Iako je 21. vek, mnoge firme imaju staromodan način poslovanja, naročito kada je marketing u pitanju. Naime, taj staromodni način oglašavanja, shodno svojoj ciljnoj grupi (starosti 50+) nije tako neučinkovit, ciljna grupa pomenutog starosnog doba voli da pročita nešto na papiru radije nego u elektronskom formatu… Međutim.
Pored toga što, vrlo često, u hodinku zgrade vidimo hrpu flajera i loše štampanih kataloga, kojima se firme i kompanije trude da nam “uvale” svoj proizvod, ovo je neretko i nezakonito, a još češće je i veoma nebezbedno!
Stanari često negoduju zbog toga što su sandučići prepuni flajera ili na svojim vratima zatiču okačene reklamne materijale, koji se kasnije raznose po hodniku, ili su im ulazna vrata, te i oglasna tabla, izlepljena plakatima, umesto važnim obaveštenjima za stambenu zajednicu.
Ovde su problemi mnogobrojni – flajeri i reklamni materijali u zgradi ugrožavaju tvoju bezbednost, a toga možda nisi ni svestan!
Počnimo prvo od zakona i prava!
Zakon VS. flajeri i reklamni materijali
Stanari zgrade imaju zakonski osnov da sprečavaju ove agresivne marketinške aktivnosti, jer su prema Zakonu o oglašavanju one nezakonite. Naime, počnimo od lepljenja plakata, koji pre svega naružuju izgled same zgrade.
Da bismo zalepili plakat kojim se reklamiramo moraju se ispuniti određeni uslovi u skladu sa članom 42. Zakona o oglašavanju . Ako postavljamo plakate na javne površine postoje dva uslova:
- Da je javna površina za postavljanje plakata aktom jedinice lokalne samouprave određena za te namene;
- Da za postavljanje plakata na javnoj površini posedujemo dozvolu jedinice lokalne samouprave;
Da bismo zalepili plakat ili postavili neku drugu vrstu reklamnog materijala na ostalim površinama (NEjavnim površinama), tu se već pita član 44. Zakona o oglašavanju. I ovde postoje neki uslovi koji se moraju ispuniti da bismo, recimo, u stambenim zgradama, fizičkim licima podelili svoje flajere ili druge reklamne materijale.
Na površinama koje nisu javne, postavljanje plakata i drugih oglasnih sredstava dozvoljeno je samo uz saglasnost vlasnika, odnosno lica koje raspolaže odgovarajućim pravom ili ovlašćenjem.
Prema mišljenju Instituta za pravo i finansije, u stambenim zgradama, potrebna je saglasnost stambene zajednice u vidu Odluke ili kakvog drugog internog dokumenta stambene zajednice / kućnog saveta, kojim se dozvoljava podela flajera u zgradi ili drugih reklamnih materijala. I to se mora vršiti onako kako je donesenim aktom propisano, a ne po ličnom nahođenju kompanije ili marketing menadžera koji je naložio podelu flajera.
Zakon o zaštiti potrošača, u članu 38. izričito propisuje da je zabranjeno neposredno oglašavanje telefonom, faksom ili elektronskom poštom ili drugim sredstvima komunikacije na daljinu, bez prethodnog pristanka potrošača, pri čemu se među druga sredstva komunikacije na daljinu mogu uvrstiti i reklamni materijali.
Čak i onda kada je fizičko lice / potrošač pristao na ovae vidove oglašavanja, trgovac je dužan da pre nego što učini oglašavanje određene robe ili usluge, na jasan i nedvosmislen način, na srpskom jeziku, obavesti potrošača o komercijalnoj svrsi aktivnosti.
Nepoštovanje ove zakonske odredbe kažnjava se novčanom kaznom od 300.000 do 2.000.000 dinara.
Bezbednost VS. flajeri i reklamni materijali
Otišao/la si na odmor ili si na službenom putu i nećeš biti kod kuće narednih, recimo, 10 – 15 dana. Kompanije koje se reklamiraju ostavljaju flajera u sandučićima, ili još gore, na vratima stanova. Pošto nisi kod kuće toliko dugo, nema ko da pokupi flajer iz sandučeta ili ga skloni sa tvojih vrata, što ne deluje toliko strašno, ALI !
Ovo otkriva jednu važnu činjenicu o tebi, a to je da ti nisi kod kuće. Sad to opet deluje ne tako strašno, šta ima veze što nisi kod kuće, i šta tebe briga šta će komšiluk da misli. Jeste! To je sve tačno, ali šta je sa onima koji bi da protivpravno upadnu u tvoj dom i iznesu vredne stvari koje možda poseduješ (televizor, računar, umetnine, ušteđevinu, nakit ili nešto drugo što je od velike vrednosti za tebe).
Šta ako je neki lopov pokupio reklamne materijale neke kompanije i deli po zgradama, pa potom prati koji su stanovi prazni, odnosno čiji vlasnici stanova često ne borave kod kuće.
Na ovaj način, svako lice koje želi da zloupotrebi tvoj položaj, može da prati tvoj model ponašanja.
Recimo da si zbog prirode posla svaka 3 dana odsutan/a, na ovaj način postoji potencijal da se tako nešto otkrije. To ne mora da bude lopov, mogu da budu neka druga lica koja žele da zadiru u tvoju privatnost!
Dakle, ovo može da ugrozi bezbednost tvoje imovine, može da ugrozi tvoju privatnost, može ugroziti tvoju ličnu bezbednost ili bezbednost tvojih najbližih. Jedno je sigurno, možda kompanije nemaju tu nameru, ali direktno ili indirektno, svojom marketinškom kampanjom ili aktivnostima, potencijalno mogu da nas mnogo ugroze!
Na sve prethodno izrečeno, samo da ponovimo, nije ni u skladu sa zakonom!
Koje je rešenje? Kome prijaviti?
Praksa je pokazala da čak i kada je Skupšina stanara saglasna da ne želi reklamni materijal i to jasno istakne na svom ulazu, mnoge kompanije/firme ne postupaju u skladu sa tim.
Ovakva uznemiravanja možete prijaviti Komunalnoj miliciji pozivom na broj telefona jedinice Komunalne milicije u vašem mestu (npr. u Nišu na broj: 018/415-02-01). Dakle, obratite se lokalnoj komunalnoj miliciji.
Tužba: Poslednji korak koji se preduzima je i tužba protiv firme/kompanije koja se odluči na podelu reklamnog materijala po stambenim zgradama iako postoji jasno objavljena odluka kućnog saveta / stambene zajednice, o tome da se stanari ne slažu da se reklamni materijali i flajeri dele po sandučićima, vratima stanova ili zgradi uopšte.
Naravno, u slučaju tužbe, stambena zajednica, kao pravno lice, će angažovati advokata, kao i osobe za sve ostale poslove, uključujući i profesionalno upravljanje zgradom. Profesionalni upravnik će doneti ponudu advokatskih kancelarija sa troškovima tužbe i eventualnim obeštećenjem. Ukoliko stambena zajednica dobije spor, novac će postati deo rezervnog fonda.
Autor: Tadija Mitić
Izvori: Službeni Glasnik, Paragraf Lex, Institut za pravo i finansije, Komunalna milicija, CSI Property DOO
