Tik pred početak 2023, u decembru 2022. godine, Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije objavilo je nacrt Zakona o unutrašnjim poslovima. Ovo je drugi put, za period od 16 meseci, da je MUP predložilo ovaj zakon kojim bi se značajno povećao autoritet policijskih službenika, ojačao politički uticaj na policiju i njeno delovanje i uveo pravni osnov za masovni biometrijski nadzor građana Srbije. Kada je reč o političkom uticaju na policiju, ovo bi značilo da bi politički interesi mogli da prevladaju nacionalne interese, obzirom da politika može da ima direktan upliv u monopol fizičke sile jednog pravnog poretka.
Ova tema je od izuzetnog značaja za zaštitu privatnosti svih građana Srbije i zaštite podataka o ličnosti građana i građanki Republike Srbije! Više o ovoj temi PraviLaw je isticalo u nekim od prethodnih tekstova koji se mogu pročitati OVDE.
U isto vreme ovo je, takođe, bio drugi put za 16 meseci da je nacrt zakona povučen iz zakonodavnog procesa. Karakteristično za prvo povlačanje nacrta iz 2021. godine, nacrt zakona je povučen na inicijativu predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, koji je opravdao ovaj svoj potez obrazloživši da u datom trenutku nije bio adekvatan i pravi politički momentum za donošenje jednog ovakvog zakona (NAPOMENA: u datom trenutku Srbija se pripremala za vanredne izbore). Ono što razlikuje povlačenje nacrta zakona iz 2022. jeste da je to ovoga puta inicirano od strane premijerke Ane Brnabić. Ona je obećala da će se rad na zakonu nastaviti u sveobuhvatnom i inkluzivnom procesu konsultacija svih relevantnih aktera (stejkholdera što bi se reklo modernism biznis rečnikom).
Prikupljanje biometrijskih podataka u praksi
Oba pokušaja usvajanja Zakona o unutrašnjim poslovima bila su praćena oštrim reakcijama srpskih i međunarodnih organizacija civilnog društva, ali i od strane aktivnih pojedinaca (activista), kao i određenih političkih stranaka Srbije, gde su uglavnom komentarisane odredbe o masovnom biometrijskom nadzoru.
Međutim, njihova borba počela je još 2019. godine, kada je tadašnji ministar unutrašnjih poslova najavio da će grad Beograd biti pokriven biometrijskim nadzornim kamerama povezanim sa softverom za prepoznavanje lica, kao i sistemom za automatsko prepoznavanje automobilskih tablica. Srbija je tajnim ugovorom nabavila ovaj nedovoljno provereni sistem nadzora od kineske kompanije Huavej (eng. Huawei), bez prethodno utvrđenog pravnog osnova za njegovo korišćenje, bez utvrđivanja neophodnosti i srazmernosti korišćenja ovog sistema, ali i bez vršenja procene uticaj koji bi upotreba ovakvih intruzivnih tehnologija imala na prava građana. Na javne upite, odgovor vlade je od tada bio isti: kamere su instalirane, ali softver za prepoznavanje lica nije nabavljen, a dostupnu tehnologiju koriste kao običan video nadzor (najosnovniji CCTV).
Sličan projekat je potpisan iste godine vezan za grad Niš, koji je trebalo da postane prvi “pametni grad” Srbije, a čiji bi implementator takođe bila kompanija Huavej. Ovaj projekat potpisao je u ime Srbije tadašnji ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić. Ovde nije bilo reči o biometrijskom nadzoru u biti, međutim, sama ideja je vodila u tom smeru, ali projekat do sada nije počeo sa implementacijom, te ova tema nije imala velikog odjeka u javnosti.
Četiri godine kasnije, očigledno je da Ministarstvo unutrašnjih poslova i Vlada Srbije nisu odustali od primene ovako invazivnog sistema nadzora građana. Rok za javnu raspravu bio je produžen od prvenstveno predviđenog, te je u januaru 2023. godine, na inicijativu premijerke Brnabić, na kome su učestvovali predstavnika civilnog društva i resornih ministarstava, gde se razgovaralo o odredbama koje su kritikovane i na kojima je bilo zamerano u medijima i javnosti. Iako još uvek nije određen tačan rok za nastavak zakonodavnog procesa, izvesno je da će se (verovatno u politički pogodnom trenutku) pojaviti novi nacrt zakona, koji će potencijalno sadržati smisleno obrazloženje koje će da pruži pravni osnov za ono što je bila primarna ideja vlasti koji pokušava da implementira tokom prethodnih 4 godine.
Šta je to što je toliko privlačno vlastima?
Šta je to što ovaj sistem nadzora čini toliko privlačnim da srpske vlasti već četvrtu godinu pokušavaju da ga osposobe za rad. Zanimljivo je da je to toliko privlačan sistem da se centrima moći toliko žurilo da postave ove sisteme bez da ih legalizuju kroz bilo kakve pravne akte koji bi pratili obrazloženje i opravdanje za postavljenje i uvođenje jednog ovako karakterističnog sistema.
Istini za volju, vlasti širom sveta sve više koriste sisteme biometrijskog nadzora, pre svega kako bi se vršila prevencija raznih krivičnih dela i zločina, te su ovi sistemi često korišćeni u preventivne svrhe kako bi se lakše razotkrili i procesuirali počinioci ovih dela. Barem je to jedno od opravdanja!
Međutim, uporedno iskustvo je pokazalo da, iako ovaj sistem može pomoći u suzbijanju određenih krivičnih dela, prevashodno su pogođeni sitni prekršaji (gotovo bezazleni). Za organizovani kriminal, na primer, kamere u javnim prostorima nisu odvraćajuće u smislu da ne predstavljaju neki alat koji bi organizovani kriminal snizilo ili eventualno sprečilo. Što se tiče Srbije, nije ponuđena sveobuhvatna analiza koja bi pokazala stanje kriminala u Srbiji, koliko je naše društvo (ne)bezbedno i zašto je biometrijski nadzor upravo ono sredstvo koje treba da doprinese višem stepenu naše bezbednosti.
Ovo poslednje je posebno značajno s obzirom na činjenicu da je uporedno iskustvo pokazalo niz negativnih efekata biometrijskog nadzora. Sam sistem podrazumeva trajno ograničavanje prava građana na privatnost, ali problemi su mnogo veći od toga. Slučajevi pogrešne identifikacije i sistemske greške doveli su do pogrešnih osuda. Algoritam je češće prepoznavao pripadnike manjinskih grupa kao sumnjive, dok vlasti u nekim zemljama koriste ovaj sistem da se bave onima koji ne dele njihove političke stavove. Konačno, istraživanja su pokazala da primena ovih tehnologija u javnim prostorima ima zastrašujući efekat. Znajući da su stalno pod prismotrom, građani se ne osećaju slobodnim da komuniciraju, sastaju se, učestvuju na političkim skupovima, ili na drugi način izražavaju svoje stavove, mišljenja i uverenja.
Evropa i biometrijski nadzor – regulisanje veštačke inteligencije (AI)
Sve ovo je trenutno tema intenzivne debate unutar Evropske unije, koja trenutno radi na izradi Akta o veštačkoj inteligenciji (AI), propisa koji bi trebalo da reguliše razvoj i implementaciju AI u državama članicama. Još uvek je neizvesno kako će izgledati konačna verzija zakona, ali civilno društvo, grupe za zaštitu ljudskih prava i većina poslanika Evropskog parlamenta pozvali su na zabranu masovnog biometrijskog nadzora.
S obzirom na sve ovo, ne smemo dozvoliti da se u Srbiji donose ishitrene odluke o uvođenju biometrijskog nadzora. Umesto ishitrenih, netransparentnih i neosnovanih rešenja, potrebna nam je sadržajna javna rasprava o tome da li nam je takav sistem potreban, šta želimo da postignemo i, konačno, da li smo kao zajednica spremni da se trajno odreknemo dela svoje privatnosti i svojih sloboda.
Tekst inspirisan objavama i tekstovima Ane toskić, izvršne direktorke Partnera za demokratske promene Srbija.
Autor: Tadija Mitić
Izvor informacija: Partneri Srbija; Global voices; Tanjug; Euronews Srbija; Paragraf Lex;
