Tehnika PraviLaw Pravne Pismenosti “istraživanje” je ključna za temu zarade i štednje!
Zarada i štednja mogu biti dve kategorije ličnih finansija koje mogu biti inspirisane pravnom pismenošću i uz praćenje donošenja novih zakona.
Na većinu vidova štednje postoje razni faktori koji vrše svoj uticaj.
Neki od tih faktora su, recimo, inflacija, porez(i) i geopolitičke okolnosti, poput svetske ekonomske krize ili nekih međunarodnih konflikata koji mogu u mnogome da poljuljaju finansijsku situaciju običnih građana.
Jedan od primera za to je rat u Ukrajini, gde je istog dana skočila cena nafte za veoma visok broj procenata, skočile su i cene prehrambenih proizvoda, ali i jednog resursa kojim ćemo se pozabaviti u ovom tekstu – a to je ZLATO!
Štednja se može obavljati na više načina:
- Akumulacijom novca koji steknemo kroz zaradu (kroz primarni posao);
- Oročeni novac u banci;
- Kupovina Hartija od vrednosti (npr. Akcije neke kompanije na berzi);
- Kupovina i trgovanje kripto valutama;
- Kupovina ZLATA i srebra;
- … drugi vidovi štednje.
Zlato je od pamtiveka bilo univerzalno sredstvo plaćanja, dok je i dan danas kamen temeljac većini nacionalnih banaka gde osiguravaju vrednost svoje valute.
Štednja u zlatnim polugama ? legalno ili ne?
Da ste ovo pitanje postavili pre 2018. godine, odgovor bi bio vrlo nesiguran, kakav god odgovor bio. Međutim, sada je ovo pitanje daleko regulisanije.
Postoji nešto što se zove investiciono zlato. Šta mu to dođe?
U Srbiji je investiciono zlato definisano stavovima 1, 2 i 3 člana 36b Zakona o porezu na dodatu vrednost (PDV) i to na sledeći način:
Investiciono zlato je zlato u obliku poluga ili pločica, mase prihvaćene na tržištu plemenitih metala, stepena finoće jednakog ili većeg od 995 hiljaditih delova (995/1000), ali ujedno to mogu i biti zlatni novčići (u narodu popularniji kao dukati) stepena finoće jednakog ili većeg od 900 hiljaditih delova (900/1000), iskovani posle 1800. godine, koji jesu ili su bili zakonsko sredstvo plaćanja u državi porekla, a koji se uobičajeno prodaju po ceni koja nije viša od 80% vrednosti zlata na otvorenom tržištu, sadržanog u novčićima.
Dodatno pojašnjenje za novčiće: Ako je novčić, primera radi, težine 3 grama – dakle 3 grama zlata – i ako je cena zlata 45 evra po gramu zlata, taj novčić se može prodavati po maksimalnoj ceni od 3 x 45e evra + 80%, što znači da je to (3 x 45) + 80% = 135 + 108 = 243 evra. U isto vreme, to mora biti neki novčić koji je korišćen kao služio kao novac u svojoj državi u kojoj je iskovan – primer za to jesu Franc Jozef dukati koji su jako popularni na ovim prostorima. Još nešto što je važno istaći je da novčić ne bi smeo da ima numizmatičku vrednost, odnosno da se koristi u klasične kolekcionarske svrhe.
Šta nije investiciono zlato? – Investicionim zlatom, u smislu ovog zakona, ne smatra se monetarno zlato, odnosno ono zlato koje služi kao validna moneta.
Sada dolazimo do najzanimljivijeg dela!
Oslobođenje od poreza!
Investiciono zlato oslobođeno je od PDV-a, bilo da kupujemo ili prodajemo isto!
Od 2018. godine, stav 4 člana 36b Zakona o PDV-u jasno je određeno oslobađanje od PDV-a za promet investicionog zlata – ovde leži ključ!
PDV se ne plaća na promet i uvoz investicionog zlata, uključujući i investiciono zlato čija je vrednost navedena u potvrdama o alociranom ili nealociranom zlatu, zlato kojim se trguje preko računa za trgovanje zlatom, uključujući i zajmove i zamene zlata (svop poslovi) koji podrazumevaju pravo vlasništva ili potraživanja u vezi sa zlatom, kao i aktivnosti u vezi sa investicionim zlatom na osnovu fjučers i forvard ugovora čiji je rezultat prenos prava raspolaganja ili prava potraživanja u vezi sa investicionim zlatom.
Mnogo nekih ekonomskih termina je u gore navedenom pasusu koji je izvučen iz zakona, ali ono što je važno za građane je da kada kupuju investiciono zlato, kao i ako ga prodaju, PDV ne igra ulogu u formiranju cene.
Koliko je zlato sigurna štednja i investicija?
Ovaj članak nije investicioni savetnik, već pokazatelj da stalno ažuriranje poznavanja zakona koji mogu da donesu određenu ideju za potencijalnu štednju ili zaradu, zapravo može da bude potencijalno isplativo.
Ono što su istorijske činjenice jeste da u doba velikih kriza, poput ove izazvane koronavirusom COVID-19, ili nekim globalnim sukobima, poput Ukrajinskog scenarija 2022, dolazi do inflacije na globalnom nivou, a naročito u slabim ekonomskim regijama.
Kada se dešava da se prekomerno štampa novac, a to je slučaj u gore dva navedena primera, istorija je pokazala da vrednost zlata, nafte i drugih ograničenih resursa, samo raste i to u velikoj meri.
Više o novcu i finansijskoj pismenosti može se saznati u nekim od tekstova iz PraviLaw arhive poput:
štednja: Kripto valute vs. zlato
U doba globalnih previranja i nesigurnosti, kao što je primer s početka 2022. godine, pokazalo se da vrednost kripto valuta pada.
Još jedna od problematika na strani kripta, a koju zagovaraju kripto skeptici, jeste to što nema baš realno pokriće za svoju vrednost. Tržište je vrlo nestabilno i vrlo je jednostavno manipulisati njime – dovoljno je svega par Tweet-ova uticajne osobe i cene se drastično menjaju – kao što je to bio primer sa Elon Musk-om.
Pravna regulativa digitalnog sveta i digitalne imovine, a kamo li pravno razumevanje istog je tek na početku, pa još po koji pravni stručnjak zna o čemu se ovde radi, te u slučaju nekog pravnog problema, slaba je zaštita ili veoma skupa.
Međutim, zlato je milenijumima na sceni, ako uticajna osoba kaže da je zlato bezvredno, najverovatniji ishod je da se na tržištu ništa neće promeniti, a da će osoba biti diskreditovana za izrečeni stav.
Još jedna činjenica koja ide u korist zlata je to što je mnogo tehnički nepismenih ljudi koji ni najmanje ne shvataju istinsku vrednost kripto sveta, NFT-a i tih digitalnih aseta.
Daleko od toga da je kripto gori ili bolji od zlata, sam bitcoin je nazvan digitalnim zlatom, ali treba sagledati štednju i potencijalnu zaradu iz više uglova i proračunati se koji nam metod štednje najviše odgovara. Jedno je sigurno, poznavanje prava i na amaterskom nivou može mnogo da nam pomogne da determinišemo metod štednje i upuštanje u nove finansijske zahvate.
Zaključak
Nova zakonska rešenja otvaraju nove potencijale za sigurniju štednju u Srbiji.
Možda je ovo preskup vid štednje za većinu građana, ali je dobro znati da ova opcija postoji, pa možda posluži kao inspiracija za neke dalje finansijske poduhvate nekoga od nas.
Suma sumarum : Pravna pismenost potencijalno donosi novac!
Autor: Tadija Mitić
