Start-up vs. ostala privredna društva

Start-up PraviLaw
Šta je start-up?

Start-up (Start-ap) – pre svega nema adekvatan prevod na srpski jezik, a ujedno nema ni sveobuhvatnu ili opšteprihvaćenu definiciju koja bi objedinila sve specifičnosti tog pojma. Vrlo često, u javnosti se pojam starp-apa vezuje za bilo koje novoosnovano privredno društvo, ali to nije baš uvek tako.

razlike između start-ap i nekih drugih tek osnovanih privrednih društava?

“Start-ap je organizacija sačinjena da isporuči novi proizvod ili pruži novu uslugu u uslovima ekstremne nesigurnosti”

Erik Ris – knjiga Lean Startup

Vrlo često se Start-up povezuje sa tehnološkim kompanijama – IT sektor, iako to ne mora uvek biti slučaj. Glavna distinkcija koja sve start-up-ove čini različitim u odnosu na druge kompanije novije dobi, jeste inovativan pristup biznisu, odnosno veliki potencijal privrednog rasta u budućnosti.

Glavna odlika svih start-up pokretača jeste visok stepen finansijske pismenosti i još viša informisanost u odnosu na sve ostale koji sede za konkurentskim stolom.

Dakle, poenta je da novosnovana kompanija ne mora u isto vreme biti i start-ap (novi kafić, dragstor, roštiljnica i slično ne predstavlja start-up). Takođe, važno je naglasiti da start-up kompanije, za razliku od brojnih novoosnovanih kompanija, svoje poslovanje usmeravaju na globalni nivo, odnosno pokušava da se probije na svetsko tržište.

Pravna forma start up-a, šta odabrati?

Počnimo od domaćeg Zakona o privrednim društvima koji predviđa četiri forme privrednih društava:

  • ortačko društvo;
  • komanditno društvo;
  • društvo sa ograničenom odgovornošću
  • akcionarsko društvo;

Najadekvatniji oblik za start-up firmi (pri svojoj inicijalnoj fazi) predstavlja pravna forma društva sa ograničenom odgovornošću (popularno D.O.O.).

Karakteristike: Društvo sa ograničenom odgovornošću (D.O.O.) je, po svojoj pravnoj prirodi, predstavlja društvo kapitala čiji članovi svojom imovinom NE odgovaraju za njegove obaveze. Osim toga, uslov za osnivanje DOO-a je postojanje minimalnog osnovnog kapitala – odnosno osnivačkog kapitala u minimalnom iznosu od samo 100,00 dinara, te je to veoma pogodno za start-up firme/kompanije koji se na samom startu poslovnog života suočavaju sa brojnim finansijskim izazovima, budući da na samom početku gotovo ništa ne zarađuju.

Drugim rečima… Ako postoji tri (3) osnivača i svi osnivači ulože po 100 dinara u osnivanje D.O.O-a, ta firma će imati ukupan kapital od 300 dinara. Recimo da firma ne zaradi ništa već zauvek ima ukupan kapital od 300 dinara – ukoliko dođe do nekih komplikacija i firma bude dužna da isplati određenu sumu novca nekome (bilo kome), to jedino može biti učinjeno od sredstava koja su deo ukupog kapital d.o.o-a, dok osnivači, koliko god bogatsvo privatno imali, neće pretrpeti nikakvu materijalnu štetu, osim što im se verovatno neće vratiti uložen novac u osnivanju firme. Dakle d.o.o. štiti osnivače tako što se rizik svodi na minimum – najviše što mogu izgubiti jeste onoliko koliko su uložili.

Kod nekig drugih oblika privrednih društava, ovo nije slučaj, već vrlo često osnivači odgovaraju ukupnom svojom imovinom – kako onim što su uložili u firmu ali i privatnom svojinom (npr. stan, kuća, privatna kola…).

Registracijom start-up firme kao privrednog društva kod Agencije za privredne registre (dalje: APR), start-up postaje potpuno nezavisan pravni subjekat u pravnom poretku naše države.

Šta to znači?
Dakle, momentom registracije on stiče prava (npr. ugovorna sposobnost, procesna sposobnosta), ali i obaveze (obaveza plaćanja poreza, izrada i dostavljanje godišnjih finansijskih izveštaja itd).

Međutim kako se start-up dalje razvija, predložena pravna forma (d. o. o.) postaje veoma tesna i neadekvatna za akumuliranje novog kapitala, zbog čega mnogi ekonomisti savetuju promenu pravne forme privrednog društva – statusnu promenu, ili drugim rečima – prelazak u akcionarsko društvo putem inicijalne javne ponude akcija (eng. Initial public offering – IPO).

Praksa je pokazala da mnoge start-up firme na zapadu sebe postavljaju na IPO radar onda kada mogu da budu samoodržive sa ljudstvom od 50-100 zaposlenih – odnosno onda kada shvate da su dostigli svoj maksimum u obrtu kapitala na godišnjem nivou.

No vratimo se na prvu fazu, šta raditi nakon osnivanja start-up firme/kompanije!

Prva faza – razvoj start-up firme

Neposredno nakon osnivanja, start-up se nalazi u svojoj primarnoj fazi razvoja. Drugim rečima nultoj fazi razvoja (ono što na engleskom zovu: seed),gde start-ap kompanija ne generiše dobit (nema zaradu) i suočava se sa velikim finansijskim izazovima.

Šta se u ovoj situaciji predlaže?

Poželjno je smanjiti troškove poslovanja na jedva prihvatljiv nivo, a sve u cilju generisanja daljeg privrednog rasta i dostizanja željenog potencijala.

A kako to uraditi?

Fantastična stvar za mlade start-up firmice predstavljaju moderni i popularni “coworking” prostori za iznajmljivanje ili “habovi” odnosno radna okruženja koja se iznajmljuju za firme koje se opredele da ne rentaju svoj lokal, već da dođu na “gotovo”, bez da vode računa o prostoru (u finansijskom, održivom i drugom smislu).

Start up coworking prostor za iznajmljivanje

Da sumiramo – glavni fokus svakog start-upa u početku jeste generisanje dobiti odnosno kako da što više zaradi, jer u suprotnom može da dođe do toga da se firma ugasi. Zato je važno toliko voditi računa o štednji.

Međutim, postoje nužni i nezaobilazni troškovi koje start-ap firma ipak ne može izbeći. Ti troškovi se moraju snositi kako bi nova kompanija valjano poslovala. Na samom početku poslovanja, start-ap kompaniji potrebne su pouzdane knjigovodstvene usluge (radi isplata zarada zaposlenima, poreskog konsaltinga i slično), kao i pravne usluge kako bi se poslovanje i razvoj kretali u zakonskom okviru (ugovori o radu, registracije, itd).

Još jedna stvar koju nam donosi 2018. godina, a o kojoj veoma moraju voditi računa sve start-up firme jeste zaštita podataka o ličnosti! Kako je mnogim start-up firmama vreme neverovatno vredan resurs, većina ovakvih firmi ima za cilj automatizovanu obradu podataka o ličnosti velikog broja lica, te je usled toga nužno imenovati i posebno lice za zaštitu podataka o ličnosti (eng. Data protection officer, vrlo često DPO).

Srbija i start-up model firmi – kako unaprediti? šta je potrebno?

Srpska start-up scena, odnosno start up indistrija, kada govorimo o prostoru Jugoslavije, pa čak i celog Balkana, je jedna od najboljih u okruženju. Naročito je ovoliko razvijena zbog srpskog IT sektora koji se opredeljuje za ovakve vrste firmi.

Srbija – među prvima u svom okruženju

Svakako, uvek može bolje!

Pre svega saradnja i bolja komunikacija! Poboljšanje međusobne saradnje i komunikacija start-apova mogu pospešiti razvoj i rast start-ap industrije.

Stvaranje multidisciplinarnih odnosno heterogenih start-up firmi takođe može veoma pomoći!

Posrednik u mirnom rešavanju sporova

Drugim rečima – Povezivanje start-up-ova čije su delatnosti i industrije različite ali ipak delimično srodne ili povezljive. Takođe razmena dragocenog znanja iz različitih oblasti (ono što na zapadu zovu: know-how) među povezanim akterima može stimulisati uspon start-up firmi u našoj državi.

Primer za to bi mogao biti: povezivanje, odnosno sinergija/harmonija firmi koje razvijaju reprodukciju ljudskog pokreta ili veštačku inteligenciju, sa kompanijama koje se bave 3d štampom, i kompanija koje se bave video igrama (naročito sportskih igara) – gde zajednički mogu da od više start-up firmi formiraju novu firmu u oblasti robotike ili tome slično.

Start-up firme su budućnost Srbije koja želi da bude konkurentna na Evropskom tržištu. Potrebno ih je više stimulisati, a ne terati sa ovih prostora – podržimo naše START-UP firme, podržimo budućnost naše privrede! Oni su ti koji će puniti penzione naše fondove – hajde da se sretnemo u budućnosti sa većim poverenjem u finansijsku stabilnost!

Ko zna, možda jednog dana Удружење “Правило” – Pravilaw preraste u jednu od start-up firmi!

Autor: Tadija Mitić

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *