Tekst koji možete pročitati u nastavku je odlomak iz knjige koja je trenutno u izradi, pod naslovom “Budi profesionalac: Indikatori profesionalizma”, koju piše osnivač PraviLaw sajta Tadija Mitić. Knjiga se inicijalno piše na engleskom jeziku i sprema se za SAD tržište, konkretno za platformu AMAZON. Prvenstveno će biti u ponudi kao eBook, u Kindle formatu i štampana verzija, a kasnije će biti i plasirana i kao audiobook odnosno zvučna knjiga. Prevod će biti izvršen nakon plasiranja na SAD tržište, kada će biti ponuđena na srpskom jeziku, a možda i na još nekom od evropskih jezika. U čast prvih 100 napisanih stranica, objavljuje se ovaj tekst (slobodan prevod engleske verzije).
Profesionalni ciljevi: PraviLaw filozofija postavljanja ciljeva na radnom mestu
Svaka uspešna kompanija u svojoj industriji uvek ulazi u svet biznisa sa jasnom vizijom, a sa glavnim ciljem da odskače od svoje konkurencije.
Zamislite biznis kao jednu peščanu pustinju, a ovaj cilj ili ovu viziju kao jednu gomilu peska – peščanu dinu koja je sastavljena od mnoštva manjih gomila peska. Ove manje gomile peska su sa različitih krajeva pustinje zvane Biznis, doneli sa sobom i isipali svi zaposleni i kompletan menadžment kompanije i tako stvorili jednu peščanu dinu. Ova velika dina predstavlja viziju kompanije i krovni cilj, dok su ove manje gomile peska lični profesionalni ciljevi svih onih koji su svojom gomilicom peska doprineli da se formira ta dina. Ako se nijedan od tih manjih ciljeva ne ostvari, glavna vizija kompanije nema dovoljno peska da se održi i biva oduvana od strane pustinjskog vetra koji se zove Konkurencija.
Naravno, kako vetar stalno duva, neće svi ti ciljevi biti ostvareni, neke gomilice neće opstati na pomenutoj peščanoj dini, ali je važno da se većina ciljeva i vizija ostvari kako bi dina bila dovoljno velika da se opire vetru. Zato, na samom početku, savet za kompanije – tražite ljude sa peskom inače će vas Konkurencija oduvati!
Da se sklonimo od metafora i da pređemo na nešto konkretno i direktno:
Prvi korak ka postavljanju i ostvarenju ciljeva jeste komunikacija. To je osnovni deo procesa, te ako problem negde nastane, kolektivni napor tima sprečava kompletno propadanje vizije. Prvenstveno, kako bi se sprečilo bilo kakvo urušavanje, neophodno je da preduzetnik ili sam nosilac krovne vizije, kroz komunikaciju, predstavi svoju glavnu ideju svojim podređenima, koji će dalje svojim podređenima (ukoliko ih ima), preneti glavnu viziju ukrašenu ličnom interpretacijom, kako bi se shvatili glavni ciljevi kompanije/firme ka kojima se teži.
Nakon ove prve faze, dolazi faza dodeljivanja poslova i poslovnih zadataka timovima, manjim grupama i pojedincima. Na ovaj način nastaje osnova piramide postavljanja ciljeva koja determiniše da li će glavna vizija odnosno cilj biti ostvaren ili ne. Kroz ovaj sistem (piramidalni), postavljanje i ostvarivanje ciljeva u većim firmama/preduzećima/kompanijama dobija smisao. Odavde, kada se napravi dobra baza, kreće inspiracija, motivacija i zamajac kojim se postepeno ubrzava sve do samog ostvarenja krovnog cilja.
Za zaposlene koji žele da stvore svoju ličnu profesionalnu etiketu na radnom mestu, ciljeve će morati da postavljaju za različite aspekte života kako bi postigli uspeh na poslu. Ako postoji rupa u određenoj sferi života, nivo profesionalizma na poslu će definitivno biti uzdrman. Dakle jedini put ka uspehu i realizaciji svih ideja na poslovnom planu jeste da se postigne “work-life” balans, odnosno ravnoteža poslovno-privatnog života. Kako bi se postigla ravnoteža, neminovno je postavljanje ciljeva kako na poslovnom, tako i na privatnom planu.
Kao što je već navedeno za firme i preduzeća, i lično/privatno postavljanje ciljeva uvek ima nekakve veze i konekciju sa piramidalnom strukturom.
Zašto? Kako?
Mora se početi od osnove, što je u ovom slučaju kratkoročni plan, tj. planovi. To mogu biti navike koje se stiču vremenom, neke sitne promene, bilo šta što može da pokrene jednog profesionalca iz inertnog položaja rutine. Kada se više kratkoročnih planova sjedini, dolazi se do postavljanja dugoročnog plana/ova, sve dok se ne ostvari “životna lutrija”.
Hajde malo konkretnije
Kratkoročni ciljevi najčešće pokrivaju vremenski period od tri meseca ili čak i kraće, dok dugoročni planovi idu preko tri meseca pa sve do nekolikog godina.
Svejedno, kratkoročno ili dugoročno, osnova je ista, treba sve staviti na papir – papir trpi sve. Međutim, nabacani ciljevi na hartiji ispisani jedva čitkim rukopisom bez nekog detaljnog plana ili metodologije mogu da se ostvare samo tu, na papiru, dok u realnosti od realizacije nema ni traga. Jedna popularna metoda koja je još osamdesetih godina prošlog veka izgrađena je SMART metoda (PAMETna metoda) za proveru i evaluaciju ličnih planova/ciljeva. Služi za samoevaluaciju ciljeva i jako je primenljiva u praksi. Zove se SMART jer je svako slovo po jedna zasebna reč, a zapravo i ceo segment metode. Dakle SMART = Specific, Measurable, Achievable, Relevant i Time-Based, ili Konkretan, Merljiv, Ostvariv, Relevantan i Vremenski-potkrepljen.
- Svaki cilj bi trebalo da bude konkretan u smislu da je jasan i definisan. Neophodno je imati čistu sliku pred sobom o tome šta se postiže tim ciljem – potrebno je da se zađe u “sitna crevca” i detalje dok se piše šta je inicijalno naš cilj.
- Cilj treba biti merljiv u smislu da je lako pratiti i meriti njegov uspeh. Na kraju, moramo znati da li je jedan cilj postignut ili nije, ako nije postignut u potpunosti, neophodno je znati barem koji procenat cilja ipak jeste ostvaren (10%, 20%). Naravno, kako bismo izvukli analizu i naučili nešto iz neuspeha moramo da imamo osnovna merila i podatke o samom cilju. Dakle, trudite se da merite svoj uspeh pri realizaciji cilja.
- Naravno, kada je reč o ciljevima, neophodno je da su ostvarivi i da mogu da se postignu. Dakle, kod postavljanja ciljeva bitno je biti realan prema sebi, svojim mogućnostima, okolini u kojoj se nalazimo, vremenu koje imamo. Jednostavno moramo imati osnovne parametre za realnost kako bi o ostvarivanju cilja uopšte moglo da se razmišlja. Pored svega, neophodno je da ciljevi imaju i zadatke koji će predstavljati pravi izazov ali uz prisutnost nijanse pristupačnosti kako bi bili mogući da se ostvare.
- Relevantni ciljevi – znači da je neophodno da su važni i vredni ulaganja. Dakle cilj mora da ostvari poboljšanjem nekih performansi, bilo životnih ili poslovnih, drugim rečima, da ima svoj smisao kojim se postiže nešto vredno našeg vremena, truda, zalaganja, umnog i fizičkog napora. Identifikujte male stvari na kojima želite da radite kako biste unapredili svoju profesionalnost, te napravite obiman spisak koji pokriva kako vaše ciljeve, tako i korake koji su neophodni da se on/oni ostvare.
- Napokon, cilj mora da bude vremenski-potkrepljen. Možda nije najbolja reč (potkrepljen), ali zaista cilj mora da ima neku vremensku liniju koju prati i na kojoj je zasnovan. Zadajte sebi rokove od kojih nećete odstupati. Rok za ostvarenje cilja, rok kada određeni korak u okviru samog cilja mora biti ostvaren kako bi svi ostali koraci bili realizovani nesmetano. POŠTUJTE SVOJE ROKOVE!
Imajuću u vidu sve prethodno navedeno, umesto pisanja klasičnih generičkih ciljeva, poput: “Želim da budem bolji profesionalac do kraja tekuće godine” (od čega, među nama, nema ništa) savet je da se napiše sledeće – primer: “Do kraja 2022. godine, želim da napredujem do pozicije tim lidera, čiji će tim kompaniji donositi prihode od 10.000,00 evra (odnosno ekvivalent viskoj cifri u vašoj firmi), gde ćemo moj tim i ja na kraju godine dobiti bonus (nagradu) kao najbolji tim u firmi.” – Ovakav cilj može da se provuče kroz SMART metodu, da se rasčlani na 5 celina i da se izračuna procenat ostvarivosti ovog cilja. Odavde, sa ovakvom početnom tačkom, napredak može da se ostvari, zapravo je najrealnije ovako ili slično krenuti sa realizacijom.
Kako ovo može da izgleda u praksi?
Napišite svoj profesionalni (karijerni) cilj i provucite ga kroz SMART metodu evaluacije cilja. Test dakle radite pred samim sobom, te budite potpuno iskreni pri ocenjivanju. Raščlanite ga na 5 segmenata ove metode i uvidite gde je cilj najjači, a koja mu je karika najslabija, odnosno gde je potrebno najviše rada kako bi se ostvarivost približila maksimalnom broju poena.
________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________
________________________________________________________________________________
Nakon testiranja i raščlanjivanja ciljeva kroz SMART metodu evaluacije, može se doneti odluka koji cilj ili koji korak u samom cilju je najbolje prvi preduzeti – koji je neophodno prvi ostvariti. Nakon toga, može se izvršiti podela na kratkoročne i dugoročne, kako ciljeve tako i korake. Svaki od izvučenih mora biti realističan i validan, kao i do sada.
Primer (ali ne konkretan već apstraktan)
U naporu da se unapredi sposobnost za ostvarivanjem rokova, realistična struktura koraka koji su neophodni da se to ostvari je neophodna kako bi se SMART metoda ispoštovala. Ako se postavi nerealna struktura koraka na kojima se radi, cilj postaje neprijatan napor od koga se često beži – jer se ne radi na cilju pametno, promišljeno i strukturalno, već samo da bi se odradio. Bez promišljenosti i strukture (metodologije) neuspeh je zagarantovan!
Zabeležite sebi u pamćenju negde: kako radite, tako se i prioriteti menjaju, te su modifikacija, menjanje i neka odstupanja potpuno normalan i prihvatljiv proces. Samo bez uzrujavanja! To je sasvim prirodno. Prepustite se (ili “go with the flow”) i napravite neophodna prilagođavanja novim interesima i prioritetima. Fleksibilnost se ohrabruje u ovakvim postupanjima jer ni sam život nije potpuno rigidan – donosi mnogo promena, najčešće nepredvidivih, koje, hteli mi to ili ne, utiču na naše profesionalne ciljeve.
Pored knjige koja se uveliko piše, sprema se i PraviLaw Planer Profesionalizma – ne, takav do sada niste videli, jer nije klasičan planer, već je ujedno i profesionalni dnevnik samoevaluacije. Sadržaj planera će biti pun formi kao što je ova gore vezana za SMART metodu (koja jeste sastavni deo planera), ali pored nje još mnogo toga. Pratite PraviLaw i napredujmo zajedno!
Autor: Tadija Mitić
Izvor: Knjiga u izradi “Budi profesionalac: Indikatori profesionalizma”
