetit, ali to je maska. Imati svoj sajt, svoj domen i svoj virtuelni žig, to je strast koja se teško opisuje, a zadovoljava se samo posedovanjem i uređivanjem sopstvenog online prostora.
Jedna od tema koja je ovog leta zaokupirala mnoge online stručnjake iz industrije domena, ali i pravnike koji se bave pravom intelektualne svojine, jeste presuda Vrhovnog suda Sjedinjenih Američkih Država kojom je dopuštena zaštita oznake booking.com žigom.
Pre bavljenja booking-om, hajde da se pozabavimo pitanjem šta je to domen? (Za one koji znaju, neka preskoče tekst u sivom pravougaoniku.)
Naziv internet domena (Internet domain name) je tekstualna oznaka koju korisnik registruje za svoje potrebe, čime stvara administrativno-tehničku mogućnost za vidljivost internet domena (recimo sajta) pod tim nazivom.
Jednostavnije rečeno, internet domen je sistem u kome se internet adrese vezuju za određene lokacije na Internetu, servere, sajtove, e-poruke itd. Naziv internet domena je Vaša sopstvena internet adresa koju ste registrovali u okviru nekog internet domena, nacionalnog ili međunarodnog (npr. internet adresa rnids.rs u okviru .RS domena). On je sastavni deo veb adrese i adrese e-pošte i na taj način određuje Vaš identitet na Internetu. U običnom govoru se najčešće koristi pojam “internet domen” i kada se misli na “naziv internet domena”. – preuzeto sa www.rnids.rs
Vratimo se na slučaj Vrhovnog suda SAD-a i booking.com
Spor se javio kada je kompanija Booking.com podnela prijavu žiga za oznaku booking.com u kategoriji usluga onlajn hotelske usluge. Prijavu je podnela američkom Uredu za patente i žigove (USPTO), koji je odmah po prijemu odbio prijavu zbog generičnosti prijavljene oznake, navodeći da se rečju booking označava sama radnja hotelske rezervacije, dok element .com potrošačima ukazuje na onlajn i komercijalni karakter te aktivnosti – te odatle i proizilazi zašto je kombinacija ova dva elementa generička.
Kako su Nizozemci (booking.com je poreklom iz Nizozemske/Holandije) bili nezadovoljni ovom odlukom, pokrenuli su sudski spor u kojem navode da prema istraživanjima javnog mnjenja, 74,8% potrošača doživljava booking.com kao brend – odnosno žigom zaštićenu oznaku – a ne kao bilo koji drugi generički pojam. Spor je dodeljen nadležnom okružnom sudu koji je pri rešavanju spora zaključio da kombinacija oznaka booking i .com ipak nije generička, pošto je vremenom i učestalom upotrebom postala prepoznatljiva potrošačima. Sudbina spora nastavljena je pred višim sudskim instancama, te je po pitanju generičnosti ove oznake Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država dao svoje izjašnjenje.
Kratak presek kako biste se upoznali sa nekim osnovnim pravilima o registraciji žigova i registraciji naziva internet domena.
PraviLAW broj 1: Generičke oznake se ne mogu štititi žigom.
Oznake koje služe za obeležavanje (prepoznavanje) proizvoda, odnosno za razlikovanje robe ili usluga jednog privrednog subjekta od iste ili slične vrste robe ili usluge drugog privrednog subjekta mogu se zaštititi žigom pod uslovom da su distinktivne.
Dakle: Jednostavno rečeno, žig služi da razlikujemo jednu robnu marku od druge, i taj žig je zaštitni znak jedne marke, te zbog toga druga marka (robe ili usluga) ne može da ima identičan žig – mora da se razlikuje.
Najjednostavnije definisano, distinktivnost je podobnost oznake da služi razlikovanju proizvoda u prometu. Takvu različitost možete da primetite kod oznaka kao što su na primer oznake ”Samsung”, ”nVidia”, ”Pepsi” i drugi brendovi koje svakodnevno koristimo.
Svako od nas – prosečni potrošač, će svakako razlikovati proizvod obeležen zagriženom jabučicom ”Apple” od oznaka drugih proizvođača električnih uređaja, mobilnih telefona, računara i slično. Sa druge strane, generičke oznake se ne mogu zaštititi žigom, jer se one sastoje od naziva robe ili usluge (npr. oznaka „kišobran” za kišobrane). Generičke oznake same po sebi nisu podobne za razlikovanje proizvoda jednih od drugih, jer označavaju čitavu kategoriju proizvoda.
Međutim, nije nedozvoljeno da se registruje naziv internet domena koji se sastoji iz jedne generičke oznake (npr. kišobran.rs). Takvi postupci se u online svetu čak i podstiču i vrlo su poželjni, jer se tako povećava šansa da internet korisnici (a ujedno i novi potencijalni klijenti) pronađu određeni sajt (odnosno Vas). Dakle, ako ste u sferi proizvodnje ili prodaje kišobrana, ne bi bilo loše da zauzmete prvi naziv internet domena kišobran.rs, iako po pravilu nećete moći da ga u isto vreme, zbog svoje generičnosti, zaštitite žigom.
Pravilaw broj 2: Generička oznaka + .com = generička oznaka. Ili ipak NE!?
Šta je beše bilo sa booking-om?
Kako bi se utvrdilo da li je oznaka booking.com generička ili ne, Vrhovni sud SAD-a proverio je ispunjenost sledeća tri kriterijuma:
- Generička oznaka se odnosi na čitavu kategoriju proizvoda, a ne samo na pojedini element iz te kategorije proizvoda;
- Distinktivnost složene oznake (oznake koja se sastoji iz dva ili više elemenata) procenjuje se s obzirom na celinu oznake, a ne zasebno u odnosu na svaki element oznake;
- Relevantno je samo ono značenje koje oznaka ima za prosečnog potrošača.
Sud je doneo zaključak da oznaka booking.com ne predstavlja generičku oznaku za prosečnog potrošača, odnosno ne predstavlja čitavu kategoriju proizvoda. Zapitajmo se da li razumemo sledeću rečenicu: “Idemo na odmor u Kladovo, našli smo smeštaj preko Bukinga“ – Da, neko ko će posetiti Kladovo je u tom istom mestu našao i rezervisao smeštaj preko buking sajta (booking.com) i to je danas tako prirodno da se ta rečenica razume na ovaj način.
Kad bi bilo suprotno, prosečni potrošač bi konkurentske usluge nazivao booking.com uslugama, te prema tome, ne sporeći činjenicu da je oznaka booking-a generička, Vrhovni sud SAD-a je zaključio da kombinacija oznaka reči booking i .com ne mora nužno biti generička, pošto je moguće da je takva složena oznaka upotrebom u privrednom prometu stekla distinktivnost. Baš ta naknadno stečena distinktivnost bila je glavni i presudni razlog da se dopusti zaštita oznake booking.com žigom.
Ne treba donositi prenagljene zaključke. Reakcije nekih stručnjaka, a naročito laika, na ovu presudu bile su prenaglašene. Jedni čak tvrde da će sutra (u budućnosti) svaki generički pojam u kombinaciji sa nazivom internet domena prvog nivoa (.com, .net i dr.) moći da bude zaštićen žigom. Međutim, savetuje se da se pažljivo čita presuda Vrhovnog suda SAD-a, gde se može zaključiti da ovom presudom nije napravljen takav presedan. Naprotiv, registracija žiga biće omogućena samo onim licima koja uspeju da dokažu da je generička oznaka upotrebom stekla distinktivnost.
Drugim rečima, ulažite u svoju oznaku i njenu promociju, investirajte značajna sredstva kako biste postigli da se u svesti prosečnog potrošača Vaša oznaka više ne percipira kao generička, već kao zasebna, jedinstvena.
Još jedna značajna stvar koja ne ide u korist booking-u: treba imati u vidu da je zaštita koja je pružena oznaci booking.com veoma slaba, pošto treća lica i dalje mogu slobodno koristiti elemente te oznake – booking i .com – jer oni nesumnjivo jesu generički pojmovi. Najzad, ne sporeći uticaj američkog prava na pravne sisteme drugih zemalja, ne bi trebalo smetnuti s uma činjenicu da ova presuda ima nacionalni domašaj, kao i da žig ima teritorijalno važenje – da, ali još koliko dugo? Globalizacija nam je nikada bliža – hajde da je pratimo zajedno.
Radi potpune i eventualno šire slike, te i radi boljeg razumevanja žiga, pročitajte neke od prethodnih postova baš na ovu temu: RAZLIKA IZMEĐU OZNAKA NA ŽIGU – ™ VS ®
Autor: Tadija Mitić
Izvor: RNIDS – Registar nacionalnog internet domena Srbije , Booking.com , Vrhovni sud SAD-a
Pingback: Politika privatnosti VS. Uslovi korišćenja