Šta nam to donosi nova regulativa, odnosno izmena Zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini? Novo eko pravilaw (čitaj: pravilo)!
U skladu sa izmenama ovog Zakona, nova regulativa kojom se vrši zaštita od buke u životnoj sredini donosi nova ovlašćenja i zaduženja komunalnim milicionerima, pre svega. Dobiće aparate za merenje buke i na licu mesta će kažnjavati sve objekte koji emituju buku jaču od regulativom propisane. Sva pravna lica, odnosno svi objekti koji se bave takvom delatnošću da puštaju muziku, moraće da imaju zaštitu od buke, odnosno zvučnu izolaciju. Za nepoštovanje propisa biće predviđene novčane kazne, a u nekim slučajevima i gubitak dozvole za rad.
Država je predstavila projekat “Akustičko zoniranje Beograda”, kojim će se do juna meseca naredne godine rešiti problem buke – jedan od najvećih problema Beograđana.
Jedna krajnje inovativna i prevashodno bitna odluka da naš glavni grad bude malo tiši.
U redu, a ostatak Srbije? Nema regulative za ostatak Srbije?
U ovom projektu evidentno nema ostatka Srbije, jer očigledno da ostatak Srbije ne podiže toliku galamu. A možda se i u drugim gradovima širom Srbije i podiže buka, ali čini se da u ostatku naše Republike nema ko da čuje tu buku. Čelnici lokalnih samouprava ostalih gradova u Srbiji koji imaju problema sa bukom bi možda mogli da se ugledaju na svoje kolege iz prestonice, te da makar, ako ništa drugo, predlože ovakve korake. No, na nama je samo da apelujemo da možda ne bi bilo loše da se buka stiša na teritoriji cele zemlje kako bi svi građani uživali u mirnoj kućnoj atmosferi.
Šta će biti u Beogradu na kraju?
Beograd će do kraja januara 2021. imati propisane, kako se u projektu navodi, ‘akustičke’ zone u svih 17 opština gde će posebno za svaku zonu biti poznat maksimalno dozvoljen nivo buke.
Dakle, ko bude želeo da emituje muziku, moraće da uloži novac u zaštitu od buke. Komunalni milicioneri, kao i inspektori životne sredine moći će u svakom trenutku da izmere nivo buke i izreknu kazne na licu mesta, a ukoliko dođe do ponavljanja istog modela ponašanja, to će prouzrokovati zatvaranje ugostiteljskih objekata ili pravnih lica koja su model ponašanja ponovila i nakon izrečene prve kazne.
Fizička lica, stambeni objekti i zaštita od buke = ?
U stambenim zgradama više neće moći da se emituje muzika do 23 časa radnim danom i do ponoći vikendom. Takođe, oni koji poseduju kuću u blizini stambene zgrade više neće moći da proizvode buku, galame, prave celonoćne žurke, iako su na svom posedu u kući u kojoj žive. Projekat je predvideo da se zonama reguliše nivo buke u čitavoj oblasti/gradu, nezavisno od toga da li neko živi u kući ili stambenoj zgradi.
Projekat na stranu, Zakon o zaštiti od buke je i dalje glavna regulativa kojom se uređuje zaštita od buke. Međutim, može li ova regulativa imati negativne posledice, poput stvaranja “buke” pri vežbanju nekog muzičkog instrumenta – u smislu da student neke muzičke akademije vežba za ispit?
Niš i potencijalno negativne posledice Zakona? Primer i praksa
Projekat “Akustičko zoniranje Beograda” nije još dospeo u ostatak Srbije, niti se javno tako šta planira. Zbog toga, sudska praksa i potencijalni presedan mogu postati gotovo pogubni za sve muzičke akademije i njihove studente širom Srbije.
“U sudskoj praksi Republike Srbije po prvi put je zabeleženo da neko odlazi pred sud zbog vežbanja klavira. Doživeo sam da samo nekoliko meseci od svog 18. rođendana, u pratnji advokata, dođem pred sudiju i objašnjavam da vežbanje klavira nije remećenje javnog reda i mira”,
Izjavio je mladi Nišlija Vladimir Aćimović, pijanista vrhunskih kvaliteta i stipendista Fonda za mlade talente Republike Srbije. (Citat preuzet sa Niških vesti)
Naime, “buka” u vidu zvuka, odnosno muzike Vladimirovog klavira, izazvala je “nelagodnost” jednom komšiji koji ga je prijavio za stvaranje buke. Ubrzo nakon prijave otpočeo je proces koji uveliko traje pred Prekršajnim sudom i neizvesno je kako će se završiti.
I pored pribavljene saglasnosti od stambene zajednice, gotovo svi stanari zgrade dali su svoj potpis kao dokaz da se slažu sa tim da naš umetnik treba da vežba da svira klavir i tako napreduje na svojim studijama u Gracu. Naravno, jedan jedini član stambene zajednice koji nije dao potpis je i prijavio mladog studenta – u pitanju je profesor Niškog Univerziteta!
Nego, hajde da vidimo šta ovde sve može biti “rupa u zakonu”, odnosno nedefinisani deo zakona koji može biti nepravedan po neke građane, dok druge može možda čak i diskriminisati ili ozbiljno životno ugroziti. Ukoliko se uspostavi, ovaj presedan može uticati na sledeće:
- Kako srednje škole i fakulteti nisu u mogućnosti da ponude svoje resurse studentima i đacima da vežbaju svoje instrumente u samim institucijama, može se desiti da zbog budućih tužbi muzičke akademije širom srbije, kao i srednje škole, ostanu bez studenata/đaka, jer, jednostavno, osim sviranja kod kuće, oni nemaju drugog izbora.
- Kao posledica epidemije izazvane COVID-19 virusom, i profesori srednjih škola i fakulteta primorani su da rade od kuće, što podrazumeva da i oni moraju da sviraju svoje instrumente zbog đaka/studenata koji pohađaju onlajn nastavu. Da li to znači da ćemo diskriminisati profesore i braniti im da zarađuju za “hleb”? Dakle, ovim presedanom bismo ugrozili nečiju egzistenciju.
- Ovaj presedan, takođe, može samo podstaći odliv mozgova i naših talenata koji neće odustati od svog životnog puta samo zato što im je prvi komšija nezadovoljan profesijom za koju su se opredelili. Postizanjem ovakvog presedana će mnoge komšije, kojima realno ne smeta muzika tokom vežbe u njihovom komšiluku, ipak prijaviti svog komšiju zbog nekih drugih ličnih nesuglasica.
Naravno, treba biti objektivan i ne braniti samo muzičare. Konstantno vežbanje instrumenta u zgradama sa slabom zvučnom izolacijom može uticati na komšiluk da prijavi muzičara jer svako ima pravo da uživa u kućnom miru. Osim toga, postoje i drugi ljudi koji se bave delatnostima kao što su profesura, obrazovanje itd, koji takođe rade od kuće, i zbog toga im je neophodna tišina. Zato se strogo opominju svi koji se stavljaju na stranu muzičara u ovom primeru da razmisle dobro o onima koji svojom vežbom/muzikom diskriminišu druge ili ugrožavaju njihovu egzistenciju.
Kada se donose izmene i dopune zakona ili novi zakoni, treba uzeti u obzir sve moguće scenarije i detaljno pristupiti problematici. Ova situacija koja se konkretno dešava u Nišu može biti odlična lekcija za sve buduće zakonopisce, te će se valjda setiti ovog slučaja kada budu pravili novi zakon ili neki projekat poput “Akustičko zoniranje Beograda, Niša, Novog Sada, Kragujevca…”.
Saobraćaj i zaštita od buke = ?
Detaljnim merenjima i istraživanjem, Projekat će pokazati koji su to sve izvori buke u jednom okruženju/opštini, s obzirom na to da buka ne dolazi samo iz ugostiteljskih ili stambenih objekata, već postoje i drugi izvori, kao što je na primer saobraćaj. U projektu se navodi da će uvođenjem ‘akustičkih’ zona biti označeno koji nivo buke je dozvoljen, čime se smatra da će građani biti zaštićeni od buke u svom životnom okruženju.
Da li je projekat predvideo samo drumski saobraćaj, ili tu uključuje i vazdušni saobraćaj, koji pored Beograda ima i Niš, gde su prebačeni probni i trening letovi pilota Vojne akademije? Ako uključuje i avio saobraćaj, onda je pola posla unapred završeno prebacivanjem vežbi vojnih pilota i akademaca u Niš, samo još ostaje rešavanje civilnog vazduhoplovstva.
Buduća očekivanja
Da li je modus operandi isti kao i do sada, te možemo ovakve mere očekivati i u ostatku Srbije? Vrlo verovatno. Ako ova regulativa prođe i ustanovi se da se na efikasan način vrši zaštita od buke u životnoj sredini, i drugi, manji gradovi bi mogli da se usmere na ovakve poduhvate i svojim lokalnim samoupravama donesu mir i tišinu. Beogradu svakako jeste preko potrebna zaštita od prevelike buke, ali i ostatak države bi trebalo da uživa isti standard – verujemo da hoće, jednog dana.
Čitajte o nekim EKO pravilima o kojima je pisano ranije: Depozitni sistem i plaćanje kaucije za plastične, staklene i aluminijumske ambalaže
Autor teksta: Tadija Mitić
