Prava i obaveze radnika za vreme vanrednog stanja | detaljno

U skladu sa mnogobrojnim pitanjima koja su pristigla na prethodni teskt koji možete pročitati klikom ovde, rešeno je da se izbaci novo, detaljnije pojašnjenje prava i obaveza radnika za vreme trajanje vanrednog stanja u Srbiji.
Naime, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja objavilo je za javnost dodatno pojašnjenje svih odredbi koje se tiču prava radnika za vreme vanrednog stanja.

Ovo pojašnjenje tiče se svih mogućih, potencijalnih situacija koje Vas mogu zadesiti za vreme vanrednog stanja – rad od kuće, visina naknada, prava roditelja koji imaju decu mlađu od 12 godina, prava radnika u samoizloaciji, plaćenom i neplaćenom odusustvu, bolovanju, pravo na odmor, upućivanje na prinudni odmor, itd.

Rad od kuće

Organizacija rada od kuće! Ukoliko to priroda delatnosti i posla koje obavljaju dozvoljava, Ministarstvo apeluje na poslodavce da zaposlenima organizuju rad od kuće. Zaposleni koji u skladu sa Zakonom o radu i Uredbom o organizovanju rada poslodavca za vreme vanrednog stanja, rade od kuće imaju pravo zaradu, kao i zaposleni koji rade na svom radnom mestu. Jedina razlika je što zaposleni koji rade od kuće, nemaju pravo na naknadu troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada kao zaposleni koji dolaze u poslovne prostorije poslodavca, kao ni na naknadu drugih troškova u vezi sa organizacijom rada na ovakav način.

Često se mešaju i poistovećuju rad od kuće i odmor, odnosno plaćeno odsustvo. Međutim, rad od kuće nije „plaćeno odsustvoˮ već organizacija rada u kojoj zaposleni svoje radne obaveze izvršava od kuće i za to ostvaruje zaradu.

U slučaju kada poslodavac ne može da organizuje rad od kuće, dužan je da obezbedi sve mere zaštite bezbednosti i zdravlja na radu, kako bi zaposleni boravili u potpuno bezbednoj sredini i obavljali svoj posao bez dodatnih rizika.

Dodatno o radu od kuće možete pročitati i u prethodnom tekstu!

PRAVA I OBAVEZE RADNIKA – roditelj deteta ili dece mlađe od 12 godina

Na osnovu Uredbe o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja, kao i na osnovu mera prevencije širenja zaraze COVID–19 virusom, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave donelo je Preporuku za organizovanje rada u javnim upravama i državnim institucijama (Preporuka).

Preporuka se, imajući u vidu nadležnost Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, pre svega odnosi na zaposlene u državnim organima, javnim agencijama, javnim službama i jedinicama lokalne samouprave.

Ovu preporuku, treba primeniti i na poslodavce u privatnom sektoru, ukoliko to dozvoljava delatnost rada poslodavca.

Prema Preporuci, „poslodavac prvenstveno treba da ima u vidu da su naročito ugrožena lica sa utvrđenim hroničnim oboljenjima i lica starija od 60 godina i da posebnu zaštitu ima roditelj deteta do 12 godina, a naročito ukoliko sam vrši roditeljska prava, ili je drugom roditelju ustanovljena radna obaveza. Za navedene zaposlene neophodno je omogućiti rad od kuće, i to u skladu sa planom rada i rasporedom koji je poslodavac, odnosno rukovodilac, sam dužan da utvrdi za svakog zaposlenogˮ.

Međutim, u slučajevima gde se zbog delatnosti i prirode posla ne može organizovati rad od kuće (i u javnom i u privatnom sektoru), poslodavac je dužan da obezbedi mere zaštite i zdravlja zaposlenih, kao i da organizuje rad u smenama, kako bi što manji broj zaposlenih i svih drugih radno angažovanih lica rad obavljao istovremeno u jednoj prostoriji.

Drugim rečima. Ako oba roditelja rade, neophodno je da poslodavci oba roditelja usaglase smene tako, da je uvek jedan roditelj kod kuće kako bi se ostvarila briga o detetu. Idealno bi bilo kada bi jedan ili pak oba poslodavca odobrila rad od kuće za roditelje. Međutim, gde to nije slučaj, a često nije, neophodno je voditi računa i starati se o najboljem interesu naše dece, te je potrebno organizovati, napred pomenuti, rad u smenama.

OSVRT NA POJEDINA PRAVA IZ RADNOG ODNOSA I PO OSNOVU RADA

Zaposleni u samoizolaciji/karantinu

Zaposleni koji je u samoizolaciji, a kome je nadležni organ izdao akt (rešenje ili drugi akt) o samoizolaciji ili karantinu, imaju pravo na naknadu zarade.

Naknada zarade pripada zaposlenom prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju, u slučaju kada je zaposleni privremeno sprečen za rad zbog propisane mere obavezne izolacije kao kliconoše ili zbog pojave zaraznih bolesti u njegovoj okolini.

 Prvih 30 dana odsustva plaća poslodavac, a od 31. dana Republički fond za zdravstveno osigurnje.

Zaposleni u samoizolaciji ili karantinu treba da se jave poslodavcu telefonom i da mejlom ili nekim drugim elektronskim načinom komunikacije, pošalju skeniran ili slikan navedeni akt nadležnog organa – najčešće je to potvrda o privremenoj sprečenosti (NE, to nisu doznake, kako se često meša)

Potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad, kao i  doznaku za zaposlenog, može da dostavi član porodice ili sam zaposleni kad prestanu razlozi zbog kojih istu nije mogao da dostavi.

Da pojasnimo časkom: Potvrda o privremenojo sprečenosti se donosi pri otvaranju bolovanja a doznake pri zatvaranju/zaključenju bolovanja.

Pravo na naknadu zarade prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju, nema osiguranik, ako je namerno sprečavao ozdravljenje ili ako je zloupotrebio pravo na korišćenje odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad na neki drugi način (na primer prekršaj samoizolacije/karantina).

Naknada zarade, prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju je prosečna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad,  i određuje se u visini 65% od osnova za naknadu zarade. Poslodavac može isplatiti i veći iznos naknade zarade zaposlenom, ukoliko se tako ugovori kolktivnim ugovorom ili ugovorom o radu.

Pravo na naknadu zarade imaju zaposleni i lica koja obavljaju samostalnu delatnost, ali ne i radno angažovani po osnovu ugovora van radnog odnosa (osim ako u ovom ugovoru nije utvrđena i novčana naknada za slučaj kada se ne obavljju poslovi za koji je zaključen ugovor).

Pravo zaposlenog koji koristi koristi godišnji odmor

U zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog. Zaposleni za vreme korišćenja godišnjeg odmora, odnosno kolektivnog godišnjeg odmora kod poslodavca, ima pravo na naknadu zarade, u visini prosečne zarade ostvarene u prethodnih 12 meseci.

PRINUDNI ODMOR – smanjenje obima rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog

Kako član 116. Zakona o radu nalaže, ukoliko poslodavac ima smanjen obim posla  ili je u potpunosti prekinuo rad, zaposleni se mogu uputiti na takozvani „prinudni godišnji odmorˮ u trajanju od 45 radnih dana, odnosno i duže u skladu sa Zakonom.

Izuzetno, u slučaju prekida rada, odnosno smanjenja obima rada koje zahteva duže odsustvo, poslodavac može, uz prethodnu saglasnost ministra, uputiti zaposlenog na odsustvo duže od 45 radnih dana, uz naknadu zarade iz stava 1. ovog člana. Pre davanja ove saglasnosti, ministar je u obavezi da zatraži mišljenje reprezentativnog sindikata grane ili delatnosti osnovanog na nivou Republike.

U navedenom slučaju zaposleni imaju pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, s tim da ista ne može biti manja od minimalne zarade.

Šta to znači. Ako ste prijavljeni i primate “minimalac”, a dođe do “prinudnog godišnjeg odmora” u vašoj firmi/preduzeću/organizacionoj jedinici, to nikako neće uticati na Vaše prihode. U drugim slučajevima to ne mora biti slučaj.

(Posebnim ili Opštim) Kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu i ugovorom o radu može se utvrditi i veći iznos naknade zarade od ove koja je utvrđena zakonom.

Prekida rada zbog naredbe nadležnog državnog organa/organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja

U skladu sa članom 117. Zakona o radu, propisano je da visina naknade zarade za vreme prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja života i zdravlja zaposlenih i drugih lica, Zakonom o radu nije utvrđena. Ista se utvrđuje  i isplaćuje u visini utvrđenoj (opštim ili posebnim) kolektivnim ugovorom/pravilnkom o radu i/ili ugovorom o radu.

Šta to znači? Ako dođe do prekida rada, kao npr. za vreme pandemije COVID-19 virusa, dakle usled vanredne situacije, Vaša plata je onolika, koliko je propisano ugovorom o radu koji ste potpisali sa svojim poslodavcem.

Zaposleni odsustvuje sa rada zbog bolesti ili je na plaćenom odsustvu

Članom 114. i članom 115. Zakona o radu, jemči se da zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad i to najmanje u visini 65% prosečne zarade, odnosno u visini od 100% zarade zaposlenog u slučaju povrede na radu ili profesionalne bolesti.

Dakle, kao i pri redovnom poslovanju, kada se otvori bolovanje, visina isplate je 65% prosečne plate, odnosno 100% plate ako je otvoreno bolovanje zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti.

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade za slučaj  plaćenog odsustva: sklapanja braka, porođaja supruge, teže bolesti člana uže porodice, smrti člana uže porodice, dobrovoljnog davanja krvi i dr.

Uslovi za iskorišćavanje plaćenog odsustva najčešće su propisani posebnim kolektivnim ugovorom, te se obratite svom pravniku ili jednostavno pogledajte Vaš posebni kolektivni ugovor.

Pravo na neplaćeno odsustvo

Poslodavac u skladu sa članom 78. Zakona o radu, može zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade zarade (neplaćeno odsustvo). Samo i jedino na zahtev zaposlenog, poslodavac može da odobri pravo na neplaćeno odsustvo.

Za vreme neplaćenog odsustva, sva prava i obaveze iz radnog odnosa MIRUJU – što je regulisano članom 79. Zakona o radu.

Višak zaposlenih – tehnološki višak

 Poslodavac koji otkazuje radni odnos zaposlenom jer je tehnološki višak mora da vodi računa o tome da li je u obavezi da donese program rešavanja viška zaposlenih (član 153. Zakona o radu) kao i da zaposlenima, koje je utvrdio kao tehnološki višak, isplati otpremninu pre otkaza ugovora o radu. Poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu, zaposlenom isplati otpremninu (član 158. stav 1. Zakona).

Ukoliko poslodavac ne isplatu otpremninu, a zaposlenom prestane radni odnos, inspektor će vratiti na rad sve one zaposlene, kod kojih poslodavac nije ispoštovao odredbe zakona.

Visina otpremnine utvrđuje se (opštim ili posebnim) kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu i/ili ugovorom o radu, i  ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu – kod koga je radio do trenutka otkaza.

Pravo zaposlenog na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti

Pravo na novčanu naknadu ima zaposleni na neodređeno vreme koji je proglašen tehnološkim viškom, zaposleni na određeno vreme, kao i lice koje po osnovu ugovora  obavljalo privremene i povremene poslove, a koje je u periodu od najmanje 12 meseci neprekidno ili s prekidima u poslednjih 18 meseci bilo u osiguranju.

Novčana naknada pripada od prvog dana od dana prestanka obaveznog osiguranja, ako se prijavi i podnese zahtev Nacionalnoj službi u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa ili prestanka osiguranja. Nezaposlenom koji podnese zahtev, po isteku roka od 30 dana, novčana naknada pripada od dana podnošenja zahteva.

Obezbeđivanjem elektronske prijave na NSZ, sva lica od 23. marta 2020. godine, imaju mogućnost da se prijave elektronski radi korišćenja prava na novčanu naknadu u skladu sa zakonom.

PRIJAVITE INSPEKCIJI SVE NEPRAVILNOSTI

Bez obzira na vanredno stanje, zaposleni koji smatraju da im je povređeno pravo iz radnog odnosa i po osnovu rada, mogu se obratiti Inspektoratu za rad, koje će u skladu sa zakonom i svojim nadležnostima i ovlašćenjima preduzeti odgovarajuće mere.

Kontakt nadležne inspekcije – inspekcije rada
Elektronska pošta: inspektorat@minrzs.gov.rs  ili kontrola@minrzs.gov.rs
Telefoni: 0800 300 307 (besplatan poziv).

Neophodno je imati veru u institucije Republike Srbije, jer nas to čini civilizovanim društvom. PraviLaw podstiče vladavinu prava i poštovanje nadležnih institucija svake suverene države, te je od velikog značaja da poštujemo procedure i u doba vanrednog stanja.

Svakako pre bilo kakvih konkretnih odluka, posavetujte se sa stručnim licem – advokatom! Time ćete sebi uštedeti vreme, novac ali i zdravlje, što je u ovom trenutku najvažnije!

Usluge!

Ako vam je neophodna pomoć pri izradi nekih pravnih akata vezanih za gore navedene slučajeve, ako ste firma/preduzeće koje posluje u doba vanrednog stanja, a neophodno Vam je da rešite svoje radno-pravne odnose sa zaposlenima, obratite se putem kontakt forme, kako bi zajedno prebrodili vanredno stanje uz maksimalno očuvanje prava radnika i poslodavaca!
Za detaljnije upoznavanje sa uslugama koje PraviLaw nudi, prosurfujte malo po sajtu – ko zna, možda i ostavrimo poslovnu saradnju!

Zadovoljan i poštovan radnik je veće bogatstvo od same zarade firme!

Autor teksta: Tadija Mitić

Izvor: Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Zakon o radu