Mobing – zlostavljanje na radu

Mobing

Najvažniji aspekt mobinga jeste zapravo razumevanje šta je to zapravo mobig i šta spada u njegove oblike. Ova tema je jako podložna zloupotrebama, ali i je i često zanemarena u poslovnom okruženju, pa je s toga jako važno da budemo adekvatno upićeni u to šta konkretno znači i predstavlja sam mobing na radnom mestu.

šta je tačno mobing?

Mobig je u najužem smislu zlostavljanje na radu, odnosno to je oblik “neprijateljskog” ponašanja prema zaposlenom ili grupi zaposlenih koje se pre svega ponavlja – dakle učestali model ponašanja.

Cilj ovakvog ponašanja je prinuđivanje žrtve da “samovoljno” napusti svoje radno mesto – da podnese otkaz zbog nemogućnosti da izdrži psihičku ili još gore fizičku torturu. Ovakav vid ponašanja služi da se unizi ugled, čast ljudsko dostojanstvo, profesionalni ali i lični integritet, pa na kraju i zdravlje (najčešće psihičko – koje, uzročno-posledično, može prouzrokovati i ugrožavanje fizičkog zdravlja).

Ovaj model ophođenja prema ljudima u radnom okruženju izaziva strah, stvara maliciozno, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje koje pogoršava uslove rada i dovodi do toga da se zaposleni (žrtva) izoluje ili navede na samoinicijativno raskidanje ugovora.

Šta sve može da podrazumeva zlostavljanje na radu:

  • Presek komunikacija – onemogućavanje komunikacije sa kolegama, naglo prekidanje u govoru i iznošenju mišljenja, obraćanje uz viku, pretnje, vređanje, zastrašivanje ili ponižavanje ili znatan napad na lični integritet, omalovažavanje znanja koje zaposleni poseduje i nipodaštavanje stavova žrtve;
  • Izolacija – Izolacija iz kolektiva, kroz fizičko udaljavanje, uskraćivanjem ključnih informacija i sredstava neophodnih za obavljanje poslova u radnoj zajednici, nepozivanjem na redovne sastanke čije je zaposleni (žrtva) sastavni deo i ignorisanjem;
  • Degradacija integriteta – Napad na lično dostojanstvo, pogrdno i omalovažavajuće komentarisanje ličnosti i njegnog privatnog života;
  • DEprofesionalizacija – Napad na profesionalno dostojanstvo, čestim i neosnovanim kritikama i kontrolom, bez pružanja adekvatnog pozitivnog modela ili stavljanja do znanja šta je zapravo pravilno postupanje koje se zaposlenom spočitava. Davanje zadataka daleko ispod nivoa znanja i kvalifikacija, uskraćivanje informacija u vezi sa poslom i neuključivanje u radne procese, onemogućavanje usavršavanja i napredovanja lica, i još toga sličnog što nas profesionalno gazi kao zaposlene.
  • Narušavanje zdravlja – Kontinuiranim izazivanjem stresa i konflikta, kao i zastrašivanjem, najčešće otkazom, a sve s ishodom koji najčešći manifest doživljava kroz odraz psihofizičkog dizbalansa.
  • Seksualno uznemiravanje – ponašanje na način koji vređa osnovno ljudsko dostojanstvo!

Drugim rečima i uprošćenim govorom, portal Poslovi infostud je pružio neke konkretnije primere koje smo prilagodili našem sadržaju:

  • Ogovaranje – kada jedna ili više osoba šire informacije o drugoj osobi sa ciljem da joj unište reputaciju i izazovu njen odlazak (a za sebe ostvare bolju poziciju)
Mobing
  • Izvrgavanje ruglu fizičkih i psihičkih karakteristika žrtve – ovo ujedno predstavlja najprmitivniji oblik koji ima jedan od najjačih uticaja na žrtvu.
  • Izolacija kolege/koleginice – bilo direktna, bilo kao posledica nekog od prethodnih ponašanja. Izopštavanje na pauzama, nejavljanje na hodnicima, itd…
  • Zadržavanje bitnih informacija koje su bitne za uspeh radnog mesta, veštački se stvara stresna situacija, osoba greši i donosi pogrešne odluke, a “mober” je predstavlja kao nekompetentnu osobu;
  • Administrativne i operativne mere koje koriste nadređeni – žrtva se zatrpava besmislenim dodatnim radnim zadacima zbog kojih ne može da (stigne da) kvalitetno obavi posao za koji je angažovana i plaćena;
  • Preterana količina posla – koja nadmašuje kapacitete radnika/radnice i samog radnog mesta za koje nije zapravo plaćena osoba;
  • Preterana kritika – koja je pritom i trajna; žrtva počinje da sumnja u svoje sposobnosti i gubi samopouzdanje

Šta nije mobing!?

Nije redak slučaj da se mobing zameni sa nečim što zapravo nije, a zbog čega prave žrtve mobinga mogu dodatno da ispaštaju, jer na taj način mobing kao pojam i manifest se ublažava i obesmišljuje.

Naime, mobing se može manifestovati samo i jedino među zaposlenima, pa se neprijatnosti koje zaposleni mogu doživeti od klijenata, stranaka, učenika, pacijenata ili drugih lica sa kojima dolaze u kontakt u okviru redovnog obavljanja poslova na kojima su angažovani, ne smatraju mobingom. 

Još jedna od zabluda o mobingu jeste da se u sam mobing za svrstavaju i povrede na radu izazvane smišljenom radnjom i uz nameru “mobera” da dođe do povrede na radu prema žrtvi. Za ove vrste prestupa na poslu, za koje svakako odgovara poslodavac, procesuiraje se odvija u skladu sa drugim zakonima – i ne predstavljaju mobing, već nešto više od toga (ali to nije naša trenutna tema).

Definisanje pojma mobing!

Ljudi iz HR sveta u raznim oblicima definišu mobing na sledeći način: Mobing je psihičko nasilje koje najčešće ima za cilj da natera žrtvu mobinga da samovoljno napusti svoju radnu sredinu/orgnizaciju.

Ko je mober?

Zakonom je jasno definisano lice koje vrši zlostavljanje na radu odnosno mobing, i to članom 6. stav 3 Zakona o sprečavanju zlostavljanju na radu.

Mobing

Izvršiocem zlostavljanja (u našem tekstu “mober”) smatra se poslodavac sa svojstvom fizičkog lica ili odgovorno lice kod poslodavca sa svojstvom pravnog lica, zaposleni ili grupa zaposlenih kod poslodavca, koji vrši zlostavljanje – mobing.

Zaštita od mobinga

Zaštita od zlostavljanja na radu nam reguliše krovni zakon za ovo pitanje a to je Zakon o sprečavanju zlostavljanju na radu ali se pored njega mogu primenjivati i neka druga zakonska rešenja, poput Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova.

Prema krovnom zakonu ove teme, Zakonu o sprečavanju zlostavljanja na radu, dvojako je predviđena zaštita – odnosno u dva nivoa:

  1. Prvenstveno se ogleda u postupku obaveznog internog posredovanja kod poslodavca;
  2. Naravno, nakon što se obavi obavezno interno posredovanje kod poslodavca, tu je i sudska zaštita.

Još jedno zanimljivo rešenje koje se u ovom smislu nudi Zakonom o mirnom rešavanju radnih sporova jeste postupak pred Republičkom agencijom za mirno rešavanje radnih sporova, koja po svemu sudeći vrlo revnosno i proceduralno vrlo ispravno/adekvatno rešava ova pitanja.

Postupak internog posredovanja kod poslodavca

Ovaj obavezni postupak, sprovodi se po automatizmu, osim ako se za mobing / zlostavljanje tereti poslodavac, odnosno odgovorno lice kod poslodavca.

Postupak se pokreće zahtevom za zaštitu od zlostavljanja koji je predviđen članom 13. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu, a koji nema propisano formu. Ovaj zahtev se podnosi poslodavcu i to u roku od šest (6) meseci od dana kada je poslednji put izvršen mobing / zlostavljanje na radu.

Poslodavac je dužan da postupak posredovanja pokrene u roku od tri (3) dana od dana kada je primio Zahtev, te i da ponudi listu posrednika sa koje, “žrtva” ali i onaj ko se tereti za mobing, sporazumno biraju posrednika koji će voditi / posredovati postupak.

Poverljivost je jedna od glavnih odlika postupka, za koje je zaduženo, pre svega, specijalizovano lice za posredovanje u radnim sporovima.

ROK: 30 dana je maksimalni rok za okončanje ove vrste posredovanja / postupka.

Završetak potupka: Posredovanje se okončava sporazumom ili obustavom. Do obustave postupka može doći ako ukoliko se strane u sporu ne saglase oko izbora posrednika, odlukom posrednika da se postupak obustavlja usled uviđenih / primetnih nepravilnosti daljeg vođenja postupka i izjavom volje jedne od strana u sporu o odustajuanju od daljeg postupka.

Danom dostavljanja akta o obustavi postupka (dokument kojim se obustavlja postupak) stranama u sporu, počinje da teče rok od 15 dana za podnošenje tužbe sudu!

U slučaju da doše do sporazuma, samim sporazumom se spor rešava na način prihvatljiv za sve strane, a dostavlja se u pisanom obliku i sam dokument koji predstavlja sporazum je obavezujuć za potpisnike sporazuma.

Sudski postupak

Povodom mobinga, odnosno zlostavljanja na radu, pokreće se sudski postupak i to pred Višim sudom, mesno nadležnim prema sedištu poslodavca. Drugim rečima, za sudski postupak nadležan je Viši sud koji se nalazi u onom mestu/gradu, gde se nalazi sedište poslodavca, odnosno ono mesto/grad gde se nalazi firma, kompanija, preduzeće u kojem je došlo do mobinga.

ROK za pokretanje postupka je šest (6) meseci od poslednjeg oblika mobinga / zlostavljanja za koji “žrtva” smatra da je imao oblik mobinga, ili 15 dana od dana obustave internog posredovanja kod poslodavca.

Tužbeni zahtev se odnosi na utvrđivanje postojanja zlostavljanja, zabranu daljeg vršenja, mere kojim se dalje zlostavljanje onemogućava, naknadu materijalne i nematerijalne štete i objavljivanje presude u medijima – kako se nalaže članom 30. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu.

Postupak pred Republičkom agencijom za mirno rešavanje radnih sporova

Ovaj postupak se pokreće podnošenjem predloga na pisanom obrascu. Pisani obrazac se može pronaći na zvaničnom sajtu Republičke agencije do koga možete doći klikom na ovaj link.

Kao i kod, recimo, medijacije, postupak pred Republičkom agencijom je dobrovoljan, te je potrebna saglasnost poslodavca, ali i žrtve mobinga.

Izbor arbitra, takođe kao u postupku medijacije, određuju strane u sporu i to sporazumno, a ukoliko se ne postigne sporazum, izbor se prepušta direktoru Republičke agencije. Arbitražni postupak je besplatan, okončava se u roku od 30 dana pravnosnažnim rešenjem.

Glavo što je potrebno znati je da je arbitražno rešenje koje donese Repubička agencija iste pravne snage kao sudska presuda.

Šta posle mobinga?

Nije lako odlučiti se na odlazak sa radnog mesta, a naročito ako je uzrok tome psihološko nasilje i zlostavljanje. Međutim, zdravlje nema cenu, a protiv siledžije ima načina kako se izboriti! Pre svega, savet je preduzeti apsolutno sve pravne alate i instrumente kako bi se siledžija saterao u “mišiju rupu” gde i zaslužuje da bude.

Mobing može da traje samo i jedino onoliko dugo koliko mu mi to sami dozvolimo!

Nemoj da dozvoliš da traje ni jedan jedini sekund, zakon i pravda su na tvojoj strani, saseci korov u korenu – pravo je tvoje oružje kojim se boriš protiv siledžija!

Autor: Tadija Mitić

Izvori: “Službeni glasnik”, “Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova”, “Poslovi infostud”, “HR komora Srbije”

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *