Filmovi, naročito holivudski, često predstavljaju porođaj kao sredinu u kojoj se porodilja, logično, nalazi u sali za porođaje okružena dokturima, ali se u ogromnom borju slučajeva (gotovo uvek), pored nje nalazi i njen suprug/momak/otac deteta.
Međutim, koliko primera u Srbiji znate da je porođaj prošao uz prisustvo supruga/oca pri porođaju. Naravno ne aludiramo da mora biti suprug, već može biti i momak, partner u vanbračnoj zajednici koji je otac deteta, ili samo otac deteta (zbog manje konfuzije u daljem tekstu koristićemo termin suprug ili otac).
Dakle, kakva je situacija kod nas? Može li da prisustvuje otac porođaju svog deteta? Za potrebe ovog teksta uzeli smo Univerzitetski Klinički Centar Niš – jer PraviLaw udruženje dolazi iz pomenutog grada.
Prisustvo SUPRUGA/OCA PRI POROĐAJU može, ali
Uz detaljno istraživanje ove teme, informacije na ovu temu mogu se naći na sajtu Klinike za ginekologiju i akušerstvo, što je zaista lepo, ali . . . ALI . . .
Konkretno na Klinici za ginekologiju i akušerstvo Univerzitetskog KC-a Niš, postoji informator za pacijente gde je opisana procedura za prisustvo porođaju. Vrlo jasno i delimično detaljno piše na sajtu koja je i kakva je procedura:
Pročitaj celu proceduru OVDE – klikni na opadajući meni
Cilj procedure je definisanje postupaka koji obezbeđuju pripremu i boravak u porođajnoj sali lica za koje trudnica izrazi želju da prisustvuje porođaju.
Pod prisustvom trećeg lica porođaju podrazumeva se boravak u porođanoj sali supruga/oca deteta ili drugog lica za koje trudnica izrazi želju. Uloga izabrane osobe u porođaju je da aktivno pruža psihološku podršku trudnici i pomaže joj da lakše podnese porođajni bol. Na taj način se učvršćuju veze unutar porodice, povećava osećaj sigurnosti žene koja se nalazi u jednoj od najdelikatnijih uloga u svom životu, i suprugu/ocu deteta omogućuje da se uključi u život novorođenčeta od prvog momenta njegovog vanmateričnog života. DETALJAN OPIS AKTIVNOSTI
Циљ процедуре је дефинисање поступака који обезбеђују припрему и боравак у порођајној сали лица за које трудница изрази жељу да присуствује порођају.
Под присуством трећег лица порођају подразумева се боравак у порођаној сали супруга/оца детета или другог лица за које трудница изрази жељу. Улога изабране особе у порођају је да активно пружа психолошку подршку трудници и помаже јој да лакше поднесе порођајни бол. На тај начин се учвршћују везе унутар породице, повећава осећај сигурности жене која се налази у једној од најделикатнијих улога у свом животу, и супругу/оцу детета омогућује да се укључи у живот новорођенчета од првог момента његовог ванматеричног живота.
ДЕТАЉАН ОПИС АКТИВНОСТИ
- У току посета Школи за психофизичку припрему трудница у надлежном Дому здравља изражава жељу да у порођајну салу не иде сама, већ у присутву супруга/оца детета или друге изабране особе.
- Трудница и њен пратилац у надлежном Дому здравља обављају информативни разговор са гинекологом-акушером који даје основне информације о присуству порођају изабране особе.
- Изабрана особа похађа Школу за психофизичку припрему заједно са трудницом у сегментима који се односе на порођај. Изабрана особа се месец дана пре термина порођаја упућује на бактериолоски преглед бриса носа и грла.
- Месец дана пре термина порођаја трудница и њен пратилац заказују разговор са начелником Одељења породилишта Клинике за гинекологију и акушерство. Поред детаљних информација о току порођаја, трудница и њен пратилац добијају информације о правилима понашања у порођајној сали и својим потписом потврђују да су упознати са истим.
- На пријему труднице у порођајну салу проверавају се идентитет и бактериолошки брисеви пратиоца.
- Изабрано треће лице се прописно облачи (чиста хируршка униформа или хируршки мантил за једнократну примену, капа, маска и каљаче) и заједно са трудницом се уводи у порођајну салу (најчешће у салу број 4 уколико је слободна) са једним порођајним столом, чиме је обезбеђена приватност тог пара као и других трудница које се у том тренутку налазе у порођајном простору.
- Лице које присуствује порођају налази се све време док траје активна фаза порођаја у порођајној сали и пружа психолошку подршку трудници која се порађа.
- Уколико жели, пратилац може пресећи пупчану врпцу новорођенчета и фотографисати новорођенче.
- Уколико током порођаја дође до одступања од плана порођаја и одговорни акушер процени да присуство изабране особе ремети спровођење потребних медицинских поступака, изабраној особи ће бити понуђено да се удаљи из порођајне сале уз пружање детаљне информације и образложења.
- Ако изабрана особа ремети кућни ред Клинике за гинекологију и акушерство и не поштује правила понашања у породилишту (са којима је упозната приликом информативног разговора са начелником породилишта), те омета рад медицинског особља, унапред је сагласна да ће бити удаљена из породилишта уз јасно дато образложење за дати поступак.
- У случајевима када је испуњен или превазиђен капацитет породилишта, изабраној особи може бити ускраћено присуство порођају уз јасно дато образложење.
- Уколико се порођај довршава царским резом, присуство изабране особе у операционој сали није могуће
Zaista, veoma je važno da se sa ovoliko pažnje vodi računa o budućim mamama, odnosno o tome ko sve može prisustvovati porođaju, kako bi sve teklo u najboljem mogućem interesu majke i deteta. Ali dolazimo do problema pravne prirode.
Problem
Pravni osnov za ovo rešenje evidentno ne postoji. U istraživanju koje je sprovedeno zarad pisanja ovog teksta pretraženi su sledeći pravni akti:
- Statut Univerzitetskog Kliničkog Centra u Nišu;
- Pravilnik o nomenklaturi zdravstvenih usluga na sekundarnom i tercijalrnom nivou zdravstvene zaštite;
- Odluku o zabrani diskriminacije UKC NIŠ;
- Pravilnik o uslovima i postupku ostvarivanja zdravstvene zaštite UKC NIŠ;
- Zakon o ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu dece, trudnica i porodilja;
- Zakon o pravima pacijenata;
- Zakon o zdravstvenom osiguranju;
- Zakon o zdravstvenoj zaštiti;
- Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva;
APSOLUTNO NI JEDAN JEDNI OD GORE POBROJANIH PRAVNIH AKATA NE DAJE OSNOV ZA OBAVEŠTENJE KOJE SE NALAZI NA SAJTU KLINIČKOG CENTRA U NIŠU! – to je glavni problem!
Međutim, nismo hteli da ostanemo neinformisani pa smo pitali nadležne u Univerzitetskom Kliničkom centru Niš, da nam kažu kakva je procedura, ali i pravni osnov za tu proceduru – na osnovu čega je ta procedura doneta da bude baš takva. Naša pustolovina u ovom istraživanju tekla je ovako:
- Pre svega smo naravno poslali Zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja (što je bio jedan od naših projekata “Informacija na dlanu”) i time zatražili sledeće, pogledajte zahtev:
Ovde se jasno vidi šta smo tražili kroz zahtev, i kada je poslat – a to je 19. Aprila 2021. godine!
JAKO VAŽNO NAPOMENUTI ! Zbog epidemiološke situacije izazvane COVID-19 pandemijom, nismo ulagali žalbu skoro 6 meseci iako im je rok po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja 15 dana. A i da nije samo 15 dana (A JESTE!), Zakon o pravima pacijenata članom 7. kojim se ističe:
- Pacijent ima pravo na sve vrste informacija o stanju svoga zdravlja, zdravstvenoj službi i načinu kako je koristi, kao i na sve informacije koje su na osnovu naučnih istraživanja i tehnoloških inovacija dostupne.
- Pacijent ima pravo na informacije o pravima iz zdravstvenog osiguranja i postupcima za ostvarivanje tih prava.
- Pacijent ima pravo da informacije iz st. 1. i 2. ovog člana, dobije blagovremeno i na način koji je u njegovom najboljem interesu.
- Pacijent ima pravo na informaciju o imenu i prezimenu i profesionalnom statusu zdravstvenih radnika, odnosno zdravstvenih saradnika koji učestvuju u preduzimanju medicinskih mera i postupku njegovog lečenja uopšte.
2. U redu, sada kada smo to ustanovili, i nismo dobili odgovor u roku od 6 meseci, poslali smo žalbu Povereniku! I pored pandemije, ovime se bavi pravni tim UKC-a, tako da je 6 meseci i više nego dovoljno odreagovati na jedan zahtev. Nakon reakcije Poverenika, dobili smo odgovor… ALI KAKAV? – Pogledajmo:
Nećemo ulaziti u nomotehniku ovog odgovora (tehnika izrade pravnih akata), niti u fonetiku… Osoba koja je dala svoje obrazloženje je lekar i naravno da je odgovor pravno neadekvatan, jer mu ni nije posao da zna pravno-adekvatno da odgovara – već da pruži svoje stručno mišljenje, a da ga naknadno obradi pravni tim njegove institucije, te ovom prilikom ne krivimo uvaženog doktora za odgovor koji nam je pružio, ALI . . .
GDE SU PRAVNICI KOJI PRIMAJU PLATU IZ BUDžETA KOJI SVI MI GRAĐANI PUNIMO I ZAŠTO DOSTAVLJAJU OVAKVE ODGOVORE?
Konkretniji problem!
Prvi pasus odgovora koji smo dobili je delimično u redu, to je procedura i najverovatnije praksa koja se primenjuje u porodilištu – dakle činjenično stanje. Otac mora da prođe obuku – BRAVO! učimo ljude kako da budu odgovorni i spremni za ovaj jako uzbudljiv čin. Otac mora da bude zasigurno zdrav, što je još pohvalnije jer može ugroziti i porodilju i novorođenče – SUPER! Zbog COVID-19 trenutno ova procedura nije dozvoljena, što je i stav PraviLaw tima, treba biti suspendovano dok se pandemija ne okonča.
Međutim! Problem se javlja u tački broj 2. gde se vidi pravna (ne)pismenost i potpuna neodgovornost pravnika koji je ovaj zahtev sačinio i dostavio svojim nadležnima da potpušu.
Ponavljamo, ovde doktor nije kriv što ne zna pravo, nije mu to ni posao, on je tu da bi lečio!
Ali kako je neko mogao da dozvoli sebi da ovakav odgovor stigne do građana Srbije? Ovim odgovor gazimo pravni poredak naše zemlje, na civilizovano društvo koje svaki aspekt i svaku situaciju mora pravno da odredi i uredi, jer onda imamo osnova da se pozivamo na bilo koju proceduru. Ali šta dobijamo ovakvim odgovorom?
Da li u našem zdravstvenom sistemu vlada običajno pravo plemenske zajednice, gde poglavica odlučuje o uređivanju procedura bez potrebe za pravnim osnovom? Verujemo i nadamo se da nije tako.
Veliki je TABU (taboo) pokrenuti bilo koje pitanje koje se tiče lekara i zdravstvenog sistema, jer se većina ljudi bez ikakvog dostojanstva vodi rečenicom: “Ne zameraj se doktoru, nikad ne znaš kad će da ti zatreba”. Što je i opravdano, ne treba se zamerati ni sa kim, ali treba biti aktivan u uređivanju svakog mogućeg pitanja u našem društvu.
Zašto je ovo pitanje od vitalne važnosti:
Gde piše da se mora uraditi bris baš takav kakav stoji u odgovoru? Ko je to odredio i po kom osnovu? Rešio je jedan čovek da će biti tako i sad građani bi trebalo da mu veruju na reč – što je u ovom slučaju u redu, jer je procedura vrlo verovatno ispravna, ali šta ćemo kada dođe neki drugi čovek i kaže da ne može neki otac da prisustvuje porođaju, jer je on tako rešio ili mu se ne sviđa taj otac ili koji drugi razlog… šta onda?
Dakle ako nemamo pravni osnov, imamo ogroman potencijalni problem od zloupotrebe, diskriminacije i još mnogo čega.
Na osnovu čega se odlučuje da otac bude udaljen i koje je to ponašanje koje utiče na to da lekar odluči da izbaci oca iz sale? Da li možemo i ovde da vidimo potencijalne zloupotrebe doktora ? Srećom imamo divne doktore i ovo se za sada ne dešava ili se dešava ali vrlo retko, ali šta ćemo kada dođe neki lekar koji nije etički ispravan u svojim postupcima? Zbog toga je bitno da nas UKC tačno uputi, kroz zahteve na to gde je tačno opisano šta znači ponašanje koje može ugroziti majku i dete kada lekar odlučuje da udalji oca iz sale.
Bezbroj je primera neprimerenog ponašanja očeva i ljudi u globalu u zdravstvenim institucijama, što je za svaku osudu! Ali to nije opravdanje za ovakvo (ne)postupanje i nedorečenost jedne prestižne državne zdravstvene institucije koju svi poreski obveznici finansiraju bez mogućnosti izbora.
DA ponovimo, ovde nisu problem lekari, nego pravnici i/ili nadležno osoblje koje poznaje pravne norme ove oblasti.
PraviLaw ovde samo pita da li je ovo zdravstveno uređenje koje želimo da finansiramo ili je potrebno da se umešamo malo u ono u šta investiramo pozamašnu sumu svog kućnog budžeta. Možda smo ovim našli neki novi glomazni projekat koji ćemo se truditi da poboljšamo pravni status zdravstvenog sistema u Srbiji.
Autor: Tadija Mitić
