Promena dela zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja – smanjenje zloupotrebe!

Promena dela zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja - PraviLaw

U skladu sa projektom “Informacija na dlanu” koji sprovodi Udruženje PraviLaw, kroz samu realizaciju projekta došlo se na ideju kako da se spreči masovna zloupotreba Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Zloupotreba bi mogla da se smanji tako što bi usledila promena dela Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja! Promena Zakona je najavljena od strane Poverenika, ali od realizacije promene ili nacrta Zakona za sada ništa, međutim PraviLaw neće sedeti mirno kada ima rešenje za postojeći problem.

Javnim zagovaranjem do promene Zakona i smanjenja zloupotrebe samog Zakona !

PraviLaw tim

Kakva bi to konkretno promena dela zakona bila?

Promena se treba izvršiti dopunom člana 25. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, koji trenutno zvuči ovako:

Član 25.

Poverenik može po prijavi ili po službenoj dužnosti da donese rešenje kojim utvrđuje da organ vlasti, osim organa iz člana 22. stav 2. ovog zakona, nije izvršio svoje obaveze predviđene ovim zakonom i da mu naloži mere za njihovo izvršenje, pošto prethodno omogući organu vlasti da se pismeno izjasni.
Prijava iz stava 1. ovog člana ne može se podneti u slučajevima kada je ovim zakonom predviđeno pravo na žalbu.

Naime, kada bi se u član 25. ubacio još jedan stav kojim bi se Povereniku za informacije od javnog značaja omogućilo da po prijavi ili službenoj družnosti pokrene predlog za prekršajni postupak protiv odgovornog lica u organu javne vlasti koji nije izvršio svoje obaveze predviđene ovim zakonom, znatno bi se smanjila zloupotreba zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Dakle zakonsko rešenje treba da uredi ovo pitanje tako da građani kada šalju žalbu povereniku koja se odnosi na rad organa javne vlasti, uz istu mogu navesti da smatraju da je neophodno pokrenuti prekršajni postupak protiv odgovornog lica zaposlenog u organu javne vlasti na čiji rad ulažu žalbu.

Ukoliko zaista ima osnova i poverenik to utvrdi, sa ili bez predloga od strane građana, Poverenik bi trebalo da pokrene (po službenoj dužnosti) predlog za prekršajni postupak protiv odgovornog lica u organu javne vlasti gde je ustanovljena nepravilnost na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Kako će se smanjiti zloupotreba?

Tako što se ne bi naplaćivali troškovi prekršajnog postupka jer bi sam predlog za prekršajni postupak pokretao državni organ (Poverenik), pa bi se time novac poreskih obveznika zaštitio i ne bi se bezobzirno praznila državna kasa, a odgovorna lica bi snosila prekršajnu odgovornost u svakom slučaju.

Mnogi novinski članci bruje o zloupotrebi Zakona, te je nedavno objavljena vest o tome kako su mnoge veterinarske stanice, pa čak i obrazovne ustanove bile mete onih koji žele da zarade novac na kontu troškova koji im se dodeljuju iz prekršajnih postupaka koje pokreću.

Kako pišu Novosti (pročitajte ceo članak ovde):

Rupe u zakonu omogućile su da građani traže najneverovatnije podatke od onih koji se nalaze u registru organa javne vlasti, a ima ih više od 11.000. Kada ne dobiju odgovore, posle dve nedelje, pokreću prekršajne sporove i zarađuju novac na troškovima postupka, koji mogu da budu i više od 80.000 dinara.

Da je korišćenje zakonskih propusta masovno otkrilo se kada je na adresu najmanje 60 veterinarskih stanica stiglo identično pitanje od dvoje Beograđana, muškarca i žene, istog prezimena, sa iste adrese, o tome da li imaju ugovor o snabdevanju strujom, i koliki su im dugovi. Pošto većina nije odgovorila, tražioci informacije pokrenuli su postupke, a ispostavilo se da su advokati, a da ih je zastupao njihov partner u istoj advokatskoj kancelariji.


V. CRNJANSKI SPASOJEVIĆ
10. 02. 2021. u 10:00
Novosti

Znači ako bi Poverenik po službenoj dužnosti, ukoliko se ustanovi da ima osnova, pokretao prekršajne postupke protiv odgovornih lica u organima javnih vlasti, moglo bi se reći da bi većina onih koji zloupotrebljavaju zakon ostali bez svoje “sive” zarade.

Dakle koja je naša dobitna kombinacija za rešavanje problema zloupotrebe zakona:

Poverenik kada utvrdi da organ javne vlasti nije postupio u skladu sa Zakonom, tom istom organu javne vlasti šalje rešenje kojim mu nalaže da izvrši svoju zakonsku obavezu, ALI ujedno i šalje zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv odgovornog lica zaposlenog u tom istom organu javne vlasti!

S tim u vezi, moglo bi da dođe i do dopune člana 35. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, a koji se tiče Nadležnosti Poverenika:

Dopuna bi mogla da se oglada u tački između 5) i 6), gde bi Poverenik po službenoj dužnosti, onda kada se to ustanovi, pokreće predlog za prekršajni postupak protiv odgovornog lica u organu javne vlasti kada dođe do neispunjavanja obaveza predviđenih Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Šta ako poverenik ne pokrene predlog za prekršajni postupak?

PraviLaw vidi još jedno rešenje za potencijalni problem.

U slučaju da Poverenik neće da pokrene prekršajni postupak protiv odgovornog lica u organu javne vlasti, tražioc informacije koji je poslao žalbu povereniku ima osnov da pokrene upravni postupak pred Upravnim sudom protiv rada poverenika koji nije ispunio svoju, sada već, Zakonsku družnost.

Time se stvara potpuna kontrola nad organima javne vlasti ali i nad radom kancelarije Poverenika za informacije od javnog značaja, a samu kontrolu uživaju građani Republike Srbije.

Promena dela zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja - PraviLaw

PraviLaw udruženje smatra ovo rešenje blagorodnim za sve. Državni novac se ne troši bezobzirno i ne slivaju se novci poreskih obveznika kod onih koji zloupotrebljavaju zakon, već se vrši nadzor državnih organa, ali tako da se štede resursi građana na najefikasniji mogući način!

Ako želite da doprinesete rešenju ovog problema, odradite ANKETU koju PraviLaw udruženje sprovodi kako bi se realizacija odvila na najbolji mogući način.

PraviLaw će ovu inicijativu za dopunu/promenu zakona podneti Narodnoj skupštini Republike Srbije i nadamo se da ćemo uspeti da doprinesemo pozitivnim promenama kada je reč o informacijama koje pripadaju nikom drugom nego GRAĐANIMA Srbije.

Šta mislite o ovim potencijalnim promenama koje PraviLaw udruženje želi da predloži Narodnoj skupštini? Komentarišite ovde ili na facebook stranici PraviLaw udruženja!

Autor: Tadija Mitić

5 thoughts on “Promena dela zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja – smanjenje zloupotrebe!”

  1. Protiv sam izmene koju ste predložili iz više rezloga: 1. Otežava se “građanima” (uključujući novinare i ljude koji se bave naučno istraživačkim radom) da doću do informacija od javnog značaja, primer pokretanja upravnog postupka kod poverenika.
    2. Smatram da zakon ne treba da štiti one koji zbog nemara ne poštuju zakon o pristupu informacija od javnog značaja (ovde mislim na škole, veterinarske stanice…).
    3. Neprihvatljivo je opteretiti Poverenika sa svim postupcima (protiv ustanove i protiv poverenika).
    Predlog. Bez promene zakona edukovati ustanove kako da sprovode zakon o pristupu informacija od javnog značaja. Šta više predložiti Povereniku sa sprovede proveru primene zakona po ugledu na advokacku kancelariju (spomenutu u novinskom članku).

    1. Hajmo da odgovorimo na taksativno:
      1. Građanima se nikako na ovaj način ne otežava da dođu do informacija od javnog značaja, jedina je razlika što postoje više osnova za postupkom pred Upravnim sudom ukoliko Poverenik ne reaguje u skladu sa zakonskim obavezama. Još jedna razlika je što ne mogu nakon 15 dana da pošalju zahtev za prekršajni postupak protiv odgovornog lica, već nakon 45 koliko može da traje ceo postupak pred poverenikom. U svakom slučaju, građani imaju jednake mogućnosti da dođu do informacija – PraviLaw udruženje nidi servis građanima da umesto njih dođe do informacija i praksa nam je pokazala da bi ovo bilo daleko efikasnije rešenje.

      2.Zakon treba da štiti sve pravne subjekte u jednom pravnom sistemu, dakle kako fizička, tako i pravna lica, a zašto? Zato što budžet Republike Srbije pune svi poreski obveznici, te ako institucije plaćaju silne sudtske, a naročito advokatske troškove, taj novac iz državne kase je zapravno novac poreskih obveznika, te bi to značilo da umesto da se prave parkovi, ulice i sve ostalo što nam nedostaje u državi (navedeno sam samo uzeo kao banalni primer), mi ćemo umesto svega toga plaćati troškove onima koji, mahom (naravno ne svi) zloupotrebljavaju zakon.

      3.Daleko je jednostavnije i ekonomski isplativije povećati broj zaposlenih u kancelariji Poverenika i dodatimo još ovlašćenja, jer ta institucija i zaslužuje da uživa mnoga ovlašćenja.
      Što se tiče edukacije, član 35. stav 1 tačka 4) Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja jasno kaže da Poverenik preduzima mere potrebne za obuku zaposlenih u državnim organima i upoznavanje zaposlenih sa njihovim obavezama u vezi sa pravima na pristup informacijama od javnog značaja, radi delotvorne primene ovog zakona;
      MEĐUTIM, baš ova mera je preopterećivanje rada Poverenika koji jednostavno ne može da postigne da organizuje obuku za svih 11.000 organa javnih vlasti u Srbiji koliko ih ima u katalogu na sajtu Poverenika – Dakle Poverenik je već preopterećen, samo bi na ovaj način zaštitio novac poreskih obveznika i njihova prava!

      Možda se ne slažemo, ali Vam se neizmerno zahvaljujemo na podeljenom mišljenju, jer samo kroz ovakve konstruktivne diskusije možemo da dođemo do najboljeg rešenja za građane.

      Još jednom hvala,

      S poštovanjem,
      PraviLaw tim

  2. Razumem vašu dobru nameru da poboljšate postojeće stanje, i saglasan sam vama da treba iznaći mehanizme za smanjene zlobupotrebe.

    Kao poreski obveznik koji dolazi iz privatnog sektora izdvajam značajna finansiska sredstva na račun poreza i za uzvrat od budžetskih korisnika očekujem određen nivo usluge.
    I baš kod tog nivoa usluga dolazi glavni izvor nezadovoljstva. Dobar deo usluga ne postoje, neke su lošeg kvaliteta a samo retki su dobri primeri (i to izklučivo zahvaljujući digitalizaciji a ne kvalitetnoj organizaciji).
    Kako dići nivo usluge? Motivisanjem građana da koriste ZSPIJZ i nametnuti “ustanovama” da ga primenjuju.

    Po slobodnoj proceni zaposleni koji primaju plate iz “bužeta” a ne sprovode zakon (ZSPIJZ) predstavljaju veći trošak negoli odbačeni postopsi pred sudom. Opet, možda grešim, valja izmeriti (izračunati).

    Što se tiče edukacije sajt poverenika (i propratni sajtovi) već imaju dovoljno informacija da bi ustanove mogle bez teškoća provoditi ZSPIJZ, ali pojedine “ustanove” još nisu pročitale (biću drzak, čak svesno ignorišu). Kao privatnik ako ne ispoštujem propisanu obavezu vrlo brzo (efikasno) ću finansiski obeštetiti “državu”.
    Daću vam moj primer pre 10 godine sam pročitao priručnike vezan za sprovođenje ZSPIJZ objavljene na sajtu Poverenika i dan danas suštinski ništa se nije promenilo. To sam radio u slobodno vreme iz znatiželje i zaista ne predstavlja značajan napor pogotovo ne bi trebalo biti upitno za one koji za to primaju platu. Tad sam saznao sa svoja prava iz ZSPIJZ ali se još nikada nisam pozvao na njih, sve sporne situacije koje sam tada imao rešena je veoma uljudnim konverzacijama (problem je bio trivialan i od javnog intresa, dolazak do rešenje je trajao dugo, iziskivalo je dodatne napore, neefikasno, nemarno, demotifišuće).

    Da se vratim na temu.
    Da rezimiram. Na osnovu argumentacije ipak glasam za vaš predlog.

    1. Imam bojazan da će igra “gluvih telefona” (građanin – poverenik – ustanova) usporiti rešavanje problema.
    2. Slažem se da je bolje da troškovi postupka budu u okviru budžetskih korisnika (da se ne odliva ka advokatima). Osim ako dođe neki “zao” Poverenik (odga smo ga ugasili ima sve da završi pred Upravnim sudom)
    3. Jednostavnije jeste, ekonomski isplativije jeste, ali nije ispravno. Nadam se da će posle usvajanja ovog predloga i Povereniku doslogrditi i izvštiti veći pritisak i kontrolu da “ustanove” rade svoj posao. Inače Poverenik treba više deklarativno da edikuje a u praksi više pravno da savetuje “ustanove” (korisnog materijala ima pregršt).
    Ne treba Poverenik da izigrava dadilju (i dežurnog krivca) ustanovama.
    Da preslikam situaciju na moj privatni sektor. Zamiljivo bi bilo posmatrati facu poreskom inspktoru kada bi mu rekao “država” me nije edukovala da treba platiti tu taksu 🙂 Nego mora…

    1. Poštovani,
      U mnogome se slažemo i to predstavlja prvi korak. Sam dijalog i debatovanje (koje trenutno sprovodimo) dovodi nas do boljeg rešenja sa kojim možemo izaći pred zvaničnike i saopštimo šta je to što bismo mi da menjamo.

      Kada je reč o edukativnim materijalima, mi na našem sajtu u okviru projekta “Informacija na dlanu” baš to i nudimo. Nudimo edukativne tekstove, pa čak i primere iz prakse iz Regiona (Iz Bosne i Hercegovine i iz Hrvatske), gde kako građani, tako i službenici koji se bave ZSPIJZ-o mogu da se upoznaju sa svim pravima i obavezama koje su u sklopu sa ovim Zakonom.

      Verovali ili ne, Poverenik zapravo vrlo revnosno i adekvatno obavlja svoj posao. To u praksi, neobično za našu državu, vrlo lepo funkcioniše.
      Naravno, verovatno i digitalizacija igra veliku ulogu, ali bili bi (ne)fer kada bismo propustili da pohvalimo rad Poverenika. Pri ulasku u projekat “Informacija na dlanu”, iskreno, nadali smo se i verovali da kancelarija Poverenika ne obavlja svoj posao na ovaj način, na koji to zapravo radi. Ali na sreću, nismo bili u pravu! (Na sreću po našu zemlju i građane).

      Ono što je čudno jeste to što neki od službenika, i to mahom organa javne vlasti koji jako dobro posluju, veoma loše obavljaju svoj posao kada je reč o ZSPIJZ. Ona preduzeća i organi javne vlasti koji su u velikim internim problemima, najčešće najbolje obavljaju svoj posao! (kontradiktorno, ali su ovih 50 i kusur primera, koliko smo do sada poslali, to pokazali).

      Mi verujemo u promene i blaga prilagođavanja i nadamo se da će Poverenik, poput ove institucije u Nemačkoj recimo, dobiti veća prava i ingerencije kojima će moći još čvršće, ali i daleko efikasnije da sprovodi slovo Zakona.

      Hvala Vam na iznešenim iskustvima i mišljenju, mnogo nam znači ova javna rasprava koju ćemo definitivno uvrstiti u našu incijativu!

  3. Pingback: ŽALBA POVERENIKU ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA - URADI SAM – PraviLaw

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *