Zahtev za pristup informacijama od javnog značaja – uradi sam

Pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja ima tražilac informacije koji i inicira sam postupak.

Postupak se inicira tako što se organu javne vlasti šalje zahtev za pristup informacijama od javnog značaja koji raspolaže traženom informacijom.

Kao što je to u prethodnim tekstu pomenuto, tražilac može biti sva­ko fi­zič­ko i prav­no li­ce – do­ma­će i stra­no, kako nas upućuje član 5. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (ZoSPIJZ).

Zahtev – kakvi oblici su u opticaju?

Zahtev se može podneti kako u pi­sanom, tako i u usme­nom obliku.

Pisani oblik

Organ javne vlasti može propisati obrazac za podnošenje zahteva, ali ako građanka ili građanin podnese u nepropisanom obliku, odnosno na svojevrstan način, organ javne vlasti mora razmotriti i zahtev koji nije sačinjen na tom obrascu.

Usmeni oblik

Kada se informacija traži usme­no, zahtev se sa­op­šta­va u za­pi­snik koji vodi ovlašćeno lice organa javne vlasti za pristup informacijama, a takav zahtev se unosi u po­seb­nu evi­den­ci­ju. Na njega se primenjuju rokovi kao da je zahtev podnet pismeno – dakle 15 dana od dana podnošenja zahteva.

Ko­mu­ni­ka­ci­ja elek­tron­skom po­štom sa or­ga­ni­ma jav­ne vla­sti u po­gle­du ostva­ri­va­nja pra­va na pri­stup in­for­ma­ci­ja­ma od jav­nog zna­ča­ja do­zvo­lje­na je i oba­ve­zu­ju­ća, s tim što ta­kav na­čin ko­mu­ni­ka­ci­je mo­že ote­ža­ti do­ka­zi­va­nje pri­je­ma zah­te­va ka­da se ne po­tvr­di nje­gov pri­jem, a to se ospo­ri u po­stup­ku po žal­bi.

Iz­vod iz od­go­vo­ra Po­ve­re­ni­ka od 10. ok­to­bra 2005. go­di­ne – www.­po­verenik.­rs

Dakle Poverenik nas savetuje da šaljemo poštom. A ono što PraviLaw savetuje, jeste da kad se šalje poštom, da se šalje uz povratnicu i to sa praćenjem.

kako izgleda zahtev?

Pre svega treba imati na umu šta sve zahtev treba sadržati. Dakle tražilac u zahtevu treba navesti:

1. Naziv organa vlasti kom se obraća i kojem šalje zahtev za pristup informacijama od javnog značaja;
2. Svoje ime, prezime i adresu stanovanja, odnosno svoje sedište ako je tražilac pravno lice;
3. opis informacije koja se traži – sadržina samog zahteva, odnosno pitanje koje postavljate organu javne vlasti;
4. druge podatke koji olakšavaju pronalaženje informacije ( u skladu sa članom 15, st. 2 i 3).

Šta sve građanin (tražilac) u okviru zahteva za pristup informacijama od javnog može da traži od organa javne vlasti:

1. Obaveštenje da li organ javne vlasti pre svega poseduje traženu informaciju;
2. Da mu organ javne vlasti omogući uvid u dokument koji sadrži traženu informaciju;
3. Da mu izda kopiju tog dokumenta;
4. Da mu dostavi kopiju dokumenta poštom ili na drugi način, putem nekih od zvaničnih kanala komunikacije.

Šta ako pošaljemo nepotpun ili neuredan zahtev ? (recimo da nismo stručni da adekvatno sastavimo zahtev iz prvog slanja)

Ovlašćeno lice organa javne vlasti dužno je da pouči tražioca kako da ukloni nedostatke ako je zahtev nepotpun (ne sadrži sve neophodne podatke), odnosno neuredan (nerazumljiv u pogledu onoga što se traži).

Dakle, ovlašćeno lice ispred organa javne vlasti (recimo nekog javnog preduzeća) dužno je da putem zvaničnog kanala komunikacije obavesti građanina koji je poslao nepotpun ili neuredan zahtev i pritom poduči građanina o načinu na koji može da otkloni nepravilnost – da ga poduči kako da zahtev ne bude nepotpun ili neuredan.

Tražilac (građanin) ima 15 dana, od dana prijema uputstva, da otkloni nepravilnosti nepotpunog ili neurednog zahteva. Ako to ne učini, organ javne vlasti ne može postupati po zahtevu i u skladu sa tim će organ javne vlasti doneti zaključak o odbacivanju zahteva kao neurednog. Naravno i ovde, kao i u nekim drugim situacijama, postoji mogućnost za pisanje žalbe Povereniku.

Postupanje organa javne vlasti po zahtevu

Počnimo prvo od faktora: Vreme

Rokovi? Koji su rokovi, koliko mogu da se probijaju odnosno kada, kako i zašto može da se odlaže i dokle sve to može trajati?

Organ javne vlasti je dužan da bez o­dlaganja, a naj­ka­snije ­u ­roku o­d 1­5 dana od dana prijema zahteva, postupi po zahtevu tražioca. To znači da je organ vlasti dužan da u ovom roku tražioca obavesti o tome da li poseduje informaciju, da mu omogući uvid u dokument koji sadrži traženu informaciju, kao i da mu izda, odnosno dostavi kopiju tog dokumenta.

Ako organ javne vlasti nije u mogućnosti, iz o­pravd­ani­h razloga­, da u roku od 15 dana postupi po zahtevu tražioca, dužan je da ga o tome, najkasnije u roku od se­da­m (7)dana o­d ­dana ­prij­ema zahteva­, obavesti i odredi naknadni rok u kojem će postupiti po zahtevu, a koji ne može biti duži od 40 da­na od dana prijema zahteva. Nakon isteka i tih 40 dana, organ javne vlasti nema više mogućnost odlaganja i mora da postupi u skladu sa Zakonom, odnosno u skladu sa zahtevom.

Tražilac može uložiti žalbu Povereniku ako organ javne vlasti ne od­govori u propisanom roku na njegov zahtev (član 16. stav 4), jer se tada konkretno radi o situaciji „­ću­ta­nja upr­av­e“, osim u drugim slučajevima određenim Zakonom.

kako organ javne vlasti postupa po zahtevu

Kada je reč o konkretnom postupanju u skladu sa zahtevom organ javne vlasti ima nekoliko scenarija koja može da izrežira.

Pre svega može da potpuno izignoriše zahtev i da uopšte neodgovori na zahtev (o posledicama i pravnom leku za ovaj scenario, čitajte u nastavku teksta);

Drugi scenario je da odgovori. Ali…
Važno je i to kako će odgovoriti. Zato sada učimo na primerima. Počnimo od primera loše prakse.

Primer loše prakse postupanja po zahtevu

Ispod vidimo sliku, odnosno skeniranu verziju primera loše prakse, kako lica ispred organa javne vlasti, koja finansiraju građani Republike Srbije, kako se ophode prema građanima i kakve odgovore šalju.

• 

• 

Gore postavljeni primer loše prakse dovodi nas do 2 (dve) opcije koje se nude. Prva, gde se ulaže žalba Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, jer postoje apsolutno svi elementi za podnošenje takve žalbe – dakle ovo je školski primer. Druga, slanje zahteva Prekršajnom sudu za pokretanje prekršajne postupka protiv odgovornog lica organa javne vlasti, koje se usudilo da se na ovakav način ophodi prema građanima koji finansiraju te iste organe javne vlasti.

Oba rešenja su prihvatljiva, samo je pitanje koliko smo spremni da se zauzmemo za vladavinu prava u Srbiji i pokažemo da poreski obveznici vode računa o tome kako se njihov novac troši i na koga.

kako bi organ javne vlasti trebalo da postupa u slučaju odbijanja odnosno uskraćuje pristup informacijama od javnog značaja?

Ako organ javne vlasti odbije da postupi po zahtevu, za takav postupak mora da ima opravdan razlog. Neki od razloga su da, pre svega, se ne radi o informaciji od javnog značaja, pa bi automatski bilo apsurdno postupati po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja.

Takođe, zakonom su propisani još neki oblici i situacije kada organ javne vlasti može da uskrati pristup informacijama od javnog značaja, ali da bi to sproveo u delo mora da postupi u skladu sa zakonom.

Prvenstveno, neophodno je da donese posebno rešenje o odbijanju i to najkasnije 15 dana od dana prijema zahteva za pristup informacijama od javnog značaja. Rešenje o odbijanju zahteva mora biti u pisanom formatu/obliku.

Još jedna veoma bitna stvar jeste da organ javne vlasti dužan je da tražioca uputi na pravna sredstva koja protiv rešenja o odbijanju može izjaviti/uložiti dalje nadležnim organima (član 16. stav 10 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja).

Primer dobre (pozitivne) prakse postupanja po zahtevu

Sada se susrećemo sa potpunim odgovorom, gde je organ javne vlasti dostavio odgovor u roku od 15 dana, a koji sadrži apsolutno sve tražene informacije do najsitnijih detalja.

• 

• 

Gore navedeni primer (kroz slike) jasno oslikava školski primerak kako treba da izgleda jedan od odgovora na zahtev građana kada je reč o zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja.

K­ak­o bi orga­n javne vlast­i trebalo da p­os­tu­pa­ kada o­mogućav­a pris­tup­ infor­ma­cij­ama?

Važno je da organ javne vlasti, tražioca koji je uputio zahtev, obavesti pisanim putem o činjeničnom stanju u pogledu tražene informacije.

Za slučaj da organ javne vlasti ne raspolaže tehničkim mogućnostima za izradu kopije dokumenta u formi u kojoj se informacija nalazi, organ vlasti će izraditi kopiju u drugom obliku ili će obavestiti tražioca da može da izradi kopiju upotrebom sopstvene opreme (član 18. st. 2–3).

Šta to znači?
Znači da ako se informacija nalazi u pisanom obliku, a tražilac je zahtevao informaciju u audo (zvučnom obliku), u slučaju da organ javne vlasti nema aparat za snimanje zvuka ili pravljenje audio zapisa, organ javne vlasti može poslati informaciju u pisanom obliku ili će pitati tražioca da upotrebi svoje uređaje za snimanje zvuka i načini zvučnu kopiju tražene informacije.

Šta ako se obratimo pogrešnom organu javne vlasti?

Realna je situacija da se pošalje zahtev organu javne vlasti koji jednostavno nema dokument koji sadrži traženu informaciju. Šta onda?

Pre svega – bez panike!

Organ javne vlasti bi trebalo da naš zahtev prosledi Povereniku za informacije od javnog značaja koji će dalje postupati u skladu sa svojim ovlašćenjima.

A koja su to ovlašćenja:
Poverenik je obavezan da proveri da li organ kojem je zahtev prvobitno upućen zaista ne poseduje traženu informaciju (član 20. ZoSPIJZ). Ako Poverenik utvrdi da se tražena informacija nalazi u posedu nekog drugog organa vlasti on će:

1. Proslediti naš zahtev tom organu koji poseduje dokument sa traženom informacijom iz zahteva;
2. Uputiće nas na organ javne vlasti koji može posedovati ili poseduje dokument sa traženom informacijom.

S obzirom na to da tražilac ostaje „gospodar“ svog zahteva, on može da se usprotivi prosleđivanju zahteva drugom organu. Prednost prosleđivanja zahteva drugom organu je u tome što tražilac ne mora da podnosi novi zahtev – dakle jeftinija je varijanta.
Rok za postupanje po prosleđenom zahtevu počinje da teče od dana dostavljanja zahteva tom organu.

Koliko ovo sve može da nas košta (novčano)

Pre svega plaćamo poštarinu, koja ako ide sa povratnicom i praćenjem, u proseku iznosi od 100 do 130 dinara ( govoreći o peridu početka 2021. godine).

Obaveštenje o tome da li organ javne vlasti poseduje traženu informaciju, kao i uvid u dokument koji sadrži tu informaciju besplatni su kaže član 17. ZoSPIJZ.

Međutim, tražilac je dužan da plati nakn­ad­u nuž­ni­h t­roškova­izrad­e k­opi­je dokument­a i njen­og­ d­ostavlj­anja, ukoliko je realno došlo do takvih troškova. Troškovnik propisuje Vlada Republike Srbije. Troškovnik je sastavni deo Uredb­e ­o visini­ n­ak­nade ­nu­žnih ­tr­ok­ov­a za izd­av­anje kopi­je­ doku­men­at­a ­na kojima ­se nal­az­e inform­aci­je od ­javnog značaja.

NAPOMENA: Kada je tražena informacija već objavljena i dostupna u zemlji ili na internetu nemo­že se ostva­ri­ti pra­vo na bes­plat­nu ko­pi­ju.

Da li ima onih koji su oslobođeni ovih troškova?

Obaveze plaćanja naknade za izradu kopije oslobođeni su:

• novinari, ako kopiju zahtevaju radi obavljanja svog poziva;
• udruženja za zaštitu ljudskih prava, ako kopiju dokumenta zahtevaju radi ostvarenja ciljeva udruženja;
• sva lica ako se tražena informacija odnosi na ugrožavanje, odnosno zaštitu zdravlja stanovništva i životne sredine.

U ovom drugom slučaju dolazi PraviLaw do izražaja.

PraviLaw i zahtevi za pristup informacijama od javnog značaja

U okviru udruženja PraviLaw sprovodi se projekat pod nazivom “Informacija na dlanu” gde mi umesto i na zahtev građana, šaljemo pitanja organima javne vlasti koja potpadaju u kategoriju informacije od javnog značaja, a koja su ujedno od velikog značaja za lokalnu zajednicu ili veći broj građana.

Ovaj projekat se naročito odnosi na građane Juga Srbije, ali naravno, podrazumeva se da ćemo isto učiniti i za građane koji žive u ostatku teritorije Republike Srbije.
Pod Jugom Srbije smatraju se 5 upravnih okruga: Nišavski, Pčinjski, Pirotski, Toplički i Jablanički upravni ukrug sa svojim centrima – Niš, Vranje, Pirot, Prokuplje i Leskovac.

Na stranici projekta “Informacija na dalnu” možete pronaći sve detalje o tome kako PraviLaw tim, umesto Vas, šalje baš Vaše pitanje u obliku zahteva za pristup informacijama od javnog značaja i to baš onom organu javne vlasti koji je nadležan za odgovor na Vaše pitanje.

Uz sve to garantuje se i anonimnost učesnika projekta, jer zahteve šaljemo ispred odnosno za račun udruženja PraviLaw, tako da se Vaše ime nigde ne pominje.

PraviLAw pita za Vas!

Kako ne biste propustili neke od edukativnih ili informativnih tekstova PraviLaw tima prijavite se na PraviLaw Newsletter ili jednostavno pratite stranicu projekta Informacija na dalnu i čitajte nove tekstove u odeljku “riznica znanja”

Autor: Tadija Mitić

Izvor: Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti