Firma posluje vrlo dobro, obim posla i delatnost zahtevaju da se zapošljava još radnika, što donosi neke promene u organizacionom, finansijskom, ali i u pravnom smislu.
Zapošljavanje 10 radnika je već ozbiljna stvar i svaka čast svakome ko je došao do stadijuma da može da “hrani” 10 ljudi i potencijalno 10 porodica. Firma sa preko 10 zaposlenih je zaista pravi pokazatelj poslovnog uspeha, ali je i jednako plemenito zapošljavati ljude.
Naravno, zapošljavanje tih ljudi prate i određene obaveze, naročito pravne prirode.
Kao društvo želimo da svi radnici uživaju određeno poštovanje, poverenje i sigurnost, kao i da se sva pravila igre odmah znaju, da ne bi došlo do nekih zabuna i neprijatnih okolnosti.
Firma (u daljem tekstu: pravno lice) sa preko 10 zaposlenih je u obavezi da ima neke interne pravne akte (pravilnike), kojima uređuje određena pitanja, poput radno-pravnih odnosa, bezbednosti na radu, zaštita podataka o ličnosti koja se odnosi naročito na radnike, ali ujedno i na klijente.
1. Pravilnik o radu
Logično je da u organizaciji rada koja broji preko deset (10) zaposlenih, moramo imati interna pravila koja se odnose na uređivanje prava i obaveza tih zaposlenih.
Od najopštijeg akta koji se tiče radno-pravnih odnosa na republičkom nivou, kreće se od Zakona o radu, pa se u skladu sa istim mogu donet opšti pravni akti pravnog lica, a to je kolektivni ugovor, koji može, ali i ne mora da prati posebni kolektivni ugovor, gde se na kraju spuštamo do pomenutog pravilnika o radu.
Hijerarhijski gledano:
- Zakon o radu
- Kolektivni ugovor
- (posebni kolektivni ugovor – zavisi od više faktora koji neće biti u fokusu u ovom tekstu)
- Pravilnik o radu
- Kolektivni ugovor
Pravilnik o radu i kolektivni ugovor su opšti akti poslodavca kojim se uređuju međusobna prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih iz radnog odnosa. Ono što je karakteristično za ove interne akte jeste da Zakon o radu nigde eksplicitno ne navodi koji je to minimalni broj zaposlenih koje treba da ima svako pravno lice kako bi imalo obavezu donošenja pravilnika o radu.
Svakako je vrlo poželjno da pravilnik o radu ima svaki poslodavac koji ima veći broj zaposlenih kako bi se smanjila i pojednostavila sadržina ugovora o radu i istovremeno opštim aktom detaljnije uredila sva pitanja koja su od značaja za radnopravni status zaposlenog ili drugog radnoangažovanog lica.
Takođe, Zakon o radu nam propisuje i nekoliko alternativnih opcija/uslova pod kojima se donosi pravilnik o radu kao supstitut kolektivnog ugovora. Član 3. Zakona nam opisuje 4 uslova, i to su:
- Ako kod poslodavca nije osnovan sindikat ili nijedan sindikat ne ispunjava uslove reprezentativnosti ili nije zaključen sporazum o udruživanju u skladu sa ovim zakonom;
- Ako nijedan učesnik kolektivnog ugovora ne pokrene inicijativu za početak pregovora radi zaključivanja kolektivnog ugovora;
- Ako učesnici kolektivnog ugovora ne postignu saglasnost za zaključivanje kolektivnog ugovora u roku od 60 dana od dana započinjanja pregovora;
- Ako sindikat, u roku od 15 dana od dana dostavljanja poziva za početak pregovora za zaključivanje kolektivnog ugovora, ne prihvati inicijativu poslodavca.
Karakteristično i ključno kod pravilnika o radu je da pravilnik o radu i ugovor o radu ne mogu da sadrže odredbe kojima se zaposlenom daju manja prava ili utvrđuju nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvrđeni kolektivnim ugovorom, a kamo li zakonom.
2. Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova/rada
U svakoj firmi i na svakom radnom mestu je važna podela uloga, hijerarhija i propisana organizacija rada cele organizacione jedinice.
Prvi pravilnik koji firma obavezno donosi onda kada ima više od deset (10) zaposlenih je pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova. Ovim pravilnikom se prema Zakonu o radu, utvrđuju organizacioni delovi kod poslodavca, naziv i opis poslova (poslovne uloge – vrste radnih mesta), vrsta i stepen zahtevane stručne spreme, odnosno obrazovanja i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima, a može da se utvrdi i broj izvršilaca.
Konkretna forma pravilnika nije propisana Zakonom o radu, te je nomotehnika (izrada pravnog akta) prepuštena firmi koja ga može doneti u slobodnoj formi, poštujući odredbe i ograničenja Zakona o radu, posebno da je izuzetno dozvoljena mogućnost da se za rad na određenim poslovima mogu utvrditi i dva uzastopna stepena stručne spreme, odnosno obrazovanja.
Dakle poslodavac ima diskreciono pravo da sam utvrđuje vrstu i stepen stručne spreme potrebne za zasnivanje radnog odnosa zaposlenih, u okviru zakonom propisanih ograničenja a to je da se za rad na određenim poslovima, izuzetno, mogu utvrditi najviše dva uzastopna stepena stručne spreme, odnosno obrazovanja u skladu sa zakonom.
Drugim rečima, firma određuje da li je za određenu poziciju potrebno da imamo osnovne akademske studije i master akademske studije (dakle 2 uzastopna stepena stručne spreme) ili je potrebno da imamo strukovne studije i osnovne akademske studije za određenju poziciju. Znači pratimo da su dva uzastopna nivoa obrazovanja.
Za slučaj da firma ne postupi u skladu sa Zakonom o radu, po ovom pitanju, neće biti u prekršaju jer sam zakon ne sadrži prekršajne odredbe za poslodavca koji ima više od deset zaposlenih, a ne postupi po ovoj obavezi.
Međutim, poslodavac može snositi posledice prilikom utvrđivanja zaposlenih tehnološkim viškom kada je u obavezi da menja svoj pravilnik prilikom ukidanja poslova ili smanjenja broja izvršilaca a u vršenju inspekcijskog nadzora. U toj situaciji inspektor rada je ovlašćen da rešenjem naloži poslodavcu da u određenom roku otkloni utvrđene povrede zakona, podzakonskog akta, opšteg akta i ugovora o radu.
3. Pravilnik o zaštiti podataka o ličnosti
Naslov ovog pravilnika je namerno druge boje u odnosu na ostatak naslova – razlog tome je što je ovaj pravilnik vrlo olako shvaćen i najčešće “zaboravljen” ili zanemaren od strane firmi, naročito od strane organa javne vlasti (kolokvijalnim rečnikom, od strane državnih organa), a bitnost ovog pravilnika je od izuzetne važnosti.
Prilikom zapošljavanja, poslodavac mora da vodi računa na koji način prikuplja i obrađuje podatke o licima koje radno angažuje ili će potencijalno angažovati. Temelj ove zaštite se prvenstveno vidi u odredbama Ustava Republike Srbije (dalje: Ustav) i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti (dalje: ZZPL), jer za sve podatke o ličnosti koje poslodavac namerava da obrađuje, a za čiju obradu nema zakonsko ovlašćenje sadržano u pozitivnim propisima u oblasti rada i radnih odnosa, poslodavac mora da ispuni jedan od uslova iz ovog ZZPL-a, a najčešće je to punovažan pristanak zaposlenog, odnosno potencijalnog zaposlenog, na način i pod uslovima utvrđenim odredbama ovog zakona.
Drugim rečima, ako važeći zakon o radu ili radni propisi ne zahtevaju da firma poseduje određene podatke o zaposlenom kako bi se postigao radni odnos, onda je neophodan pristanak zaposlenog da poslodavcu pruži dodatne podatke o ličnosti koje mu poslodavac traži.
Još jedan razlog zašto je naslov ovog pravilnika druge boje jeste zbog toga što se postavlja pitanje da li je firma u obavezi da donese pravilnik o zaštiti podataka o ličnosti?
Hajde da počnemo od toga šta nam ZZPL kaže:
ZZPL propisuje da je rukovalac (firma) dužan da preduzme odgovarajuće tehničke, organizacione i kadrovske mere kako bi obezbedio da se obrada vrši u skladu sa ovim zakonom i bio u mogućnosti da to predoči, uzimajući u obzir prirodu, obim, okolnosti i svrhu obrade, kao i verovatnoću nastupanja rizika i nivo rizika za prava i slobode fizičkih lica.
Imajući u vidu citiranu odredbu, može se zaključiti da primena odgovarajućih internih akata rukovaoca o zaštiti podataka o ličnosti, predstavlja deo mera koje rukovalac preduzima, kako bi obezbedio zakonitu obradu i bio u mogućnosti da isto dokumentuje. U tom smislu, rukovalac najpre mora razmotriti prirodu, obim, okolnosti i svrhu obrade, kao i verovatnoću nastupanja rizika i nivo rizika za prava i slobode fizičkih lica, te pristupiti izradi internih akata o zaštiti podataka o ličnosti, ako je to u srazmeri sa obradom podataka.
Šta to znači na srpskom?
Znači da poslodavac mora da poštuje sve odredbe ZZPL-a i da svi zaposleni, koji rukuju ili vrše obradu podataka, u svakom trenutku znaju sve odredbe zakona. Što je vrlo verovatno nemoguće, budimo realni, pa se onda postavlja pitanje, koliko efikasnije imati pravilnik, koji se bavi samo i jedino rukovanjem i obradom podataka o ličnosti koja se vrši unutar firme.
Takav pravilnik mora biti usklađen sa ZZPL-om, ali samo onim odredbama i vezan za one vrste rukovanja i obrade podataka kojima se firma realno bavi – sve nepotrebno ne za firmu, ne mora ući u pravilnik. Takvim efikasnim i konciznim rešenjem smanjujemo rizik da zaposleni prave prekršaje i vrše obradu podataka na protivzakonit način, te su svi apsolutno bezbedniji.
4. Akt o proceni rizika
Uz ovaj dokumet, ubrajaćemo i pravilnik iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, jer su jedan sa drugim vrlo isprepletani.
Poslodavac je dužan da donese akt o proceni rizika u pismenoj formi za sva radna mesta u radnoj okolini i da utvrdi način i mere za njihovo otklanjanje, a dužan je i da izmeni akt o proceni rizika u slučaju pojave svake nove opasnosti i promene nivoa rizika u procesu rada u skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu.
Primer: Izmena akta o proceni rizika se vršila uveliko u trenutku proglašenja pandemije izazvane koronavirusom COVID-19, jer je to bila pojava nove opasnosti i promene nivoa rizika u procesu rada!
Jedna od dužnosti firme sa deset i više zaposlenih jeste da opštim aktom, odnosno kolektivnim ugovorom, utvrdi prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, dok firme sa manje od deset zaposlenih – prava, obaveze i odgovornosti iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu može utvrditi ugovorom o radu.
Dakle, poslodavac koji ima makar jednog zaposlenog, ima obavezu da donese akt o proceni rizika za radno mesto za tog zaposlenog. Sa druge strane, poslodavac koji ima deset i više zaposlenih, pored akta o proceni rizika ima obavezu da donese i pravilnik iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.
Šta ako firma ne donese ovaj akt? Postoje li kazne?
Novčanom kaznom od 800.000 do 1.000.000 dinara, kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica ako u pismenoj formi ne donese akt o proceni rizika za sva radna mesta u radnoj okolini i ne utvrdi način i mere za otklanjanje rizika, kao i kada ne izmeni akt o proceni rizika u slučaju pojave svake nove opasnosti i promene nivoa rizika u procesu rada i ako opštim aktom, odnosno kolektivnim ugovorom ili ugovorom o radu ne utvrdi prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, novčanom kaznom od 400.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac koji je privatni preduzetnik, a novčanom kaznom od 40.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj direktor, odnosno drugo odgovorno lice kod poslodavca, prema odredbi ZBZR – navode iz redakcije Paragraf Lex.
Bonus: Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad za sprečavanje pojave i širenja zarazne bolesti
Ono što je u skladu sa Aktom o proceni rizika jeste interni Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad, za sprečavanje pojave i širenja zarazne bolesti u radnoj organizaciji koji se donosio u skladu sa Republičkim Pravilnikom.
Za vreme epidemije zarazne bolesti ustanovljena je još jedna obaveza poslodavca iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i to Pravilnikom o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad za sprečavanje pojave i širenja zarazne bolesti (dalje: Pravilnik) kojim se propisuju preventivne mere koje je poslodavac dužan da primeni radi sprečavanja pojave i širenja zarazne bolesti i otklanjanja rizika za bezbedan i zdrav rad zaposlenih, kao i lica koja se zateknu u radnoj okolini, kada nadležni organ proglasi epidemiju zarazne bolesti. Pravilnik se ne primenjuje za obavljanje rada na terenu i rada od kuće.
Shodno Pravilniku, svi poslodavci bez obzira na delatnost i broj zaposlenih imali su obavezu da do 10.8.2020. godine donesu plan primene mera za sprečavanje pojave i širenja epidemije zarazne bolesti.
Poslodavac koji ima bar jednog zaposlenog ima obavezu da u svemu postupi u skladu sa propisima iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu a ukoliko nema zaposlene nije u obavezi da donese ni akt o proceni rizika na radnom mestu u radnoj okolini niti plan primene mera za sprečavanje pojave i širenja epidemije zarazne bolesti.
Ukoliko svi zaposleni rade od kuće, na dan ponovnog otpočinjanja rada u kancelarijama potrebno je da imaju donet plan primene mera za sprečavanje pojave i širenja epidemije zarazne bolesti.
Zaposleni koji radi od kuće ima pravo na bezbednost i zdravlje na radu kao i zaposleni koji rad obavlja u prostorijama poslodavca ili u drugom prostoru u skladu sa ZBZR, i ta prava ostvaruje u slučaju povrede na radu, profesionalnog oboljenja ili oboljenja u vezi sa radom, a Vodičem za bezbedan i zdrav rad od kuće koji je donelo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u januaru 2021. godine, uređen je, u meri u kojoj je to moguće, slučaj u kojem zaposleni rade od kuće, bilo da je to njihovo stalno radno mesto ili da posao obavljaju od kuće delimično ili povremeno jer u dosadašnjem zakonodavstvu iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu slučaj rada od kuće nije bio obuhvaćen.
5. Pravilnik o postupku unutrašnjeg uzbunjivanja
Ovde se ključni osnov ogleda u članu 16. Zakona o zaštiti uzbunjivača kojim se propisuje da firma sa 10 i više zaposlenih ima obavezu da donese jedan ovakav pravilnik.
Uz obavezu samog donošenja opšteg akta kojim će urediti postupak unutrašnjeg uzbunjivanja, isto se propisuje obaveza da firme ovaj opšti akt istaknu na vidnom mestu dostupnom svakom radno angažovanom licu – svakom zaposlenom. Za nepoštovanje ove obaveze propisane su novčane kazne.
Dakle u radu i pri zaštiti uzbunjivača, važna je transparentnost!
Kakve su kazne ako ovaj pravilnik nije donesen ili nije usklađen sa zakonom?
Prema kaznenim odredbama Zakona o zaštiti uzbunjivača, novčanom kaznom od 50.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac – pravno lice (u našem primeru: firma) koje ima više od deset zaposlenih ako:
- ne donese opšti akt o postupku unutrašnjeg uzbunjivanja;
- opšti akt kojim se uređuje postupak unutrašnjeg uzbunjivanja ne istakne na vidnom mestu dostupnom svakom radno angažovanom licu.
Za ovaj prekršaj novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se odgovorno lice u pravnom licu, državnom organu, organu teritorijalne autonomije ili jedinice lokalne samouprave, novčanom kaznom od 20.000 do 200.000 dinara kazniće se preduzetnik kod koga je radno angažovano više od deset zaposlenih.
Dodatak – pravilnici koji se tiču arhivske građe
Još jedan segment koji je obavezan za firme ove vrste jesu dokumenti koji su vezani za uređivanje ARHIVSKE GRAĐE – više o njima saznajte u našem narednom tekstu.
Radno mesto je mesto na kom provodimo u proseku 1/3 svog svakodnevnog života, zato je važno da nas oni koji nam daju mogućnost da radimo, zapravo štite naše dostojanstvo, integritet, zdravlje i opštu bezbednost.
Autor: Tadija Mitić
Izvori: Paragraf Lex, Službeni glasnik RS
Pingback: – PraviLaw