Medijsko-pravna pismenost

Medijsko-pravna pismenost

Tekst koji možemo da čitamo u nastavku je direktan isečak iz budućeg priručnika pravne pismenosti koji se uveliko priprema od strane autora – Tadija Mitić, a koji će imati za cilj da građanima na univerzalan način predstavlja alat kojim će krčiti birokratsku džunglu pred sobom.

Postoji ona čuvena priča o tome, kada je čovek gladan bolje bolje je dati mu štap za pecanje i naučiti ga da peca, nego mu dati ribu. Pravna pismenost i razvitkom ovog potpuno novog koncepta na ovim prostorima, želimo da civilnom sektoru ponudimo štap za pecanje rešenja u moru birokratije.

Medijsko-pravna pismenost je autentična tehnika koju je autor stvorio zarad boljeg snalaženja u gore pomenutoj temi.

Tehnika br. 3 “medijsko-pravna pismenost”

Za potrebe treće tehnike pravne pismenosti – Medijsko-pravna pismenost, izdvojićemo sedam (7) ključnih segmenata o kojima je jako važno voditi računa pri istraživanju prava, ali i pri odabiru izvora informacija.

Ova tehnika je od vitalnog značaja, naročito kada se radi o sekundarnom tipu izvora informacija do kojih dolazimo bilo na mreži (online) ili kroz štampane materijale.

Razvitkom tehnologije, svako je dobio mogućnost oglašavanja. Samom inflacijom ponude informacija koje nisu filtrirane i proveravane da li su ispravne i tačne, dolazimo do mora dezinformacija, od kojih se moramo paziti, inače ako se vodimo dezinformacijama ili neistinitim vestima, to ozbiljno može da ugrozi našu pravnu avanturu.

Od fizičkih alata, potreban nam je računar i internet za početak. Ako iste nemamo kod kuće, potreban nam je rođak, prijatelj, kolega ili bliska osoba koja ima računar i pristup internetu, a koja poseduje minimalno tehničko znanje za korišćenje internet pretraživača i surfovanja po internetu.

Bitno je da pratiš karakteristike ove tehnike pravne pismenosti kako ne bi došao u poziciju da si poslušao nekog laika, koji se vodio sopstevnom logikom u rešavanju nekog pravnog pitanja. Kako su takvi laici, obično i najbolji fudbalski menadžeri, doktori, profesori i političari, zvuče vrlo samouvereno, ali postoje sitni trikovi kako filtrirati njihova mišljenja i izdvojiti ih od pravih sekundarnih izvora informacija pravne pismenosti.

Ne čitaj samo naslov, čitaj i tekst!

Ovo je najprostiji korak za dolazak do pouzdanog izvora informacija, ali ipak uključuje određeni vid „napora“. Nemoj samo da pročitaš naslov u kojem piše nešto poput „Kolektivni ugovor određuje kakav će ti biti ugovor“, i da inicijalno pomisliš da si našao/la odgovarajući pravni akt koji rešava tvoje pravno, administrativno i/ili proceduralno pitanje. Možda unutar teksta postoje neka dodatna pojašnjenja koja će te usmeriti i na Zakon o radu ili će te usmeriti na statut firme u koju se zapošljavaš, pravilnik o radu firme itd.

Vodi računa ko je objavio vest! Proveri domen i izgled stranice!

Ako ti se izvor informacija – kao što je veb lokacija ili portal – čini nepoznatim, to bi trebalo da izazove sumnju u tebi. Proveri ko stoji iza vesti, ponovo putem pretraživača i pogledaj druge članke iz tog izvora, da bi determinisao da li je izvor verodostojan ili ne.

Najpouzdaniji izvor npr. u Srbiji je Službeni glasnik. Pre svega ga je osnovala država, i pored toga što prvi objavljuje sve zakone i pravne akte u Srbiji, poseduje i skeciju „vesti“ koja se piše u nekoj vrsti blog formata koji je informativno-edukativnog karaktera. Pored Službenog glasnika, najčešće pouzdani izvori mogu biti advokati, odnosno njihovi sajtovi (primer: advokatvukic.rs, kancelarijaperaperic.rs itd), ili pravne baze koje imaju blog format na svojim sajtovima (primer: Službeni glasnik, Propisi.net, Paragraflex.rs, Propisi.com).

Domen

Pored advokata i pravnih baza, organizacije civilnog društva imaju besplatne blog objave na svojim sajtovima, a koje se bave nekom usko specijalizovanom temom iz oblasti prava. Međutim, ovde budu mnogo oprezan/na! Istraži samu organizaciju, pre nego što poveruješ njihovom tekstu.

Postoji mnogo stranica koje svojim neznanjem i neiskustvom iz oblasti prava, objavljuju tekstove koje pišu na osnovu subjektivne logike koje gaje prema nekom pravnom problemu, i to je opasan vid pravne dezinformacije koje te može odvesti u potpuno pogrešnom smeru, tako da počneš preduzimati krajnje nepotrebne ili nepravilne pravne korake – a što dalje može rezultirati veoma suprotnim ishodom od onoga ka kojem težiš.

Takođe obrati pažnju na stranice koje u svom domenu sadrže reči ‘wordpress’ i ‘blogger’ (primer: advokat.wordpress.com) jer se u tom slučaju najverovatnije radi o ličnom blogu i stavu pojedinca, a ne poznavaoca pravne nauke.

Provuci autora teksta kroz rentgen!

Šta ovo treba da znači – temeljno istraži ko je autor. Jednostavnom proverom autora teksta otkrićemo mnogo informacija o izvoru vesti ili objave koja nas upućuje na potencijalne zakone, institucije ili pravna rešenja za naš problem.

Pogledaj i istraži tekstove koje je ovaj isti autor ranije napisao jer ti jasno govore da li je njegovo pravničko znanje kredibilno ili ima praksu da obmanjuje svoju publiku i čitaoce u svojim ranijim tekstovima.

Najbolje bi bilo ako poseduje segment gde korisnici mogu da mu postave pitanja – tu jasno možeš uvideti, kroz njegove odgovore, da li on/ona smisleno odgovara na postavljena pitanja ili je to samo neki laik koji iznosi svoj subjektivni stav o nekoj temi koja muči mnoge ljude.

Datum i vreme otklanjaju dileme!

Svaki put kada naiđeš na bilo koji članak ili objavu, proveri vreme i datum kada je objavljen/a. Ovo ne važi samo za tekstove koji te upućuju na rešavanja pravnog problema, ovo važi inače u životu na koju god se temu informišeš.

Ovo je jedan opšti element koji te može navesti na dezinformaciju. Vrlo lako se može desiti da je tekst pisan pre nekoliko godina od trenutka kada ga čitaš – a znamo da se pravo konstantno menja, donose se iznova i iznova novi zakoni i pravilnici, te je ogromna verovatnoća da zakon koji se pominje u tekstu je zapravo zastareo i nije više na snazi. Zato je važno da se, kada je pravo u pitanju, a naročito istraživanje u svetu prava, sprovodi na najsvežijim izvorima informacija.

Nemoj da piješ iz zagađenog izvora, prvo dobro sagledaj vodu da slučajno nije mutna!

Pre svega, dobro proveri veze (linkove) na koje te autor teksta usmerava, kao i na koje se izvore informacija poziva. Pretraži da li postoje i drugi autori koji pišu o istoj temi, te i na koje se izvore informacija oni pozivaju – proveri najmanje 3 različita autora sa različitih internet domena, odnosno sajtova i/ili portala.

Nedostatak veza ili izostavljanje izvora je jasan znak upozorenja koji ti ukazuje da ono što čitaš nije potkrepljeno pravničkim znanjem niti važećim zakonskim rešenjima. Ali pazi se i druge strane medalje: naime, lažni internet portali često mogu citirati veliki broj linkova koji nas vode do obmanjujućih ili lažnih informacija – ovo je naročito popularno za neka pravna rešenja koja su podložna teorijama zavere.

  • Ukoliko sadržaj nije dezinformacija, isti pravni problem ili pitanje propratiće i drugi internet portali koji se bave pravnim informisanjem.
  • Ako je informacija o kojoj čitaš navodno senzacionalistička, a ne pojavljuje se ni u jednom drugom izvoru koji se bavi pravnom naukom – obavezno sumnjaj u kredibilitet vesti/članka koji ste upravo pročitali.

Savet je da se sačeka nekoliko dana, pa da se pretražuje ista tema ponovo, kako bi se dalo vremena da i ostali pravni portali sa kredibilitetom zapravo objave svoje viđenje pravnog pitanja o kom si čitao.

Od viška glava ne boli!

Uporedi mišljenja o istom pravnom problemu ili pitanju sa drugim izvorima koje ti internet pretraživač nudi! Ako ti je vest sumnjiva ili misliš da u njoj nešto nedostaje, potraži druge izvore. Navodno, svaka veća pravna baza koja se bavi pravnim informisanjem nastojaće da pruži celishodnu sliku o određenom pravnom pitanju koje opisuju.

Međutim, savet je da proveriš da li je o istoj temi pisao neki pouzdani advokat, pravnik, organizacija civilnog društva kojoj veruješ, ili neka druga pravna baza koja je zapravo konkurent onoj na kojoj si prvenstveno naišao/la na obrađeno pitanje. Ako drugi pouzdani izvori ne pokrivaju isto pitanje, a pravni problem je vrlo učestao kod većine građana, naravno, vrlo je verovatno da izraziš sumnju u pruženu informaciju.

Pismenost

Analiza samog teksta koji opisuje neki pravni problem ili pitanje!

Sada kada znaš kako da determinišeš koji tekst je verodostojan i čije informacije su pouzdane za rešavanje tvog problema, obavezno pogledaj zakone ili druge pravne akte na koje se poziva.

Najveći broj ovih tekstova bi trebalo da uz pozivanje na zakone, čijim normama ti objašnjavaju kako da rešiš svoj problem, ističu i članove tih zakona u kojima samostalno možeš da pročitaš sve ono što ti zakon zapravo nudi.

Čitanjem zakona na koji su te uputili, obavezno čitaj članove na koje su te uputili. Ako tekst koji si pročitao/la na intenetu, na logičan način samo pojednostavljenim rečnikom opisuje taj član zakona na koji su te uputili, a ujedno ti i razjašnjava određenu pravnu ili administrativnu proceduru, onda znaš da je tekst vredan čitanja, a da je izvor sa koga čitaš o svom rešenju takođe vredan ponovnog čitanja, kada se javi neki novi pravni problem.

Još autentičnih delova iz priručnika u izradi:

Autor: Tadija Mitić

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *