Sticanje iskustva kroz Moot Court takmičenja na pravnim fakultetaima širom sveta je win-win situacija za sve učesnike. Od Moot Courta su svi na dobitku, preko sudenata pa sve do sudija koji sude na samim takmičenjima. Naravno, izuzetno značajnu ulogu imaju i treneri (coach) koji pripremaju svoje takmičare za Moot Court.
Počnimo kroz neka poređenja
Na koji način profesionalni igrači košarke mogu da budu postanu najbolja verzija sebe, odnosno kako izvlače svoj lični maksimum? Odgovor: primenom Pravila PPP. Kako profesionalni teniseri postaju najbolji što mogu? Odgovor: primenom Pravila PPP. Kako piloti mogu da budu neprikosnoveni u upravljanju letelicama? Odgovor: primenom Pravila PPP. Kako pravnici mogu da budu najbolji profesionalna verzija sebe? Odgovor: primenom Pravila PPP.
Verovatno svima bode oči ovo Pravilo PPP i dok se čita ovaj prvi deo teksta, razmišljamo o tome šta bi pravilo PPP moglo da bude. Kod nekih je radoznalost možda otišla i korak dalje pa se kreće u dublje razmatranje šta bi košarkaš, teniser, pilot i pravnik mogli imati zajedničkog što bi ih na kraju spojilo sa takvim pravilom kao što je Pravilo PPP. Odgovor na ovu potencijalno zbunjujuću zagonetku je zapravo prilično jednostavan. Pre nego što košarkaši budu mogli da smatraju sebe najboljima što mogu da budu, proveli su bezbroj sati usavršavajući svoje veštine kako na terenu tako i van njega. Slično tome, da bi teniseri postigli isti stepen uspeha, proveli su bezbroj sati ponovljenih aktivnosti na teniskom terenu i van njega. Piloti ne bi smatrali da su postigli vrhunac letačkih veština a da nisu proveli bezbroj sati u učionici, u simulatoru leta i u stvarnom borbenom ili putničkom avionu, ponavljajući složene manevre neophodne za jednog elitnog gospodara neba. A apravnici ne bi smatrali da su postigli profesionalnu superiornost a da prethodno nisu ponovili one veštine potrebne da im omoguće da se suoče sa očekivanim i neočekivanim konfrontacijama kojima će biti stalno izloženi I u sudnici i van nje – ok možda bi smatrali i bez toga, ali nećemo sada o tome.
Dakle, predug je tekst u kome se ne govori konkretno o tome šta je tačno pomentuo PPP Pravila, sad se svi pitamo, šta je to ?
To je Pravilo “Praksa, Praksa i samo Praksa”, odnosno “vežbanje, vežbanje i samo vežbanje”, “ponavljanje, ponavljanje, ponavljanje”…
Moot avantura iz ugla studenta prava
Student prava, bilo da se radi o srednjoškolskom, visokoškolskom ili stručnom školskom nivou, ulazi u novi svet koji se, na prvi pogled, svakako čini složenim, zbunjujućim i ispunjenim konfliktnim i kontradiktornim procedurama i pravilima. Na početku puta koji počinje od tačke studija a završava se oblikovanjem u jednog jurisprudenta, student prava mora prvo nastojati da postigne nivo udobnosti sa osnovama sa kojima će se suočiti, a zatim postepeno nastojati da ovlada tim osnovama. Tek kada se postigne komforna zona vladanjem pravnim osnovama, onda se može pokušati napredovati na sledeći nivo kompetencija. To je slično učenju kako se upravlja avionom. Čovek prvo mora da savlada osnove leta, aerodinamiku, mehaniku, itd. pre nego što napreduje do veština potrebnih za efikasno i sposobno upravljanje nadzvučnim mlaznim lovcem.
Pravnici neće upravljati mlaznjakom, ali će njihovo poletanje u pravi okršaj s iskusnim svršenim pravnicima biti praćeno jednako jakim pravničkim turbulencijama, zato je važno znati gde počinjete dugo putovanje do izvrsnosti? Kako postižete nivo uspeha koji želite? Odgovor se nalazi u izjavi koja kaže da „Svako putovanje počinje samo jednim malim korakom“. U oblasti prava, taj mali (ali zapravo ogroman) korak počinje zamornim i detaljnim proučavanjem principa, pravila i normi koja čine pravo. Da bi se mogli savladati ovi principi i pravila pre nego što se dođe do stadijuma da se efikasno koriste potrebno je neverovatno mnogo neprospavanih noći čitajući, tumačeći i sagledavajući jedan pravni sistem i sve njegove elemente.
Izlaganje pravu i pravnim normama takođe može biti dopunjeno uvodom u praktičnu primenu prava i svega naučenog inicijalnom demonstracijom veština koje se koriste u iznošenju pitanja pred sudom, bilo da je to pred osnovnim, višim ili apelacionim sudom. Ovde na scenu dolazi Moot Court i njegov značaj. Iako je primena pravnih veština ovde na osnovnom i krajnje uvodnom nivou, rezultat koji se ovde može postići je možda korisniji za razvoj buduće karijere studenta nego neki od post-diplomskih programa ili stručnih usavršavanja za svršene pravnike.
Sati i sati učenja, žrtvovanja socijalnog života i puno odricanja (i to u najboljim godinama života), često kod nekih studenata izaziva demotivišući efekat. Zato studentima može biti potreban stimulans da ponovo probude interesovanje za pravo kao struku kojom će se baviti – ovde govorimo o stimulansu koji mogu da iskoriste oni koji su interesovanje za pravo već razvili, samim tim što su se opredelili za studije prava.
U tom smislu etablirani pravnici (advokati, sudije, zagovarači za ljduska prava, itd.) dolaze na scenu. Kao profesionalci, potrebno je da težimo da se praksa u kojoj smo bude u konstantnom trendu razvoja i napredovanja, zato je važno da se angažujemo i van radnog vremena, kako bismo pruži svoj doprinos struci za koju smo se opredelili.
Kao profesionalci, imamo priliku da “vratimo dug” društvu, odnosno da vratimo nešto od izuzetne vrednosti. Kao profesionalci (pravnici) možemo postati treneri (coach) studentima i upoznati ih sa iskustvom Moot Court-a. To će za njih biti poučno i produktivno i pružiće im uvod u stvarni svet sudske prakse, a nama će pomoći da ponovo sagledamo svoju struku iz očiju studenata – ovde nam se daje prilika da se “vratimo kroz vreme” i pogledamo na konfuzni svet iz studentskih dana kroz prizmu iskustva koje sada posedujemo.
Alternativno, ako nemamo pedagoškog talenta, iskustva ili veština, možemo preuzeti ulogu sudije na studentskim takmičenjima ili aktivnostima tokom kojih se studentima mogu dati konstruktivni predlozi i preporuke kako bi im se pomoglo da poboljšaju svoj učinak i/ili da im ukažemo na to kako je moguće da im bude lakše da se bave pravom.
Ako pođemo od hipozete da se samo činjenjem (dare facere), odnosno kroz praksu postaje veštiji, onda možemo izvesti zaključak da samo teorijsko poznavanje prava često nije dovoljno da dođemo do ostvarenja svog punog potencijala. Kada mlada osoba (ili bilo ko, ko nije pravnik) razvije interesovanje za pravo do te mere da je toliko vođen tom motivacijom da će sebi obezbediti mesto na pravnom fakultetu, nije dovoljno da takav student stekne samo i jedino duboko i detaljno znanje o principima prava.
Drugim rečima, teorija samostalno nije dovoljna!
Student takođe mora da stekne znanje o tome kako pravo zapravo funkcioniše u praksi – nebitno je da li će se baviti praksom ili teorijom, ovaj deo je obavezan da bismo se smatrali uspešnim u oblasti prava!
S tim u vezi, često se govori da kada student diplomira na pravnom fakultetu nakon dugih i napornih godina studiranja, taj student može dobro poznavati zakonska pravila, ali teško da će tačno znati šta dalje s njima. Drugim rečima, knjiško pravo nije nužno izjednačeno sa realnom slikom pravog sistema koja se najčešće sreće u sudnici ili nekoj drugoj instituciji.
Da bi postao vešt u pravu, student mora takođe da stekne veštine potrebne za efikasnu artikulaciju zakona. Ipak, često je student isključivo preokupiran učenjem pravnih teorija i manje je zabrinut za učenje veštine primene i tumačenja zakona.
Tek nakon što je završio pravni fakultet i eventualno uspešno savladao izazov pravosudnog ispita (ako se za isti opredeli), novoosvešćeni pravnik shvata da je dragocena prilika propuštena neučešćem u Moot Court takmičenjima.
Kao učesnik u Moot Court aktivnostima i takmičenjima, studentu prava će biti pružena prilika ne samo da primeni principe prava koje je naučio u slušaonici na specifične činjenične obrasce uključene u spor; student će takođe moći da nauči veštine potrebne da efikasno predstavi spor pred sudom na odlučivanje. Ako se pravilno vodi, student će biti izložen rigoroznosti interakcije između sudije i zastupnika, biće naučen kako da efikasno razmišlja pod pritiskom, biće podstaknut da razvije i predstavi uverljive, dobro organizovane argumente, i imaće priliku da razvije veštine ponašanja u sudnici koje će odovesti do uspešne karijere u pravu.
Moot Court za student prava je priča o tome “kako se kalio čelik”.
Veštine koje studenti mogu steći kroz Moot Court avanturu:
- debatovanje,
- govorništvo,
- improvizacija,
- pravna logika,
- tumačenje prava,
- legal english,
- i mnogo drugih veština
Koliko god je važno da student nauči i razvije veštine koje će mu biti potrebne da bi postao efikasan i uspešan pravnik (najčešće advokat), taj put zahteva vođstvo i nadzor profesionalaca koji su već naučili svoje lekcije i koji su iskusili zamršenosti pravne borbe.
Na iskusnim pravnicima je da pruže smernice koje će ovim studentima biti potrebne tokom svog razvoja, jer kao akademski građani imamo moralnu “obavezu” prema društvu da “kreiramo” kompetentne kolege čija će obaveza biti da štite, čuvaju i ostvaruju prava članova našeg društva u budućnosti. Ova moralna “obaveza” se može dobro ispuniti našim učešćem u aktivnostima Moot Court-ova. Bilo da služimo kao trener (coach), mentor, sudija ili na neki drugi način u vezi sa sudom, možemo i treba da pružimo pomoć budućim kolegama na njihovom putu ka transformaciji u pravog jurisprudenta. To bi trebalo da bude naše opredeljenje; to će biti biti naša akademska i strukovna zaostavština.
Moot avantura iz ugla profesionalca (jurisprudent-a)
Kao pravnici, učeni smo i stalno podsećani da je priprema ključ uspeha. Ne postoji zamena za to. Početnu fazu ove pripreme možemo naći u obuci koju smo prošli na Pravnom fakultetu. Ova obuka se nastavlja tokom narednih godina prakse i gotovo da neće prestati dokle god smo opredeljeni da se bavimo pravima.
Kako naša karijera u oblasti prava napreduje, imamo priliku da postignemo uspeh koji se meri profesionalnim rastom, profesionalnim dostignućima, finansijskim uspehom i profesionalnim i ličnim zadovoljstvom. Međutim, mi takođe imamo srazmernu moralnu “obavezu” da vratimo nešto vredno profesiji i zajednici koja nam je dala ovakaj unikatan život. Jedan poklon koji možemo dati je dar pomoći onima koji nas prate da se uspešno pripreme za svoju budućnost u pružanju pravnih usluga svojim zajednicama. Ovo se može postići tako što ćemo jedan mikro segment svoje karijere usmeriti da budemo profesionalni edukator, tako što ćemo nekome biti mentor ili savetnik, kroz pružanje besplatne pravne pomoći i pro bono slučajeva, ili tako što ćemo biti pro-bono sudija ili trener u aktivnostima Moot Court-a.
Uključenost u Moot aktivnosti pruža pravnoj profesiji priliku da obrazuje one koji će nas pratiti i koji će, zauzvrat, biti od koristi društvu u celini. Našem pravničkom potomstvu mora se obezbediti okruženje u kome će imati priliku da se istakne; moramo im dati oruđe ne samo da nas prate, već da rade još bolje nego što smo mi uradili. Moramo mlade pravnike “isprovocirati” i podstaknuti da u svom obrazovnom i profesionalnom razvoju da teže ne samo pukoj kompetenciji, već, umesto toga, profesionalnoj izvrsnosti – što bi u engleskom rekli “strive for the excellence”.
Dok obuka na pravnim fakultetima o osnovama i principima prava budućim pravnicima pruža suštinska teorijska znanja koja će im biti potrebna da bi se bavili svojim pozivom, aktivnosti Moot Court-ova pružaju forum na kojem iskusni pravnici (jurisprudenti) mogu da zavirimo u samu dušu naše ličnosti i vratimo nešto od onoga što nam je dato tokom studija i dugogodišnje bavljenje pravom. Možemo da podelimo svoje iskustvo i našu stručnost sa onima koji su željni učenja i neguju u sebi želju da teže izvrsnosti. Možemo im pružiti praktične veštine koje mogu poboljšati i dopuniti njihov profesionalni razvoj. Možemo se truditi da ih učinimo boljim kako bi naša profesija bila bolja, samim tim i mi sami.
Iz drugačije perspektive, učešće u aktivnostima Moot Court-ova takođe služi kao sredstvo koje nam, kao etabliranim pravnicima, omogućava da poboljšamo i unapredimo sopstvene veštine. Pruža nam priliku da introspektivno pogledamo sopstvenu evoluciju i razvoj kao iskusni zagovornici, kako bismo utvrdili da li smo postali najbolji što možemo biti ili ipak ima još prostora za razvoj – a uvek ga ima!
Kada koristimo svoje veštine u predstavljanju predmeta pred sudom, ili kada sprovodimo svoju zagovaračku kampanju, recimo, to najčešće činimo pred sudom iz perspektive zastupnika u ime našeg klijenta. Tumačimo važeće zakone, pripremamo svoje argumente i uvežbavamo naše prezentacije pred sudom iz perspektive advokata. Trudimo se da pripremimo najbolju moguću prezentaciju iz perspektive advokata koju ćemo izneti pred klijenta. Međutim, retko pripremamo predmet ili ga posmatramo iz ugla sudije koji sedi za klupom i posmatra sve ono što smo spremili ili izneli pred sud. Ta perspektiva može biti drugačija od perspektive s druge strane klupe. Sudija koji sedi iza klupe može dobro razumeti argument koji iznosimo i možda se slaže sa njim, a možda i ne, ali ga definitivno posmatra drugačije od nas samih koji ga inicijalno predstavljamo. Argument se često može činiti vrlo razumnim, opravdanim I jasnim, kada smo potpuno involvirani u materiju kojom se bavimo, ali da li ga prezentujemo na način da nas u potpunosti razume donosioc odluka koji je na drugoj strani sudnice. Možda smatrate da metode koje koristite u predstavljanju vašeg slučaja efikasno prikrivaju njegove eventualne slabosti. Možda osećate da efikasno koristite pogrešno usmerenje da biste skrenuli sud sa razmatranja pitanja koja želite da izbegnete. Možda čak osećate da ste zaista „dopadljivi“ i igrate na kartu šarma (koja vrlo često može da “upali”). Međutim, sudija možda ne deli taj osećaj, a mi toga možda nismo ni svesni jer takvu prezentaciju nikada nismo gledali iz ugla onoga ko sedi za u sudnici i u isto vreme donosi odluke. Ipak, angažovanjem na Moot Court takmičenju kao sudija, odjednom može doprineti i razvoju naše karijere ili da nas makar malo vrati da pogledamo svoj posao, svoje veštine i uverenja iz drugog ugla. Nisu samo student tu da uče i doživljavaju prosvećenje na Moot Court-u, ako smo dovoljno spremni, možemo i sami pomoći i sebi.
Kao Moot sudija, imate priliku da sagledate prezentaciju slučaja iz ugla sudije koji radi i procenjuje koji su argumenti dobro obrazloženi i ubedljivi, a koji nemaju nikakvu osnovu i nikada nisu trebali biti izneti. Primjenjujući ovo shvatanje na svoj rad kao advokata, zagovarača ili nekog drugog iskusnog pravnika, možete bolje vidjeti kako argumenti koji imaju određene vrednosti, ali nisu uvjerljivi, toga da se tok čitavog suđenja negativno odrazi po klijenta. Moći ćete da odredite šta je efikasno, a šta štetno. Takođe, možda će iskustvo sudije na Moot Court takmičenju navesti iskusne pravnike da ispituje neke prethodne slučajeve iz prakse koji su se realizovali na potpuno neočekivan i neobjašnjiv način, te će možda ovo iskustvo konačno pružiti odgovore na ta nerešena pitanja. Biti sudija Moot Court-a je iskustvo učenja i za studenta i za iskusnog pravnika.
Zavrčne poruke i zaključak
Iskustvo sa Moot Court-om predstavlja situaciju u kojoj svi dobijaju “win-win”. Student dobija time što prevazilazi teoriju i stiče neprocenjivo iskustvo i uvid u praktično funkcionisanje sudnice i implementaciju prava i pravnih veština. On ili ona to stiču kroz praksu, praksu i samo praksu – koja je nepotrebna čak i za Moot Court. Dakle, student ima koristi.
Pravnik (Moot sudija) dobija neprocenjiv uvid u oblast intervencije pravnika i pogled na svoju karijeru iz drugog ugla. Iskusni profesionalac može da ugradi ovo iskustvo u metodologiju koju koristi za zaštitu i unapređenje prava svojih klijenata. Dakle, pravnik, ali čitava pravna profesija imaju koristi.
Pripadnici šire javnosti postaju primaoci boljih i poboljšanih pravnih usluga kada su studenti prava i pripadnici pravne profesije bolje obučeni i bolje opremljeni da pruže one usluge koje su se obavezali da će preduzeti. Što nas dovodi do treće dimenzije koristi od Moot Court-ova, a to je društvena korist.
Tvrdi se da iskustvo sa Moot Court-ovima pruža okruženje koje rezultira situacijom u kojoj svi dobijaju, sa svojom genezom zasnovanom na Pricipu (PPP) Praksa, praksa, praksa.
Tekst inspirisan razgovorom sa pravnom zajednicom, kako sa studentima tako i sa iskusnim pravnicima koji imaju potpuno različite karijerne puteve, ali ih spaja jedno – svi su učestvovali na Moot Court-u.
Autor teksta: Tadija Mitić
Izvor: https://www.americanbar.org/
9grz0p