zastava republike srbije | upotreba i regulativa

ZASTAVA REPUBLIKE SRBIJE

Za vreme vanrednog stanja, iz mnogih stanova i sa mnogih zgrada Grada Beograda vijorila se zastava Republike Srbije, koja je poklanjana građanima u skladu sa odlukom Grada Beograda. Zastavama se ogrću navijači u euforiji pobede, ali i svatovi na domaćim svadbama. Ovo obeležje neretko se nađe okačeno na konferencijama ili tribinama. Ipak, čini se da građani ne shvataju da zastava nije draperija ili dekoracija, već DRŽAVNI SIMBOL. Te baš u skladu sa Zakonom o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne Republike Srbije (“Sl. glasnik RS”, br. 36/2009 – dalje: Zakon) jasno su propisana pravila kada, gde i na koji način se zastava postavlja i upotrebljava, ko sme da koristi koju vrstu zastave i na koji način.

Manje popularna informacija među građanima je da zastava Republike Srbije postoji u dva oblika, kao državna zastava i kao narodna zastava, i to u razmeri tri prema dva ( 3:2 ).

Građani ne razlikuju državnu od narodne zastave, pa nesvesno nepoštuju propise o njenom korišćenju i postavljanju. A Zakon je jasan. Državnu zastavu sa grbom mogu da upotrebljavaju samo državne institucije, ali ne i građani – slažu se u stavovima heraldičar, đakon Hadži Nenad M. Jovanović, direktor Centra za istraživanje pravoslavnog monarhizma kao i Nemanja Nenadić, programski direktor „Transparentnost Srbija“.

Šta kaže slovo zakona?

Prema članu 18. Zakona, Državna zastava jeste horizontalna trobojka sa poljima istih visina, odozgo na dole: crvena, plava i bela, a preko svega je, centra pomerenog ka jarbolu za 1/7 ukupne dužine zastave – Mali grb.
Dok u skladu sa članom 19. Zakona, Narodna zastava jeste horizontalna trobojka sa poljima istih visina, odozgo na dole: crvena, plava i bela (dakle bez grba).

Ne može običan čovek na svojoj kući da drži zastavu sa grbom jer to nije državna institucija. Ni privatne firme na svojim objektima ne mogu da okače ovakvu trobojku. Zastava sa grbom se ne sme koristiti na svadbama, dočeku sportista i drugim proslavama. Za sve takve manifestacije građani bi trebalo da koriste narodnu zastavu. Jer opštenarodna veselja nisu državne ceremonije!” 

Heraldičar, đakon Hadži Nenad M. Jovanović, direktor Centra za istraživanje pravoslavnog monarhizma

U Zakonu takođe jasno stoji i da trobojka ne sme biti izložena tako da dodiruje tlo, da služi kao podmetač, prostirka, zavesa, njome se ne smeju prikrivati vozila i drugi predmeti, ukrašavati konferencijski stolovi (ili da se koristi na koji drugi način kojim se narušava ugled i čast).

Beograd 2020, izvor Radio Slobodna Evropa

Prema Nenadićevim rečima, dodela Državnih zastava građanima ima jednu spornu dimenziju – Zakon.

„To je pitanje Zakona o upotrebi zastave, grba i himne Republike Srbije jer tu postoje neka pravila koja bi mogla biti sporna u ovom slučaju zato što je državna zastava, ona koja ima grb na sebi, namenjena, pre svega, državnim organima, isticanju na zgradama tih organa ili u nekim službenim prilikama. Sa druge strane, zakon prepoznaje takozvanu narodnu zastavu, to je obična ,srpska trobojka’ koju bi građani mogli da koriste u raznim prilikama kao što su svadbe i slično“, kaže on.

Nemanja Nenadić, programski direktor „Transparentnost Srbija“

Međutim, Zakon krše i državne institucije, pa su trobojke često spuštene duž jarbola ili prebačene preko samog jarbola poput obične tkanine ili su pak razapete između dve drvene letve, čime se ovaj državni simbol skrnavi. Mnoge institucije imaju jarbol u obliku ćiriličnog slova “G”, kako ističu mnogi heraldičari, što podseća na vešala kada se zastave okače vertikalno. Nije redak slučaj da se tada često iz neznanja naruši poredak boja. Kada se obeležje države kači vertikalno, crvena boja mora da bude najbliža boja do koplja/stuba/jarbola na kojem se vijori.

Još jedna od uočenih nepravilnosti koja se javlja pri isticanju Republičke zastave jeste kada se ona ističe sa drugim zastavama.
Kako član 30. Zakona definiše, ako se zastava Republike Srbije ističe pored neke druge zastave, ona se uvek nalazi s leve strane, spreda gledano. Izuzetno, zastava Republike Srbije nalazi se na desnoj strani, spreda gledano, od zastave strane države ili međunarodne organizacije ako se ta zastava ističe u Republici Srbiji prilikom zvanične posete ovlašćenog predstavnika strane države ili međunarodne organizacije.

Takođe, zabranjena je i upotreba oštećene i pocepane zastave.
Ono što je interesantno, a Zakon ga uređuje jeste da zastava Republike Srbije se, po pravilu, ističe dok traje obdanica. Po noći i za vreme nepovoljnih atmosferskih prilika zastava se ne ističe. Izuzetno, zastava se može isticati i noću pod uslovom da je na odgovarajući način osvetljena.

Dakle da sumiramo – Razlika između državne i narodne zastave:

Državna je horizontalna trobojka, sa crvenim, plavim i belim poljem iste visine, sa malim grbom.
Narodna je horizontalna trobojka, takođe dugačka tri i visoka dva metra, sa poljima istih visina.

kaznene odredbe koje predviđa zakon

Novčanom kaznom od 50.000 do 500.000 dinara kazniće se pravno lice koje upotrebi zastavu u obliku koji nije utvrđen Ustavom i Zakonom o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne Republike Srbije, kao i ako zastavu ili grb Republike Srbije upotrebi kao robni ili uslužni žig, uzorak, model ili bilo koji drugi znak za obeležavanje robe ili usluga  . Još će se novčanom kaznom od 40.000 do 400.000 dinara kazniti za prekršaj pravno lice ako istakne zastavu ili grb Republike Srbije koji su oštećeni ili nepodobni za upotrebu , a fizičko lice – kaznom od 5.000 do 20.000 dinara.

zanimljivosti koje nas prate |

Zastava je simbol koji pripada svima u jednoj državi. Deo je svih nas koje ona reprezentuje, bez obzira na politička, društvena ili kakva druga ubeđenja. Dakle prema svojim zastavama bi bilo poželjno da postupamo sa najvećim poštovanjem, pre svega jer poštujemo sebe lično, a potom i sve ono što ta zastava reprezentuje – to je ono što nas čini civilizovanom i otmenom zajednicom. Naravno, poštujmo i tuđa obeležja i uz puno uvažavanja ophodimo se prema njima, pokazivajući da umemo da cenimo druge i njihove simbole.

Isticanje zastave je pravo svakog građanina Republike Srbije, ali isticanje odgovarajuće zastave i na odgovarajući način, kako naši zakoni, koje smo mi sami stvorili, to propisuju.

PraviLaw savetuje i ohrabruje da kada vam neko pokloni zastavu u budućnosti, prihvatite je sa puno časti ALI istaknite samo onu koja odgovara statusnom položaju u kojem se nalazite (fizičko ili pravno lice) i na Zakonom propisan način.

Širimo znanje i budimo bolji ljudi nego što smo bili juče.

Autor: Tadija Mitić

Izvori: Paragraf.rs, Službeni Glasnik RS, Radio Slobodna Evropa, Novosti

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *