finansijska inteligencija i finansijska pismenost

Finansijska inteligencija, kao pojam, se ne može odvojiti od jednog srodnog pojma – jeste od novca!

Ovde se ne radi samo o novcu u materijalnom smislu, već u svakom mogućem smislu koji novac predstavlja!

Da bismo govorili o novcu, neophodno je da pođemo od najdubljih shvatanja samog novca – da razumemo šta je to novac, prvenstveno, kako bismo mogli uopšte da razmišljamo o tome da ga zaradimo, uštedimo ili artikulišemo njime.

Većina nas intuitivno kroz život zarađuje novac bez da se zapravo zapitamo šta je zapravo novac – suštinski i istinski? Čemu on tačno i konkrento služi, i kako zaista dolazimo do njega? Jednostavno, novac nam dođe kao nešto prirodno što nam, uslovno rečeno „krati muke“, odnosno obezbeđuje zadovoljavanje ličnih potreba, i tako se krećemo kroz život – zarađujemo ga, trošimo…

• 

• 

Neki ga imaju više, a neki manje… Zašto?

Zašto neko ima više novca od drugih?

Da li je to zbog toga što je neko:

• Imao veliko nasleđe?
• Imao sreće?
• Ukrao ili prevario nekog?
• Vredno radio?
• Dobio na lutriji?
• Narodski rečeno “ume s novcem” ili “hoće ga para”;

Zamislimo dve (2) osobe koje su krenule sa iste tačke, finansijski gledano – imaju isto nasledstvo, npr. 1 stan iste kvadrature, imaju roditelje koji jednako zarađuju i imaju jednaku ušteđevinu od par stotina evra. Takođe, imaju isti nivo obrazovanja, fakultetski su obrazovani – osnovne i master studije (dakle jednostavno dva identična položaja).
Zašto se dešava da jedna od te dve osobe počne da zarađuje više, a druga manje? Da li je do struke?

Da li je do zaista okolnosti/sreće? Ili je do same osobe, do karaktera odnosno inteligencije?

Ima nešto što se zove kao sledeći podnaslov:

FINANSIJSKA inteligencija!

Nova istraživanja su pokazala da postoje nekih 9 tipova inteligencije:

• Racionalna
• Matematička
• emocionalna
• socijalna
• logička
• …
• Finansijska inteligencija.

Suština finansijske inteligencije je kao i kod bilo koje druge inteligencije, način na koji pojmimo nešto (u ovom slučaju novac) i kako možemo da se snađemo povodom tog poimanja, odnosno sa tom spoznajom.

Dakle, da li postoje slučajevi koji su, kao što smo pomenuli, završili fakultete, pa postdiplomske studije, posvetili se nekoj nauci i postali pravi stručnjaci iz te oblasti kojoj su se posvetili, a opet ne znaju kako da zarade? Statistika nam kaže da je veliki broj ljudi koji su takvi, odnosno nalaze se baš u toj poziciji.

Dok recimo imamo Forbsovu listu koja ima silne milijardere pobrojane na svojoj listi, a mnogi od njih nema akademsko zvanje ili obrazovanje, ali zato imaju multinacionalne kompanije, zaradili su ogromno bogatstvo i znaju kako da upravljaju novcem.

NAPOMENA: Ovde ne pričamo o tome kako je akademsko zvanje i obrazovanje loše, potcenjeno ili nepotrebno, baš naprotiv – ono je neverovatno poželjno i korisno, ALI, nas vrlo retko uče na fakultetima kako da se zapravo “snađemo” u životu, kako da živimo svoje živote u kojima možemo da sebi priuštimo mnogo toga što i zaslužujemo na osnovu svog vrednog rada.

Međutim, ne moramo toliko daleko da idemo na Forbsovu listu, svako od vas poznaje neku osobu u porodici, susedstvu ili iz grada koja nije bila baš neki učenik/student ali je napravila veliki uspeh na poslu i zaradila veliki novac (ovde govorimo o onima koji su se na legalan način obogatili).

„Work smart before you work hard“
„Radi pametno pre nego počneš da radiš vredno!“

PraviLaw broj 1

Ova čuvena izreka: “radi pametno pre nego počneš da radiš vredno!” zaista je veoma tačna, za svaki rad je neophodna dobra metodologija i adekvatan pristup, zavisno od okolnosti u kojima se nalazimo.

“Pobednici ne traže izgovore onda kada ih druga strana pobeđuje u njihovoj igri – nađu rešenje za svaki problem na koji naiđu, zato su i pobednici!”

PraviLaw broj 2

Jedna stvar je sigurna, finansijska inteligencija je skala od npr. 0 do 100 i svako poseduje određenu dozu finansijske inteligencije, samo je važno razumeti kako mogu da se otključaju potencijali koje finansijska inteligencija nudi. Drugim rečima, moguće je naučiti kako da se približimo broju 100 i pobegnemo od nule (0).

4 osnovne karakteristike finansijske inteligencije:

U skladu sa ovom četvrtom karakteristikom finansijske inteligencije, važno je naglasiti da samo posedovanje korisnih informacija nije dovoljno. Džaba ogromna količina natrpanih informacija na jednom mestu, ako ne umemo da se snađemo u skladu sa onim što te informacije nose u sebi.

Sve ovo nas dovodi do novog podnaslova:

Finansijska pismenost

Mnogi uspešni ljudi, mahom finansijski stručnjaci i eksperti, koji pišu knjige na temu moderne ekonomije definišu 4 ključna pitanja kada je reč o finansijskoj pismenosti:

• Kako novac funkcioniše?
• Kako da zaradim?
• Kako da uštedim?
• Gde da uložim?

Svako je barem jednom postavio sebi jedno od ova 4 pitanja u životu, a oni najambiciozniji su otišli korak dalje sa formulisanjem večite dileme: Da li mogu da se naučim kako da se obogatim?

Mentalitet je jedno od glavnih sredstava finansijske pismenosti, ili nam pomaže ili nam je neprijatelj – izaći iz začaranog kruga u koji nas uvlače neke starije generacije (bake/deke, a nekima čak i roditelji). Starije generacije nam uvek dolaze sa sledećom porukom: „Idi u školu, vredno uči i nađi dobar posao…” kao da je to tako lako danas. Kako dobijemo diplomu fakulteta, odmah na izlazu iz zgrade vuku nas za rukav da nas zaposle… NE!
Možda jeste bilo u nekim ranijim vremenima, ali budimo realni, ne čeka nas posao iza ugla i baš nas čekaju da završimo školu da nam daju novac i da mi živimo srećno do kraja života. Ok, ima takvih, ali ih je malo i ne bi trebalo da se oslanjamo na to.

Takođe na ovim prostorima važi i ono pravilo da, dok smo deca, stariji nam govore da ne pipamo novac rukama jer je „prljav“ – što je sa higijenske strane i te kako opravdano, naročito od kada se pojavalia pandemija izazvana COVID-19 virusom, ali se tu šalje i jedna dublja poruka, naravno nesvesno:

Poruka je da je novac nešto što nije dobro, ne treba ga imati blizu sebe, a onaj najdalji domet koji se dostiže kod mentaliteta ljudi je da je novac izvor sveg zla na svetu, kao i sredstvo koje kvari ljude – odakle se dalje razvijaju teorije zavere i ide se još dalje u neku nepotrebnu dubiozu!

A jel se pitao neko od njih, na jedan najrealniji i najpragmatičniji način, šta je u stvari novac i čemu on služi?

• Je l to predmet, sredstvo, cilj, svrha…?
• šta je?
• Da li je on suštinski nedostižan ili je svuda oko nas?
• Gde je zapravo novac, gde se tačno nalazi?

To je zapravo finansijska pismenost, konstantno postavljanje tih osnovnih pitanja, i konstantno traganje za odgovorima na ta pitanja. Naravno, finansijska pismenost ide mnogo dalje od toga, ali suštinski je to glavno!

Finansijska pismenost je da razumemo šta je novac i da znamo kako i šta sa njim!

Jedan argument koji potkrepljuje ovu teoriju jeste da ona pravila u svetu biznisa koja su važila i bila aktuelna pre 30 godina, danas jednostavno ne važe. Ne može se novac danas zarađivati, na isti način i koristeći isti modus operandi, kao i pre 30 dogdina. Jednostavno su se okolnosti i trendovi promenili i mora se ići u korak s vremenom.

• 

• 

• 

Primer za to je EI Niš (Elektronska industrija Niš) koja je krajem pedesetih (50) godina ugostila Japance da vide kako se prave najmoderniji televizori, međutim 30 do 40 godina kasnije, EI Niš je proizvodila identične televizore dok su Sony, LG i drugi, počeli da razmišljaju o TFT televizorima, ultra tankim, HD televizorima itd.

Poenta je postavljati gore navedena pitanja na određeni vremenski period i tražiti nove odgovore, jer se vremena i okolnosti menjaju

BONUS

Da stvar bude pojednostavljena, i da bi se približili ovoj temi – izdvajaju se 7 karakteristika „milionera“ koje se mogu naći u jednoj zanimljivoj knjizi „The Millionaire Next Door“ od Tomasa Stenlija, u okviru koje je odrađena studija, na kojoj se radilo 20 godina.

8000 dobrostojećih porodica je praćeno, od kojih je 500 spadalo u grupu milionera – ljudi koji imaju preko milion doloara kapitala.

U toj studiji izdvojeno je 7 navika i osobina tih ljudi koji nas dovode do toga kako da postanemo uspešni i krenemo da zarađujemo novac.

7 karakteristika milionera

Prva stvar je da su ti ljudi trošili ispod svojih mogućnosti, odnosno daleko manje koliko su zapravo mogli da troše. Imali su odličnu optimizaciju svojih troškova… dakle ako neko zarađuje 100.000 mesečno, a troši 110.000 mesečno, on ne zarađuje, već gubi.

Druga stvar jeste da je svako od njih konstantno razmišljao i radio godinama na tome kako može da uloži svoje vreme i rad da zaradi više nego što ima. Dakle trudili su se da oplode kapital.

Treća – finansijska nezavisnost im je bitnija od društvenog statusa ili statusnih sibola – kola, satovi, telefoni, nakit… nisu se izdvajali od susedstva po stvarima koje su vidljive na prvi pogled. Kada ih pogledate, ništa ne ukazuje na to da pomislite da su milioneri.

Četvrta – 80% njih je bogatstvo steklo sopstvenim radom – dakle to su karakteristike koje mogu da se nauče, koje ne se ne nasleđuju kao ni bogatstvo. Pravo bogatstvo stičemo sami!

Peta – učili su svoju decu da žive po tim principima i modelima (primer Bil Gejtsovog sina koji je kao srednjoškolac prodavao novine iako mu je otac u tom trenutku bio najbogatiji čovek na svetu). Vrlo često kod njih u firmi, deca su počinjala sa nekih bazičnih, početničnih i podređenih pozicija, da bi naučili šta to znači naporan rad i da bi videli sve procese kroz koje se mora proći da bi se došlo do rezultata.

Šesta – konstantno se edukuju i informišu o trendovima na tržištu kojem pripadaju. U skladu sa informacijama koje skupe se upravljaju time šta oni mogu da urade po tom pitanju i čime da se bave kako bi ostvarili planove – dakle 4. karakteristika finansijske inteligencije!

Sedma – Izabrali su odgovarajuće zanimanje za sebe koje ide u korak s vremenom. Dobra samoevaluacija / samoprocena je ključ uspeha u životu. Biti potpuno realan prema sebi i poznavati svoje mogućnosti i dosege.

Preporuka za sve čitaoce:
Izuzimajući sve teorije zavere, odlična ekranizovana priča koji oslikava sve što je u ovom tekstu navedeno kada je reč o finansijskoj inteligenciji i finansijskoj pismenosti može se videti u “Netflix originals – “Inside Bill’s brain” – serija epizoda o Bil Gejtsu.

Takođe još jedna preporuka jeste knjiga domaćeg autora Bojana Lekovića – “Medvedi na putu” – od tvorca sajta KupujemProdajem.

Autor: Tadija Mitić