Novac – osnovno znanje

Da bismo govorili o tome šta je novac, čemu služi, koja mu je svrha, gde se nalazi, kako da ga zaradimo i kako da artikulušemo njime, moramo da se upoznamo sa osnovama finansijske inteligencije i finansijske pismenosti.

Nakon što shvatimo koliko je finansijska inteligencija i finansijska pismenost važna za naš društveno-ekonomski život (za život svakog pojedinca), možemo da razmišljamo malo dublje o novcu.

Svakako, krećemo od temelja ka krovu, te ćemo prvo napraviti istorijski osvrt na novac:

Historia magistra vitae est

Na početku razvitka civilizacije je sve bilo daleko jednostavnije nego danas, što je i razumljivo. Ljudi su menjali robu koju su imali za robu koja im je bila potrebna (hranu za metal, drva za kamenje, itd). Ustanovljen je bio model klasične trampe odnosno robne razmene. Međutim, kako se pojavljivalo više i više robe koja bi se razmenjivala, postajalo je sve teže i teže ustanoviti koja roba je realno vrednija od druge, te je bilo neophodno pronaći univerzalno rešenje.

• 

• 

Nakon dužeg procesa novac je uveden kao univerzalno sredstvo vrednovanja stvari i plaćanja.

U početku su funkciju novca vršili retki predmeti, koji su takav status dobili zahvaljujući tome što ih je bilo teško nabaviti ili su njihove zalihe u prirodi bile ograničene (minerali, školjke sa velikih dubina, zubi divljih životinja koje je bilo veoma teško uloviti, perje egzotičnih ptica iz zabačenih i nepristupačnih krajeva).

Daljim razvitkom, nа određenom stepenu civilizаcije plemeniti metali, poput bakra, bronze, srebra i zlata, dolaze do izražaja.Naime, metаlni novаc je istisnuo sve predmete koji su se do tаdа upotrebljаvаli kаo “univerzalno” sredstvo rаzmene. Upotrebom plemenitih metаlа kаo sredstvа rаzmene počinje etаpа rаzvojа novca kojа prethodi dаnаšnjim monetаrnim (novčanim) sistemimа.

Kreće se pre svega od kovanica koje su bile iskovane baš od tih vrednih plemenitih metala, da bi se razvitkom tehnologije i pojavom mašina za štampanje došlo do prvih oblika papirnog novca.

Dakle, kroz istoriju su kаo novаc korišćene rаzne stvаri – razni predmeti iz prirode, metаli i novčаnice, dok se nije došlo do današnjih oblika – dаnаs nаjveći deo novcа čine tzv. žiralni novac (recimo potrаživаnjа nа žiro – rаčunimа) i elektronski novac (virtuelni novac, koji je predstavljen brojčanim sistemom u memoriji računara) gde se ubraja i famozna kriptovaluta koja je zapravo podvrsta digitalnog novca koja funkcioniše na temelju kriptografskih algoritama. 

• 

• 

• 

Međutim, novac koji je kroz istoriju najčešće predstavljao statičku i inertnu jedinicu, danas postaje jedan vrlo aktivan element.

Ono što je bitno danas, u modernom svetu, jeste razumevanje toka novca. Kao i u prethodnom tekstu, pokrećemo lavinu pitanja:

• Kako zarađujemo novac i odakle dolazi taj novac koji zarađujemo?
• Kako taj neko ko nam daje svoj novac, uopšte ima taj novac?
• Dakle, jednostavno rečeno, odakle potiče novac koji imamo i gde ga trošimo?
• Kakav je odnos imovine i obaveza koje imamo prema toj imovini (računi, porezi i ostale dažbine) i kako je to sve povezano sa novcem – fluktuacija novca u privredi?

Zašto je važno naglasiti da je novac danas vrlo aktivan element, objasnićemo kroz plastičan i što jednostavniji primer:

Zapošljeno lice, u državnoj firmi, za svoj rad prima naknadu u vidu plate. Od te plate, to lice plaća račune, porez i sve ostale dažbine, kupuje hranu i sve ostale potrebštine. Lice od koga kupuje hranu ili ostale potrebštine takođe plaća određeni vid dažbina, računa poreza itd. Država od svog tog prikupljenog novca, ponovo vraća zapošljenom licu određenu sumu novca koju je ono zaradilo od plate.

Ovde se bukvalno može doći do one enigme – šta je starije koka ili jaje?
Zapošljeno lice od zarade plate koju troši, tehnički troši da bi stvorilo ponovo svoju platu – začarana kružnica po kojoj se novac konstantno kreće.

Država – zaposleni – troškovi – Država – zaposleni – troškovi – država – zaposleni – …

Novac i njegove definicije

Definicija novca: Novac je ekonomsko dobro koje služi u razmeni materijalnih dobara i usluga između učesnika u robnom prometu. Zvuči malo konfuzno za sve koji nisu društvenjaci?

Definicija novca br. 2: Novac je osnovna merna jedinica ekonomske vrednosti svih stvari (roba) i usluga, koje su deo jednog društva.

Dakle, ekonomska vrednost svake stvari ili svake usluge može biti izražena u novcu – može da se prevede u novac – narodski rečeno: “sve ima svoju cenu”.

Učenje i pogled na novac

Neophodno je da pođemo od uskog pogleda na novac u smislu ličnih finansija, pa kad shvatimo kako lične finansije funkcionišu da pređemo na širu sliku – kako novac funkcioniše u poslovnom svetu, šta su dobre prilike za investiranje, kako funkcioniše na međunarodnom nivou i sve dalje i dalje do što šire slike o novcu.

Svakako, jedno je sigurno – novac ne manjka u svetu, iako se možda tako čini, ali novca ima u izobilju! Dostupan je na različite načine bilo u fizičkom ili virtuelnom obliku, čak ne nedostaju ni dobre prilike za investiranje, samo mi nismo upućeni u to gde su, kada je pravo vreme eksploatisati ih i mahom nam fale još mnoga pitanja koja su pokrenuta u tekstu finansijska inteligencija i finansijska pismenost.

Kao mera ekonomske vrednosti, novac svojom manjom ili većom količinom uptrebne vrednost izražava vrednost bilo koje vrste robe ili usluge – određuje koliko nešto vredi u smislu koliko smo spremni da damo zarad dobitka nečega nama vrednog.

Neminovno je da novac jeste simbol bogatstva i lagali bismo sebe kada biismo rekli drugačije. Možda nije simbol životnog bogatstva, ali materijalnog bogatsva svakako. Novcem kupujemo neku robu ili uslugu, a onda tu robu ili uslugu menjamo ponovo za novac, tako da on predstavlja jedan neizostavan element u funkcionisanju ljudskog društva.

---

Kada govorimo o novcu, važno je biti surovo realan i treba izbegavati lažnu ili iskrenu skromnost!

PraviLaw broj jedan (1) o novcu

---

Pojavni oblici novca

Kada kažemo „NOVAC“ uglavnom je prva asocijacija papirna novčanica i keš koji nam mahom stoji u novčaniku. Međutim, moderan novac ima mnoge pojavne oblike, samo neki od njih su:

• Keš
• Ček
• Platne kartice
• Elektronski novac u online plaćanju
• Kriptovalute

Mahom je danas većina novca virtuelna i predstavlja samo zapis na određenim bankarskim računima dok zapravo ne možemo da ga pipnemo / dodirnemo. Predviđanja su da u budućnosti više neće biti opipljivog novca na koji smo navikli, te i da će se razviti civilizacije gde ne postoji novac uopšte, ali da ne ulazimo u teoriju zavere…

Danas se svakako prihvataju mnogi oblici novca u regularnom prometu novca, počevši od kovanica (metalnog novca – narodski: sitniša) do kriptovaluta, kojima mogu da se izmiruju obaveze ili plati / kupi neka roba ili usluga.

Funkcije novca

Novac ima preterano veliki broj osnovnih, a kamo li konkretniji funkcija. Zato ćemo za sada navesti samo najosnovnije i najbitnije funkcije, a u budućnosti ćemo angažovati specijaliste za ovu oblast, kako bi ponudili čitaocima daleko vredniji tekst o funkciji novca.

Funkcije novca su sledeće:

• Služi kao sredstvo razmene
• Sredstvo obračuna (vrednosti)
• Oblik zaliha
• Standard Plaćanja
• Svetski novac (koji najviše koriste svetske banke / odnosno centralne banke svake države pojedinačno) – o tome više na nekim narednim predavanjima.

Sugestija je da ukoliko niste, obavezno pročitate i već pomenuti tekst finansijska inteligencija i finansijska pismenost jer će Vam otključati mnoge nedoumice i pojednostaviti mnoge poglede na svet finansija (naročito ličnih finansija).

Sugestija za čitanje i informisanje o ličnim finansijama: knjiga Vladimira Veličkovića – Biznis bukvar koja je i poslužila kao inspiracija za ovaj, ali i prethodni tekst.

Autor: Tadija Mitić