Internetom kruže objave u kojima se iznose prava građanja ukoliko dođe do hapšenja / privođenja / saslušavanja usled protesta – demonstracija. Na veliku žalost, vrlo malo se potencijaraju obaveze lica koja protestuju, no tom temom u ovom tekstu nećemo baviti kako sam tekst ne bi bio predugačak.
Ideja je da se u ovom tekstu pozabavimo istinom, odnosno pravima koja su podkovana zakonskim osnovima (konkretni zakoni i članovi) koji se tiču prava građa koji su privedeni / uhapšeni tokom protesta – demonstracija.
VAŽNO NAGLASITI: OVIM POSTOM SE NE PODRŽAVAJU PROTESTI, NE PODRŽAVA SE NASILJE NITI SE PODRŽAVA POLICIJSKA BRUTALNOST – TEKST JE STROGO OBJEKTIVAN, SAMO I JEDINO INFORMATIVNO-EDUKATIVNOG KARAKTERA.
PraviLaw predstavlja sledeće rezultate pravnih tumačenja i analize objava na virtuelno-socijalnim mrežama (facebook, instagram, itd).
Srž problema – lišavanje slobode!
Prvenstveno treba početi od lišavanja slobode. Naime, pojavila se informacija da niko ne sme da Vas liši slobode bez odluke suda koja je doneta uz prisustvo Vašeg advokata. Međutim, član 291. Zakona o krivičnom postupku (u daljem tekstu: ZKP), tvrdi drugačije.
Za razliku od građanskog, policijsko hapšenje može preduzeti samo, i isključivo policija. Između ostalog, to je jedan od razloga zbog koga zakon reguliše ova dva vida lišenja slobode u različitim članovima. Naravno, policijsko hapšenje preduzimaju obučena, stručna lica, pa su ovde i uslovi procene ispunjenosti uslova za hapšenje kompleksniji. S druge strane policiji za ovaj vid hapšenja nije potrebna određena odluka nadležnog organa, ovde policiju na lišenje slobode osumnjičenog lica ovlašćuje sam zakon. Naime, zakon predviđa da policija može uhapsiti određeno lice, ako postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo, odnosno ukoliko postoji neki od razloga za određivanje pritvora. Policija može neko lice uhapsiti ako postoji razlog za određivanje pritvora (član 211.), ali je dužna da takvo lice bez odlaganja sprovede nadležnom javnom tužiocu. Prilikom dovođenja, policija će javnom tužiocu predati izveštaj o razlozima i o vremenu hapšenja.
Prilikom policijskog hapšenja uhapšeni mora biti poučen o pravima iz člana 68. i člana 69. stav 1. ovog zakonika – o čemu će biti više reči u daljem tekstu.
Takođe, treba imati na umu da ako je zbog neotklonjivih smetnji sprovođenje uhapšenog trajalo duže od osam časova, policija je dužna da javnom tužiocu ovakvo zakašnjenje posebno obrazloži, o čemu će javni tužilac sačiniti službenu belešku. Javni tužilac će u belešku uneti i izjavu uhapšenog o vremenu i mestu hapšenja.Pre nego što dođe do privođenja
~Šta je neophodno pre privođenja
Osobama koje su privedene/saslušavane, policijski službenici koji su ih priveli su u obavezi da se predstave odnosno identifikuju (npr. za početak da pokažu službenu značku/identifikaciju, broj značke i prezime). U skladu sa članom 37. Zakona o policiji propisano je sledeće: Policijskom službeniku u statusu ovlašćenog službenog lica izdaje se službena značka sa službenom legitimacijom koja služi za identifikaciju i dokazivanje svojstva policijskog službenika prilikom obavljanja policijskih poslova ili primene policijskih ovlašćenja. Takođe, policijski službenik dužan je da, pre privođenja, licu koje privodi, objasni i upozna ga na jeziku koji privedeno lice razume, zašto se privodi, koja su njena/njegova prava, te i da naročito istakne da ima pravo na obaveštavanje porodice ili drugih lica, kao i o pravu na branioca odnosno pravo na advokata – član 85 istog zakona.
Jedan od najznačajnijih članova ZKP-a, kada je reč o ovoj temi, jeste član 69.
“Policija je dužna da Vam odmah, pre svega ostalog dozvoli da pozovete advokata (ili da ga dobijete po službenoj dužnosti) i da pozovete blisku osobu. Svi imaju pravo na advokata po službenoj dužnosti, iskoristite to pravo”
tekst preuzet sa slike na kojoj se nalazi citirani tekst koju je objavio KURS – Kreativno usmereno rešavanje situacija
Privedeno / uhapšeno / saslušavano lice, ima pravo da zahteva da bez odlaganja – o hapšenju bude obavešten neko od članova njegove porodice ili drugo njemu blisko lice, odnosno da pre nego što bude saslušano, ima sa svojim advokatom poverljiv razgovor koji se nadzire samo gledanjem, a ne i slušanjem – član 69 ZKP-a. Ukoliko nema svog ličnog advokata, isti je neophodno da bude dodeljen po službenoj dužnosti.
Glavni savet: “Ne potpisujte niti izjavljujte bilo šta bez konsultovanja sa svojim braniocem (advokatom) – Imate pravo da se branite ćutanjem”, što je zakonom zagarantovano pravo čiji se osnov može naći u članu 68. stav 1 tačka 2) ZKP-a.
Ako me privedu, koliko smeju da me zadrže?
Jedna od viralnih informacija na društvenim mrežama glasi ovako: “Policija je dužna da Vas pusti da odete (iako im ništa niste rekli) nakon 48 sati.” – jeste ali…
Članom 69. stav 2 kaže da lice uhapšeno bez odluke suda (dakle gore navedeno – policijsko hapšenje), odnosno lice uhapšeno na osnovu odluke suda koje nije saslušano, mora biti bez odlaganja, a najkasnije u roku od 48 časova, predato nadležnom sudiji za prethodni postupak ili ako se to ne dogodi, pušteno na slobodu. Dakle nije sve tako crno ili belo da vas po “difoltu” puštaju na slobodu nakon 48 sati, već je to pitanje, izmeđuostalog, zakonom uređeno.
sugestija – šta uraditi pre odlaska na demonstracije
Ono što KURS predlaže, kako bi građani (demonstranti) zadržali maksimalnu zaštitu je da isključe “touch”/”face” identifikaciju na svojim mobilnim telefonima. Svakako, ukoliko dođe do toga da službenici policije od privedenog/zadržanog lica zahtevaju da dâ šifru kako bi izvršili pretres elektronskog uređaja, tu je član 33. Pravilnika o policijskim ovlašćenjima. Za ovaj vid elektronskog pretresa, privedena/zadržana lica mogu odbiti da pruže takve informacije i zahtevaju uvid u nalog za pretres elektronskih uređaja izdatog od nadležnog tužilaštva.
Bitno je naglasiti da vas zakon štiti i u zdravstvenom smislu. Pomenutim članom 69. ZKP-a uhapšeno lice ima pravo da zahteva da ga bez odlaganja pregleda lekar koga slobodno izabere, a ako on nije dostupan, lekar koga odredi javni tužilac, odnosno sud. Po ovom pitanju aktuelan je i spomenuti član 33. Pravilnika o policijskim ovlašćenjima gde je predviđeno da kada lice ima vidljivih povreda ili drugih zdravstvenih problema, obavezno je da se organizuje pružanje lekarske pomoći.
Savetuju se svi koji se nađu u ovoj situaciji da se pozovu na ove regulative kako bi sačuvali svoje zdravlje pre svega.
Sve napred navedeno jesu prava građana i delimično policije ukoliko dođe do hapšenja / privođenja / saslušavanja usled protesta. Bilo to osnovano ili ne, građani imaju zakonom zagarantovana prava i ohrabruju se da ih sprovode/ostvare.
Bitna NAPOMENA je da građani takođe imaju OBAVEZE kojih se moraju pridržavati, te se u skladu sa tim najstrože osuđuju svi vidovi nasilja, bilo od strane građana, a naročito od strane policijskih službenika.
PraviLaw savet za građane: Izrazite svoje (ne)zadovoljstvo ali bez da narušavate tuđa prava i imovinu!
PraviLaw savet za policiju: Sprovodite zakon u delo ali bez zloupotrebe i prekoračenja svojih ovlašćenja, čuvajte čast naše Republike!
Autor: Tadija Mitić
