Jesenji period, pored žutog lišća, relativno kišnih i prohladnih dana, godine 2022. tokom čitavog oktobra meseca, obeležiće nam i popis stanovništva. Tačno do Noći veštica građani Srbije odgovaraće na 69 pitanja davanjem svog doprinosa popisu stanovništva, domaćinstava i stanova.
Ovakav popis stanovništva vrši se na svakih 10 godina, a ovaj put kasnimo jednu godinu zbog pandemije izazvane COVID-19 koronavirusom, koji je bio u jeku tokom 2021. godine, kada je ovaj popis trebalo da bude regularno održan.
PraviLaw tim apsolutno poziva sve građane da učestvuju u popisu stanovništva i daju svoj doprinos, kao i većina ozbiljnih organizacija iz civilnog sektora i pravne struke. Popis će nam dati informacije o tome: koliko ljudi živi na teritoriji Srbije, kakva je polna, starosna, verska, nacionalna struktura, koliki procenat stanovništva živi u selu a koliki u gradu, koliko se sela ugasilo od poslednjeg popisa, koliko smo obrazovani, zaposleni.
Takođe je popis stanovništva civilizacijska tekovina i kao civilizovano društvo trebalo bi da pratimo našu tradiciju popisa i merenja internih vrednosti naše države. Popis stanovništva će nam pokazati i koliko je Srbija centralizovana i koliko su unutrašnje migracije opustošile sela i manja mesta kao i koliko su ekonomski zapostavljena područja podložnija iseljavanju u velike gradove (čitaj: glavni grad) – ili će nas možda i demantovati, ali je bitno da jednom za narednih deset godina demistifikujemo tu priču.
Interesantan iskorak ka transparentnijem delovanju organa javne vlasti pokazao je Republički zavod za statistiku, koji objavio je odgovore na pitanja pre početka popisa, za koja se javilo interesovanje kod velikog broja građana.
Hajde da vidimo šta sve ovaj popis nosi sa sobom i zašto teoretičari zavere ne žele da učestvuju (na ovaj drugi deo ovog pitanja nećemo zaista dati odgovor jer je apsurno baviti se tom temom…)?
Popis stanovništva – demystified
Popisivači će ove godine, iako živimo u digitalnoj eri, ipak koristiti metodu kućne posete – dakle dolaziće nam na kućnu adresu i popunjavati naše podatke. Naravno, pomenuta digitalna era uzela je svoj mah, pa će ovaj popis stanovništva biti inovativniji nego neki prethodni.
“Najveća inovacija u ovom popisu je elektronsko popisivanje. Popisivači idu sa računarima i u laptopovima je aplikacija koju je izradio sam Zavod, to je proizvod domaće pameti, i to će mnogo da ubrza postupak, jer se preskaču operacije koje slede nakon popisa, a to je unos podataka” – objasnio je za RTS aktuelni direktor Zavoda za statistiku, Milan Kovačević.
Sada dolazimo do Gordijevog čvora raznoraznih misli, nedoumica, nesigurnosti i pitanja, koja su bila jako popularna na internetu pred početak popisa.
Šta ako niko nije kod kuće kada popisivač dođe?
Ako popisivač “poljubi vrata”, odnosno nikoga ne zatekne kod kuće, doći će ponovo u nekom drugom terminu, a ako i tada kod kuće nema nikoga ostaviće pisano obaveštenje “papirić” o svom dolasku i informaciju da građani pozivom na besplatan broj info-centara (0800 444 005) mogu uz pomoć operatera da stupe u kontakt sa popisivačem i dogovore termin popisivanja. Pomenuti broj telefona može se zvati u periodu između 8h ujutru pa sve do 20h uveče.
Kako da znam da je lice koje mi kuca na vrata stvarno popisivač?
Legitimacija (mora uvek nešto i da se štampa, ne može baš sve digitalno) – Na pitanje kako ćemo znati ko su istinski popisivači, a ne prevaranti koji će nam banuti u kuću i ukrasti sve lične podatke, iz Zavoda za statistiku je dato saopštenje da će svi profesionalno obučeni popisivači angažovani od strane Zavoda imati legitimaciju Republičkog zavoda za statistiku i ovlašćenje kod dolasku, što im možemo tražiti na uvid.
Šta ako neki član porodice nije kod kuće?
Oni koji su privremeno odsutni, npr, nisu prisutni iz opravdanih razloga poput studenata, onih koji rade ili se školuju u inostranstvu, ili iz nekog drugog razloga, biće popisani u svom domaćinstvi, a njihove popisne podatke o daće prisutni članovi domaćinstva.
Istovremeno, ova lica koja su privremeno odsutna iz svojih domaćinstava biće popisana na adresama na kojima se nalaze kao “privremeno prisutna lica” i u mestu u kojem se trenutno nalaze, ali će se u rezultatima popisa iskazivati kao stanovnici mesta u kojem živi njihovo domaćinstvo iz kojeg su samo privremeno odsutni.
Šta to znači? Znači da ako studiraš u drugom gradu, popisaće te i kod kuće (kod roditelja), ali i tu gde te zateknu da živiš. Jedina razlika je što ćeš se u Zavodu za statistiku voditi kao građanin mesta gde su ti roditelji, a ne gde privremeno boraviš zbog studija.
Isto važi i za one koji su inostranstvu. U popisu se prikupljaju podaci i o članovima domaćinstva koji se u vreme popisa nalaze u inostranstvu, a podatke o odsutnim članova domaćinstva koji su van zemlje mogu da daju članovi njihove porodice koji su u Republici Srbiji.
Da li pokazujemo neki dokaz (ID) radi utvrđivanja identiteta
Nisi u obavezi da popisivaču daješ na uvid lična dokumenta, zato što se podaci u popisu prikupljaju na osnovu tvoje izjave, ali kako bi proces popisivanja bio brži, nije loše da pripremiš neki dokument (npr. lična karta, pasoš) sa JMBG-om (ukoliko ovaj podatak ne znaš napamet), kako bi mogao da izdiktiraš JMBG popisivaču – pošto je to jedno od obaveznih pitanja.
Da li popis može da se odvije ispred vrata stana?
Postoji velika zabrinutost kod građana zbog širenja zarazne bolesti COVID-19 u smislu što popisivači idu od kuće do kuće i vrše popis stanovništva sa velikim brojem ljudi. Na taj način, lako je moguće da popisivač sa sobom dovede i neželjenog gosta u naš dom – pa za sve one koji brinu, postoji opcija da se popis vrši ispred vrata u hodniku zgrade, na primer.
Druga opcija je da od popisivača zahtevate da nosi masku na lice za vreme vršenja popisa. U slučaju da odbije da obe solucije koje mu nudite, obratite se obavezno info centru na gore navedeni broj telefona, i konsultujte svog advokata o situaciji koju je priredio popisivač.
Na koja pitanja ne mora da se odgovori?
Postoje neka 3 pitanja koja nam ustav garantuje da nismo u obavezi da ih bilo kome i pod bilo kojim uslovima odgovorimo. Tu su:
- Nacionalna pripadnost (da li se izjašnjavamo kao SRBIN/KNJIA, LILIPUTANAC, DŽEDAJ, ITD);
- Verska opredeljenost (da li se izjašnjavamo kao pravoslavci, rodnoverni, katolici, džedaji itd.);
- Maternji jezik (da li razgovaramo na srpskom, srpskohrvatskom, savenoserbskom…);
Sva ostala pitanja su obaveznog tipa i mora se odgovoriti na njih… u sluačju da nećemo da odgovorimo, odnosno u slučaju da odbijemo da budemo popisani slede:
KAZNE! (famozne “represivne” kazne popisa stanovništva)
Kao što smo već rekli na početku teksta popis stanovništva civilizacijska tekovina i kao civilizovano društvo trebalo bi da pratimo našu tradiciju popisa i merenja internih vrednosti naše države. Na ovaj način u vrlo korisnim statističkim podacima možemo pozicionirati našu zemlju u regionu i stvoriti strategiju vrednu za naš nacionalni i državni interes! Hajde da budemo pametni!
Prema Zakonu o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2022. godine uvek se uvodi sankcija i ona je krajnji instrument – nešto što nikako nije cilj same operacije – Navodi se u saopštenju zvaničnika Zavoda za statistiku. Popisi su jedna tekovina i istorijska i kulturna, a pre svega državna i oni se sprovode u svim državama koje imaju statističke ustanove, a mi gajimo dugu tradiciju u postojanju jedne ovakve ustanove.
PRAVILAW poruka o popisu stanovništva
Internet ima mnogo više podataka o tebi nego što bilo koji popisivač može da prikupi – Zato UČESTVUJ!
Autor teksta: Tadija Mitić
