Do sada je ovako nešto bilo nezamislivo u našem društvu. Zbog konzervativnijeg pristupa zvanjima, gde je za svako znanje neophodno imati završenu određenu školu da bi mogli da se bavimo određenim poslom sada postoji način kako do diplome bez škole.
Od sada škole više nisu jedino mesto koje morate pohađati godinama kako biste dobili svoju diplomu, mnoge zanatlije sada to mogu da učine na drugi način.
Pravo na obrazovanje nam je ustavom garantovano pravo i sastavni deo je aktuelnog ustava, a veruje se da će tako i ostati. Sada naše obrazovanje doživaljava svojevrsno pravno-prosvetni napredak i nudi našim odraslim građanima nove mogućnosti da lakše dođu do posla, ali i boljeg položaja u radno-pravnom smislu.
Obrazovanje je stub razvoja, a kroz dva zakona – Zakon o nacionalnom okviru kvalifikacija sa svim bliže određenim uslovima i Zakon o dualnom obrazovanju, na oba nivoa približavamo privredu obrazovanju, što je razvojno najvažniji element u sistemu obrazovanja“ rekla je, na konferenciji za novinare koja je organizovana u okviru radionice, pomoćnica ministra prosvete za dualno obrazovanje i vaspitanje prof. dr Gabrijela Grujić.
Prof. dr Gabrijela Grujić – pomoćnica ministra prosvete za dualno obrazovanje i vaspitanje, preuzeto sa sajta Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja (Više videti ovde)
Da li nam određena teorijska znanja, za razna praktična zanimanja, zaista daju najbolju moguću pripremu za taj isti posao, ili je pak, za neka zanimanja je zaista potrebno 90% prakse? E, sada dolazimo do ključnog pitanja:
Kako do diplome bez škole, sad stvarno?
Imaš određeno iskustvo u nekom poslu za koji se nisi ni školovao/la – npr. ugostitelj, vodoinstalater, pekar . . . međutim, nemaš nikakvu diplomu za takav neki posao. Konačno je došlo vreme da možeš da dobiješ “papir” koji može ozvaničiti to da si ti zaista kompetentant za obavljanje određenog posla, te da sa tim istim dokumentom možeš konkurisati za posao kod raznih drugih poslodavaca.
Svi oni koji imaju iskustva u određenom poslu, ali nemaju “papir” o završenom odgovarajućem obrazovanju, sada svoje veštine mogu da ozvaniče dokumentom kojim će moći da konkurišu za posao. Na taj način će mnoge zanatlije dobiti “papir” da umeju da rade određeni posao, iako se za njega nisu formalno školovali.
Ovaj način dodeljivanja dokumenata koji potvrđuju znanje iz određene delatnosti ili poslova naziva se “Priznavanje prethodnog učenja” – kako se ističe od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Na ovaj način stvara se mogućnost da se odraslima procene i priznaju znanja i veštine stečene kroz obuke, životno i radno iskustvo.
Šta dobijaš kroz priznavanje prethodnog učenja?
Za tako priznata znanja dobija se uverenje o kompetencijama ili sertifikat, kojim se potvrđuje stečena kvalifikacija. Na tržištu rada ona je jednaka onoj dobijenoj kroz formalno obrazovanje, a ceo postupak od prijave do sertifikata trebalo bi da traje najviše tri meseca.
Prednost ovog načina sticanja kvalifikacije za odrasle je u tome što ovde govorimo o dokazivanju znanja, a ne o obukama. Drugim rečima, kada takva osoba dođe u školu, dobije savetnika i prolazi proceduru da dokaže kompetencije. Na ovaj način može da dobije uverenje na nivou II, III i V stepena, a takav dokument im onda omogućava bržu i kvalitetniju tranziciju ka svetu rada
prof. dr Gabrijela Grujić, pomoćnica ministra prosvete.
U saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje za pilot-program je izabrano devet kvalifikacija, a to su one za kojima na tržištu rada postoji potreba – ističe se u zvaničnom saopštenu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. To su:
- pekar,
- mesar,
- kuvar,
- modni krojač,
- stolar
Četiri iz sektora građevinarstva:
- zidar,
- tesar,
- armirač,
- rukovalac građevinskom mehanizacijom.
Kako ovo izgleda u praksi?
Zainteresovana osoba trebalo bi da dođe u odabranu školu i dobije svog savetnika, koji informiše kandidate o postupku “Priznavanje prethodnog učenja”. U narednih nekoliko nedelja kandidati bi trebalo da prikupe dokaze i uz podršku savetnika, popune obrazac za samoprocenu i pripreme portfolio o stečenim kompetencijama. Na osnovu toga pravi se izveštaj i plan procene posle čega kandidati polažu ispit kojim se proveravaju stečene kompetencije.
Ako se ispit ne položi iz prvog pokušaja, već se samo određeni deo kompetencija dokaže tu nije kraj! Ukoliko u određenom trenutku, kandidati ne dobiju potvrdu kompletne kvalifikacije, potvrđene delove mogu da “sabiraju” i gradivno dođu do ostvarenja svog cilja.
Sistem mora da se menja u skladu sa zahtevima tržišta rada, da bude fleksibilan, i da ta promena bude u skladu sa potrebama okruženja.
Tanja Mikić Nikolić, direktorka Prehrambeno-tehnološke škole u Nišu – citat preuzet sa portala novosti
Postupak priznavanja prethodnog učenja pilotiran je u okviru projekta “Razvoj integrisanog sistema nacionalnih kvalifikacija” čiju realizaciju finansira Evropska unija. Sprovodi se u srednjim stručnim školama koje su stekle status javno priznatog organizatora aktivnosti obrazovanja odraslih, ali će uskoro biti uključene i druge institucije.
Nakon što se predložena rešenja, kroz pilotiranje provere u praksi, postupak priznavanja prethodnog učenja trebalo bi da postane procedura kroz koju će srednje stručne škole, verifikovane za postupak priznavanja prethodnog učenja moći da proveravaju i potvrđuju kvalifikacije na II, III i V nivou Nacionalnog okvira kvalifikacija Srbije (NOKS).
PraviLaw pita?
Kako Vam deluje ovo rešenje? Hoće li poboljšati situaciju na tržištu rada ili ne? Iskreno nas interesuje mišljenje čitalaca PraviLaw blog sekcije.
Autor: Tadija Mitić
Izvori: Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Paragraf Lex, Novosti
Ocu da kupim diplomu