Pravno regulisanje slobodnog pristupa informacijma od javnog značaja u Republici Srbiji, kao jednog od osnovnih ljudskih prava proklamovanih članom 51. Ustava Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 98/2006) koji nosi naslov „Pravo na obaveštenost“, zaokruženo je usvajanjem i stupanjem na snagu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja – u daljem tekstu: Zakon.
Na samom početku Zakon daje definiciju informacije od javnog značaja i organa javne vlasti, u kom smislu propisuje:
Član 2. Informacija od javnog značaja
Informacija od javnog značaja, u smislu ovog zakona, jeste informacija kojom raspolaže organ javne vlasti, nastala u radu ili u vezi sa radom organa javne vlasti, sadržana u određenom dokumentu, a odnosi se na sve ono o čemu javnost ima opravdan interes da zna.
Da bi se neka informacija smatrala informacijom od javnog značaja nije bitno da li je izvor informacije organ javne vlasti ili koje drugo, lice, nije bitan nosač informacija (papir, traka, film, elektronski mediji i sl.) na kome se nalazi dokument koji sadrži informaciju, datum nastanka informacije, način saznavanja informacije, niti su bitna druga slična svojstva informacije.
Član 3. Organ javne vlasti
Organ javne vlasti (u daljem tekstu: organ vlasti) u smislu ovog zakona jeste:
1) državni organ, organ teritorijalne autonomije, organ lokalne samouprave, kao i organizacija kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja (u daljem tekstu: državni organ);
2) pravno lice koje osniva ili finansira u celini, odnosno u pretežnom delu državni organ.
Na sajtu Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti objavljen je katalog organa javne vlasti, za koji se mora zaključiti da je jako ažurno i temeljno sačinjen.
Vrlo je važno utvrditi i šta čini samo pravo na pristup informacijama od javnog značaja. Ni u odnosu na ovo pitanje Zakon nije ostao nem, već je vrlo precizno u članu 5, koji i nosi naslov „Sadržina prava na pristup informacijama od javnog značaja“, propisao:
„Svako ima pravo da mu bude saopšteno da li organ vlasti poseduje određenu informaciju od javnog značaja, odnosno da li mu je ona inače dostupna.
Svako ima pravo da mu se informacija od javnog značaja učini dostupnom tako što će mu se omogućiti uvid u dokument koji sadrži informaciju od javnog značaja, pravo na kopiju tog dokumenta, kao i pravo da mu se, na zahtev, kopija dokumenta uputi poštom, faksom, elektronskom poštom ili na drugi način.“
KO IMA OPRAVDANI INTERES DA ZNA?
Zakon utvrđuje zakonsku pretpostavku opravdanog interesa javnosti da zna informaciju, na koji način je teret dokazivanja ove okolnosti prevaljen na organ javne vlasti, na koji način je položaj tražioca informacije učinjen povoljnijim. Naravno, sasvim opravdano, predviđena su i određena ograničenja ovog prava, kao i razlozi za isključenje i ograničenje slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja.
KAKO OSTVARITI SVOJE PRAVO?
Postupak za ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja ustrojen je kao instancioni postupak u kome se organ javne vlasti nalazi u položaju prve instance.
Šta to znači: Ovaj postupak mora da sledi niz događaja koji su tačno određeni zakonom – dakle u svojstvu primera:
Prvo se zahtev šalje organu javne vlasti (to je prvi stepen). Ako isti ne odgovori, nepotpuno odgovori ili ne reaguje, šalje se žalba Povereniku (to je drugi stepen). Poverenik ne reaguje ili neadekvatno deluje, šalje se tužba upravnom sudu (treći stepen), i tako dalje sve višem i višem stepenu sa većom nadležnošću dok se pravo ne ostvari.
Postupak za ostvarivanje ovog prava pokreće se podnošenjem zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja organu vlasti.
Zahtev se može podneti u pismenom ili u usmenom obliku. Organ vlasti može propisati obrazac za podnošenje zahteva, ali mora razmotriti i zahtev koji nije sačinjen na tom obrascu. Kada se informacija traži usmeno, zahtev se saopštava u zapisnik koji vodi ovlašćeno lice organa javne vlasti za pristup informacijama.
Sam zahtev mora sadržati naziv organa vlasti, ime, prezime i adresu tražioca, kao i što precizniji opis informacije koja se traži. Zakon propisuje da zahtev može sadržati i druge podatke koji olakšavaju pronalaženje tražene informacije, što je naravno i poželjno kako bi dobijeni odgovor bio što potpuniji.
Drugim rečima: Moramo da navedemo kome se obraćamo, npr: “SEKRETARIJAT ZA LOKALNU PORESKU ADMINISTRACIJU”, bitno je da ostavimo svoje lične podatke poput imena i prezimena npr: Pera Perić”, kako bi znali kome da dostave podatke, odnosno ko ih traži. I glavna stvar jeste da što detaljnije postavimo pitanje kako bi se dobio što potpuniji odgovor od strane organa javne vlasti.
Vrlo je bitno naglasiti da je utvrđena i obaveza organa javne vlasti da u roku od 15 dana postupi po zahtevu i dostavi informaciju od javnog značaja tražiocu.
Detaljnije o tome kako SAMOSTALNO sastaviti zahtev – kliknite na sliku!
POVERENIK ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA KAO DRUGOSTEPENI ORGAN
Organ javne vlasti nije reagovao u roku od 15 dana ili nam je poslao nepotupn odgovor – koji je sledeći korak?
Zakonom je utvrđeno pravo tražioca informacije da podnese žalbu Povereniku, i to iz taksativno navedenih razloga, čime je uvedena kontrola organa javne vlasti, kao prvostepenog organa. Poverenik u ovakvim situacijama postupa po odredbama opšteg upravnog postupka koje se odnose na rešavanje drugostepenog organa po žalbi, a saglasno odredbama Zakona o opštem upravnom postupku, te ima obavezu da po žalbi postupi u zakonskom roku od 30 dana.
Šta sad ovo znači? Prevedeno – nakon što pošaljemo žalbu povereniku, on je u obavezi da postupi u skladu sa našom žalbom u roku od 30 dana, kako kaže Zakon.
O žalbi tražioca informacije Poverenik odlučuje rešenjem ili zaključkom, protiv koga se može pokrenuti upravni spor, saglasno odredbama Zakona o upravnim sporovima.
ŠTA NAKON POVERENIKA?
Ukoliko tražilac informacija zahtevanu zaštitu ovog Ustavom zajamčenog prava ne dobije ni od strane Poverenika, kao drugostepenog organa, kao naredna instanca na raspolaganju mu stoji Upravni sud, kome se može izjaviti upravna tužba i pokrenuti upravni spor.
Nakon odluke Upravnog suda povodom tužbe, kao poslednje sredstvo u pravnom poretku Republike Srbije predviđena je i mogućnost ulaganja ustavne žalbe protiv pojedničanog akta Upravnog suda kojom tražilac informacije nije zadovoljan. Mogućnost izjavljivanja ustavne žalbe propisana je Ustavom Republike Srbije i Zakonom o Ustavnom sudu.
U slučaju da čak ni odluka Ustavnog suda ne pruži adekvatnu pravnu zaštitu ovog ljudskog prava, na raspolaganju stoje postupci pred međunarodnim forumima, o kojima će biti reči u narednim objavama PraviLaw tima.
Projekat “Informacija na dlanu”
Možda cela ova situacija deluje konfuzno, teško i nedostižno, te se ujedno možda i čini da traje beskrajno dugo i da na kraju priče nećete nikada stići do svog odgovora, ALI NIJE TAKO. Izlaz iz ovog pravnog lavirinta, koji vas vodi direktno do pristupa informaciji od javnog značaja koja će Vam priuštiti odgovor na vaše pitanje, zapravo nije tako daleko.
U celoj ovoj priči niste sami! PraviLaw je tu za Vas!
U okviru udruženja PraviLaw sprovodi se projekat pod nazivom “Informacija na dlanu” gde mi umesto i na zahtev građana, šaljemo pitanja organima javne vlasti koja potpadaju u kategoriju informacije od javnog značaja, a koja su ujedno od velikog značaja za lokalnu zajednicu ili veći broj građana.
Na stranici projekta “Informacija na dalnu” možete pronaći sve detalje o tome kako će PraviLaw tim, umesto Vas, poslati baš Vaše pitanje u obliku zahteva za pristup informacijama od javnog značaja i to baš onom organu javne vlasti koji je nadležan za odgovor na Vaše pitanje.
PraviLaw pita za Vas!
Kako ne biste propustili neke od edukativnih ili informativnih tekstova PraviLaw tima prijavite se na PraviLaw Newsletter ili jednostavno pratite stranicu projekta Informacija na dalnu i čitajte nove tekstove u odeljku “riznica znanja”
Autor teksta:
Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Nišu 2017. godine, nakon čega svoju karijeru započinje u okviru Sektora za naplatu i upravljanje potraživanjima u docnji u banci Intesa. Nakon ovog kratkotrajnog angažmana, upisuje se u Advokatsku komoru Niša kao advokatski pripravnik, gde stiče iskustvo u raznim oblastima prava, posebno u oblasti radnih odnosa, korporativnog prava i parničnom i izvršnom postupku. Tokom studiranja učestvovao je na većem broju domaćih i međunarodnih edukacija, seminara, zimskih i letnjih škola i drugih vidova usavršavanja. Godine 2020. odbranio je master rad na Pravnom fakultetu u Nišu, stekavši zvanje master pravnik.
Pingback: Zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja