Klimatske promene i pravo

Klimatske promene i pravo - PraviLaw

Pomaganje klijentima da se izbore sa posledicama klimatske promene moglo bi u mnogome da transformiše pravnu profesiju – neka su od PraviLaw predviđanja.

Kako?

Kako će u tom slučaju pravnici morati da se fokusiraju na davanje praktičnih saveta iz oblasti “upravljanje rizicima”, uz poznavanje svih zakonskih okvira iz oblasti “eko” prava, te i to da će morati da budu stručnjaci “otvorenog ume” – doneće drastične promene u redovima pravnika, kada je reč o Republici Srbiji.

Mahom konzervativizam koji vlada u pomenutoj struci moraće da se umno transformiše i otvori se ka multidisciplinarnosti, i izađe iz okova puko pravničkog razmišljanja (čast izuzecima kojih je sve više).

Svetska istraživanja na ovu temu

U izveštaju, koji je nastao kao sastavni deo projekta “Future worlds 2050 – Budući svetovi 2050″, se navodi da će pravnici igrati presudnu ulogu u odgovoru na klimatske promene, za period u narednih 30 godina.

Ovaj projekat sprovodi britansko “Law societyPravničko društvo” koje nas upozorava na sledeće:

Od pravnika će se zahtevati da pomognu svojim klijentima da prepoznaju, izbegnu i upravljaju fizičkim rizicima koji mogu uticati na klimatske promene ili one izazvane zbog klimatskih promena, da se upoznaju sa odgovornostima koje imaju i da ih ujedno artikulišu, te i kako da sprovode i odnose se prema tranzicionim rizicima koje nam klimatske promene donose

Law societyPravničko društvo Engleska

Ko je ili šta je “Law societyPravničko društvo” iz Engleske?

Kako navode na svojoj internet prezentaciji “Law society” je nezavisno profesionalno telo za pravnike. Navode da predstavljaju glas pravnika, da su pokretač izvrsnosti u pravnoj profesiji i čuvari vladavine prava.

Law society - Pravničko društvo Engleske - PraviLaw

Vratimo se na izveštaj u kom se navodi da će pomenuti zahtevi doći i sa svojim izazovima, kao što su mnoštvo pravnih akata koji pokrivaju široku lepezu ekologije, a u kojima se mogu naći elementi klimatske promene, te će još jedan od izazova biti i potreba za primenom novih tehnoloških rešenja – mnoštvo novih softvera, ali i tehnoloških uređaja (popularno gedžeta), koji će postati svakodnevica u poslovanju jednog pravnika.

Još jedan izveštaj nam je važan za ovu temu, a to je”Climate change risks – the future of law as we know it?Rizici klimatskih promena – budućnost prava kakvo poznajemo“. Autori izveštaja su: Najdžel Bruk (eng: Nigel Brook), jedan od glavnih partnera firme Clyde & Co LLP iz Londona, gde je šef tima za reosiguranje i vođa firmine glavne kampanje za globalno suzbijanje rizika klimatskih promena;
I koautor pripravnica Zaneta Sedilekova, osnivačica grupe za klimatske promene u firmi Clyde & Co LLP, odnosno inicijative koju vode pripravnici firme.

Autori naglašavaju da eskalirajuća učestalost i težina ekstremnih vremenskih uslova mogu imati dalekosežne implikacije za pravnike i njihove klijente u svim sektorima.

Naime, što više nam ekstremniji vremenski uslovi postaju uobičajeniji, manje je verovatno da će se smatrati nepredvidivim – postaće lako ili lakše prepoznatiljivi. To nam donosi olakšanje u tom smislu što će lakše biti definisati uzrok ili štetu, a samim tim i obezbediti adekvatnu pravnu zaštitu – ukoliko je ona potrebna. A biće potrebna!

Svakako će nastale gubitke od teških vremenskih nepogoda snositi pojedinci, preduzeća i/ili same države, a naročito će snositi posledice, kako materijalne, tako i pravne, usled neodgovornosti i stvaranja (ne)uslova koji mogu negativno uticati na klimatske promene.

„Pravnici i njihovi pretplaćeni klijenti mogu igrati presudnu ulogu u omogućavanju inovativnih rešenja za rizike koje predstavljaju i izazivaju ekstremni vremenski uslovi.“

Najdžel Bruk (eng: Nigel Brook) & Zaneta Sedilekova

Autori su rekli i da je 2019. i 2020. godine eskaliralo pokretanje “klimatskih sporova, što je postao krovni pojam koji je bio sastavni deo svih tužbi (misli se na pojam “klimatski” sporovi) u kojima su klimatske promene imale centralnu ili perifernu ulogu, od strane pojedinačnih aktivista i zagovaračkih grupa.

Upravljanje rizicima, kao i ublažavanje rizika od tužbi tradicionalna je bila uloga pravnih savetnika. Međutim, rizici “odgovornosti”, zbog klimatskih promena, imaju drugačiju prirodu od tradicionalnih parničnih rizika. Klimatske promene su globalno pitanje koje nije vezano za određenu zemlju i/ili jurisdikciju.

Ovo omogućava tužiocima (onima koji tuže) da upotrebe one zakonske odredbe koje im najviše odgovaraju i na taj način utvrde onu odgovornost kod tuženog koju zapravo žele. Dakle ovde treba biti jako oprezan pri inicijalnom stvaranju novih pravnih akata, kako slučajno ne bi došlo do malverzacija ili zloupotreba istih.

U svemu ovome da ne ostanemo nedorečeni i da se sve ovo zasniva samo na teoriji, izdvajamo primere:

Primeri iz prakse

Izdvajamo primer parnice koju je pokrenula ekološka organizacija (NVO) ClientEarth protiv poljske kompanije za proizvodnju električne energije Enea. Ovo je slučaj u kojem je tužilac na kraju postao investitor (deoničar, vlasnik određenog dela kompanije) čisto da bi osporio odluku kompanije da uvede ugalj kao gorivo za stvaranje električne energije u svojoj termoelektrani.

U skladu sa prethodnim primerom, pravnici bi u budućnosti igrali presudnu ulogu pri zastupanju svojih klijenata koji su deoničari u ovakvim kompanijama, te bi na taj način učestvovali kako u promeni politike poslovanja same kompanije, tako i u suzbijanju neodrživih ekoloških odluka koje investitori donose samo zarad sopstvenog obogaćenja, a na štetu svih živih bića na planeti!

Ujedno, na ovaj način, pravna struka i artikulacija ovakvih slučajeva dovela bi do pojačanih mera za otkrivanjem rizika koji dovode do klimatskih promena.

Još jedan primer koji ide u korist ovoj priči dolazi nam sa dalekog Novog Zelanda, koji je postao prva država na svetu u kojoj je obavezno objavljivanje finansijskih podataka koji se na bilo koji način tiču klimatskih promena (ekologije, održivi razvoj, zagađenja…). Ovo je ujedno ispratila Engleska, koja je omogućila kanale za praćenje svih vrsta podataka iz oblasti klimatskih promena i napravila plan za stvaranje baze otvorenih podataka iz ove oblasti do 2025. godine.

Gde je tu korist za pravnike?

Pravnici koji budu odgovorili na izazove klimatskih promena, za rezultat će imati i ličnu (materijalnu) i profesionalnu korist, a kao krajnji društveni benefit biće to što su dobili priliku da stanu u prvi red borbe protiv jedne od najvećih planetarnih pretnji 21. veka.

PraviLaw podržava svaki upliv prava u ekologiju i zbog toga se trudimo da pišemo tekstove na ovu temu i podižemo svest o vladavini prava kroz prizmu održivog razvoja!

Čitajte PraviLaw tekstove za održivi razvoj:

Klimatske promene i pravo - PraviLaw
Klimatske promene i pravo

Pomaganje klijentima da se izbore sa posledicama klimatske promene moglo bi u mnogome da transformiše pravnu profesiju – neka su od PraviLaw predviđanja. Kako? Kako će u tom slučaju pravnici…

Regulativa zaštita od buke
ZAŠTITA OD BUKE U ŽIVOTNOJ SREDINI – Eko Regulativa

Šta nam to donosi nova regulativa, odnosno izmena Zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini? Novo eko pravilaw (čitaj: pravilo)! U skladu sa izmenama ovog Zakona, nova regulativa kojom se vrši …

Vlada Republike Srbije se odlučila na sledeći korak: Objavila je nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu - nova Regulativa za zaštitu životne sredine
Depozitni sistem za plaćanje kaucije i “eko” dažbina – EKO regulativa

Regulativa za zaštitu životne sredine koja se predviđa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu od velike je važnosti za Republiku Srbiju i njene poreske obveznike. Pr…

Autor teksta: Tadija Mitić

Izvori: Legal Futures, Law society, Clyde & Co LLP, Report:Climate change risks – the future of law as we know it?, Ministarstvo za ekologiju Novi Zeland

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *