Preživevši ekološku katastrofu zime 2019. na 2020. godinu, bez, nadajmo se, trajnih posledica po život poreskih obveznika i sredine u kojoj žive, Vlada Republike Srbije se odlučila na sledeći korak: Objavila je nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu – nova Regulativa za zaštitu životne sredine
depozitni sistem i plaćanje kaucije za plastične, staklene i aluminijumske ambalaže !
U skladu sa nacrtom Zakona o izmenama i dopunama Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu – Za plastične flaše za vodu, sokove, mlečne proizvode, kao i staklenu ili aluminijumsku ambalažu i konzerve za jednokratnu upotrebu građani će plaćati kauciju prilikom kupovine proizvoda u prodavnicama. Kada iskorišćena pakovanja budu vratili prodavcu, dobijaće taj novac nazad. Dakle, neophodno je da potrošači, kao što sada neki čine sa flašama od piva, čuvaju plastična, staklena i aluminijumska pakovanja kako bi mogli da povrate novac koji su dali za kauciju.
Predviđeno je da visina kaucije bude istaknuta na prodajnom mestu odvojeno od cene proizvoda. Odvojeno će se i naplaćivati kaucija, bez poreza na dodatu vrednost.
Suština depozitnog sistema je smanjenje količine otpada i zaštita životne sredine. Ove izmene i dopune predstavljaju prvi korak koji je usmeren na to da se poveća stepen prikupljanja ove vrste otpada. Ovakva vrsta regulative je u skladu sa direktivom Evropske unije. Cilj je veoma jasan, a to je da se građani motivišu da vraćaju jednokratnu ambalažu i učestvuju u procesu zaštite životne sredine. Međutim, mnogi postavljaju pitanje zašto se taj problem ne rešava obezbeđivanjem kontejnera za primarnu selekciju otpada, kako građani ne bi morali da čuvaju i vraćaju pakovanja
“Za proteklih 11 godina, kontejneri za primarnu selekciju otpada dali su nizak procenat uspeha. Suština depozitnog sistema je smanjenje količine otpada i zaštita životne sredine, a prvi korak je usmeren ka tome da se poveća stepen prikupljanja ove vrste otpada.”
Filip Abramović – Sektora resornog ministarstva za upravljanje otpadom
Šta znamo za sada ? Kakvi su dalji planovi ? Praksa u EU?
Pored kontejnera za primarnu selekciju otpada, koje je inače teško nabaviti iz finansijskih razloga kod većine loklnih samouprava u Srbiji, depozitni sistem predstavlja dodatni mehanizam koji treba efikasnije da utiče na smanjenje količine otpada koji se zadesi van reciklažnih centara.
Praksa u evropskim zemljama je različita, te se svaka sa ovim problemom suočava na svoj način i nemaju sve zemlje uveden ovakav sistem. U Hrvatskoj na primer postoji, dok je u Norveškoj sve prepušteno privredi.
Za koje vrste jednokratne ambalaže će biti uspostavljen depozitni sistem, kako će on funkcionisati, kolika će biti visina depozita i kakav način njegove naplate, kao i koji su rokovi za uspostavljanje i primenu depozitnog sistema odlučivaće podzakonskim aktom ministar zaštite životne sredine.
Predloženim rešenjem iznos sakupljen od kaucije proizvođač i uvoznik plaćaju telu za upravljanje depozitnim sistemom, a naplaćuju je od krajnjeg snabdevača, odnosno prodavca. Radi efikasne primene depozitnog sistema za jednokratnu ambalažu predlaže se formiranje posebnog tela za upravljanje. Prihod koji ostvari telo za upravljanje depozitnim sistemom biće oslobođeno poreza na dobit.
Javna rasprava o Nacrtu zakona počela je 22. februara i trajaće do 12. marta 2020. godine, a predlozi, sugestije, inicijative i komentari se mogu dostavljati Ministarstvu zaštite životne sredine. Nacrt zakona će biti javno predstavljen 3. marta u Beogradu, u sali Privredne komore Srbije, Terazije 23, Beograd, sa početkom u 12,00 časova.
Pravilaw filozofija i nova regulativa za zaštitu životne sredine
Ovakvo zakonsko rešenje je potpuno u skladu sa PraviLaw filozofijom (čitaj: “Pravilo”), te PraviLaw.rs apsolutno podržava ovakvu inicijativu. Na osnovu ekološke katastrofe koju smo doživeli zime 2019. na 2020. godinu, nova Regulativa za zaštitu životne sredine može da postigne mnogo, iako se možda ne čini tako na prvi pogled. Pored toga što će građane i poreske obveznike “lupiti po džepu” kako bi racionalnije raspolagali ovakvom vrstom otpada, podići će se i svest o čuvanju životne sredine. Razvijati duh i menjati mentalitet na temu “koliko je važno ostaviti svoje životno okruženje čistim” je nešto što je preko potrebno našoj zajednici. Ako nismo uspeli da se tome naučimo uz pomoć kontejnera, valjda ćemo uspeti uz pomoć novčanika!
Izvori: Vebsajt Paragraf Lex i Vebsajt Novosti
Autor teksta: Tadija Mitić
Pingback: Zaštita od buke - Regulativa