Kada govorimo o profesionalizmu, govorimo o nekoliko aspekata koji harmonično čine pokazatelje da je neko profesionalac. U daljem tekstu pokazaće se da su oni zapravo indikatori opšteg mentaliteta kod profesionalaca koji zajedno, stopljeni u celinu čine jednog kompletnog stručnjaka.
Prvi indikator – izgled
U površnom smislu, profesionalizam se prvenstveno pokazuje izgledom – prvi utisak ostaje dugo. To znači da je lice adekvatno obučeno i uredno (Uredno ošišano, sa usklađenom frizurom, uredno obrijano/istrimovano) u skladu sa profesijom kojom se bavi. Ne, to ne znači da morate biti obrijani potpuno bez brade, kao što je bio trend do pre 30 godina, već muškarac može imati bradu koja je vidno održavana i uredna. Za početak, ovaj indikator ukazuju na to da razumete i poštujete kulturu na randnom mestu, kao i sve sa kojima sarađujete na svom poslu (kolege, klijenti, itd).
Da dočaramo, za mnoge struke, recimo za pravnike, “profesionalan izgled” predstavlja konzervativna, svečana kancelarijska odeća. Drugim rečima, odelo, vrlo često tamnije odelo ali ne nužno crno, koje prati kravata, ponavljamo kravata! koje se mnogi često “stide” ili misle da preozbiljno deluju, te je izbegavaju (ne, time baš pokazujete profesionalnost).
Ili sa druge strane lekari, čiji profesionalni izgled odlikuju beli mantili, koje sa ponosom nose, ispod kojih slobodno može da se nose elegantne pantalone, sako i košulja.
Ovo nije modni blog, sve sugestije za odevanje date su samo i jedino kao primer kako bi se ukazalo na poentu. A poenta jeste da neprikladno odevena lica na svom radnom mestu nikada neće odati utisak profesionalizma i nikada neće biti profesionalci (odlazak na posao u papučama, kratkim pantalonama, itd). Rečenice poput: “Moje znanje i obrazovanje mene čini profesionalcem, moj izgled je nebitan” – NE! baš izgledom pokazujete da svoju struku, svoje znanje i obrazovanje poštujete i pridajete neki značaj. Civilizacijeske vrednosti se jednostavno moraju poštovati u svetu profesionalizma, zato smo i toliko napredovali, jer poštujemo pravila bila ona površna ili ne.
Naravno, profesionalan izgled podrazumeva meru. Umereno odevanje, umerena šminka, umerena doza i količina nakita, obuća i drugi dodaci – dakle MERA je odraz i jedan od indikatora profesionalizma.
Drugi indikator – ponašanje
Drugo i gotovo najbitnije, profesionalizam se odnosi na ponašanje. Neophodan je model ponašanja na odgovarajući način u skladu sa radnim mestom, radnom etikom i radnom atmosferom.
Šta to znači?
To podrazumeva, narodski rečeno, lepo ponašanje, u smislu da se pri pozdravljanju s kolegama ili strankama, rukujete. Takođe uključuje i dobro držanje i govor tela, upotrebu formalnog govora kako u usmenoj tako i u pismenoj komunikaciji (primer: izbaciti “sleng” ili emotikone pri komuniciranju), ali i ljubaznost, odnos prema ljudima s poštovanjem, pokazivanje dobrih manira, pridržavanje bontona koliko god to situacija dozvoljava. Profesionalizam, pored svega navedenog podrazumeva stanje otvorenog uma (open-minded, think out of the box), visok stepen tolerancije i prihvatanje razlika na radnom mestu. Naravno, profesionalizam nalaže održavanje dostojanstva, argumentovane razgovore ili rasprave bez uplitanja emocija kao i uvažavanje tuđeg mišljenja i onda kada se mišljenja sagovornika ne poklapaju.
Profesionalno ponašanje podrazumeva i biti ugledan građenin u firmi (npr. zloupotreba i iskorišćavanje radnog vremena ili resursa firme u privatne svrhe definitivno nije deo profesionalnog ponašanja). Jedna od bitnijih stavki ovog indikatora profesionalizma jeste brižljivost prema kolegama – empatija. Primeri se ogledaju u sitnicama – ponuditi kolegu da kada sebi pravite kafu, napravite šoljicu kafe i za kolegu/kolege. Još jedna od stvari koja pokazuje profesionalno ponašanje jeste saosećajnost u pogledu ne remećenja drugih oko sebe – negalamiti, pričati glasno, puštati glasno muziku ili puštati muziku uopšte.
treći indikator – poštovanje
Poštovanje – jedna od glavnih spona između indikatora “izgleda”, “ponašanja” i sledećeg indikatora o kojem ćete čitati dalje u tekstu. Poštovanje je nešto što se vrlo često podrazumeva na radnom mestu, al baš zbog toga se često ne obraća pažnja i biva zanemareno.
Krenimo od starta. Poštovanje radnog mesta – prvenstveno se ogleda u tome da se na posao ne kasni, odnosno da se dolazi 15 minuta ranije na svoje radno mesto, kako bi se pripremili za radni početak. Održavanje, ali i poboljšanje uslova na radnom mestu kao i radne atmosfere jeste odraz poštovanja radnog mesta(ma koliko te promene bile male i zanemarljive). Ovo se takođe ogleda i u poštovanju i održavanju higijene na radnom mestu, ali i lične higijene. Pored mnogih drugih modela koji pokazuju da se poštuje radno mesto, jedna od glavnih stavki jeste odlazak sa radnog mesta na vreme. Prerano napuštanje radnog mesta (osim u posebnim slučajevima) pokazuje nepoštovanje prema firmi, nadređenima, ali i prema kolegama koji ostaju da rade do kraja radnog vremena. Tačnost je jedna od glavnih odlika ovog indikatora. Poštovanje kolega jeste jedan kompleksan proces, da proces. Počevši od malih stvari a to je osnovna kultura u vidu javljanja pri dolasku i odlasku sa posla, do poštovanja privatnosti, stručnosti, iskustva i znanja koji vaši kolege nose sa sobom. O ovom segmentu će se pisati u nekim budućim tekstovima, jer ova tema iziskuje duboku posvećenost.
Najbitnije kod poštovanja jeste da se uvek ima na umu, da ako želimo da nas poštuju, moramo da pokažemo da mi sami umemo da poštujemo druge ali i sebe. Ono što se vrlo često zanemari na radnom mestu i u radnoj atmosferi jeste to – neizmerno poštujte druge ali poštujte i sebe.
četvrti indikator – profesionalni temperament
Budite obzirni na radnom mestu. Ko je poštovan i prihvaćen na poslu? Zašto? Na kakve vidove ponašanja se ljudi žale? Opet zašto? Kao opšte pravilo, neophodno je imati na umu da je radno mesto zajedničko okruženje svih zaposlenih – nije ničiji privatni prostor, te se u skladu sa tim treba i ponašati.
Indikator profesionalizma koji ide uz ponašanje jeste i pofesionalni temperament. Da li ste pouzdani, samouvereni i neko kome se može verovati? Da li slušate pažljivo svoje sagovornike? Da li postavljate pitanja onda kada su vam potrebna uputstva ili pojašnjenja kako biste razumeli svoj zadatak i obavili ga na najbolji mogući način? Da li ste dovoljno orijentisani na detalje i pažljivi pri obavljanju svog posla? Da li ispunjavate svoje rokove? Da li svoje nadređene obaveštavate o napretku zadatka koji vam je dodeljen? Da li dovoljno pratite radnu atmosferu na poslu i preduzimate li kakvu inicijativu? Razmišljate li o problemima i potencijalnim rešenjima? Da li pokušavate da sagledate širu sliku i kako se vaša uloga uklapa u nju? Da li zračite smirenošću i poverenjem u kriznim situacijama? Da li ste sposobni da se nosite ne samo sa vanrednom situaciju, već da vam u njoj klijenti, poslodavci i kolege potpuno veruju?
Imati profesionalni temperament može biti jedan od najtežih delova “biti profesionalac”. Profesionalizam ne mora biti i ne treba da bude lažan! “Profesionalac” treba da bude deo onoga ko ste – naštimovati um tako da na poslu profesionalni temperament ne bude poljuljan privatnim aspektima života.
Profesionalizam je mnogo više od ovog spiska koji je gore naveden. Profesionalnost, u svom najboljem svetlu, predstavlja sveobuhvatnu filozofiju usredsređenu na pružanje izvanredne usluge i pomoć klijentima u postizanju njihovih ciljeva. On nije samo stilski, već i suštinski.
peti indikator – cilj
Jedna od odlika profesionalca jeste dobra i zdrava procena. Profesionalac ima mogućnost da razmišlja na apstraktan način, tako da sagleda sve nijanse potencijalnog rešenja koje nudi svojoj ciljnoj grupi, dok u isto vreme razume najširu sliku sastavljenu od ogromnog broja detalja koji se vrlo često menjaju iz trenutka u trenutak. Mogućnost predviđanja problema i potreba, a potom osmišljavanje rešenja, promišljanje alternativnih puteva do cilja, te pružanje saveta svojim sagovornicima (bilo klijentima, bilo kolegama/nadređenima) tako da mogu razumeti sve što im se objašnjava – odraz je iskusnih radnika koji su puni znanja, ali se i drže poslovnog kodeksa i teže samo ka jednom – ostvarivanje najboljeg mogućeg rezultata! Profesionalizam se odlukuje time da se nećete zadovoljiti drugorazrednim radom ili polovičnim naporom – profesionalac teži ka višem.
Odraz profesionalizma na najvišem nivou, vidi se onda kada profesionalac svaki aspekt svog radnog ponašanja upravlja ovom sveobuhvatnom radnom filozofijom, uključujući i podređivanje svojih ličnih ubeđenja zarad ostvarivanja najvišeg cilja.
Drugim rečima, profesionalac usvaja radne ciljeve svojih klijenata ili ciljne grupe i pretvara ih u svoje ciljeve, koje potom, u svom stilu teži da ostvari na najbolji mogući način.
Ono što je važno naglasiti jeste da jedino usklađenost odnosno homogenost svih indikatora čine jednog profesionalca. Naravno, živi ljudi greše, te ako ponekad neki od parametara nije ispunjen, ne znači da lice nije profesionalac – svako od nas može imati loš dan, svako može da pogreši i baš to jeste deo profesionalizma. Kako se izboriti sa takvim danima ili situacijama, kako dostojanstveno priznati grešku i nastaviti dalje u visokom stilu. Naravno, zavisno od profesije, gore navedeni indikatori se moraju modifikovati i prilagođavati radnom mestu (npr. formalna komunikacija može biti zamenjena neformalnom). Ali jedno je sigurno – izgled, lepo ponašanje i dobar poslovni temperament nikad neće izaći iz mode profesionalizma.
Sa iskustvom dolaze gore navedene odlike profesionaliaca i jedna po jedna se usvajaju i stapaju u celinu koja vas na vrhuncu karijere čini najboljim u vašem poslu. U međuvremenu, neophodno je početi sa vežbanjem i primenom nekih od osnova profesionalizma i početi od onih najbanalnijih – izgled, ponašanje i temperament. Samo konstantim radom na sebi može se postići najviši rezultati – završetak određenog, bilo kog, stepena formalnog obrazovanja je samo početak!
Na poslu provodimo najčešće trećinu svog dana, dakle trećinu svakodnevnog života. Važno je da nam je i ta trećina jednako kvalaitetna kao i ostale dve trećine dana odnosno života. Radite kao što živite, najbolje što umete!
Ovaj tekst predstavlja samo početak i osnovu ove teme: “Profesionalizam i radna etika”, svi indikatori koji su navedeni u tekstu biće predstavljeni i obrađeni uz mnogo više detalja.
Autor teksta: Tadija Mitić