ŽALBA POVERENIKU ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA – URADI SAM

KAKO NAPISATI ŽALBU POVERENIKU AKO ORGAN JAVNE VLASTI NE ODGOVORI ILI URUČI NEADEKVATAN ODGOVOR NA ZAHTEV ZA PRISTUP INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA

U okviru projekta “Informacija na dlanu” predstavljamo Vam sledeće ključno rešenje za dobijanje informacije od javnog značaja:

ŽALBA POVERENIKU ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA I ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI U POSTUPKU ZAŠTITE PRAVA NA SLOBODAN PRISTUP INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA – URADI SAM

U jednom od prethodnih objava imali smo priliku da naučimo na koji način se inicira postupak za pristup informaciji/informacijama od javnog značaja, kao i kako na najbolji mogući način da sastavite zahtev za pristup informaciji od javnog značaja (Zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja (pravilaw.rs)).

Međutim, šta ako se organ javne vlasti ogluši o svoju zakonsku obavezu i ne dostavi vam informaciju ili odbije da je dostavi u celosti, odnosno dostavi je ali delimično.

Da li tražilac informacije ima pravo na neko pravo sredstvo koje bi mu omogućilo da pribavi traženu informaciju?

Odgovor je DA.

Na ovom putu najčešća adresa biće Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, o čemu će biti reči u daljim redovima.

poverenik za informacije od javnog značaja

Pre svega, neophodno je istaći da pravo na pravno sredstvo predstavlja jedno od Ustavom proklamovanih ljudskih prava, koji u čl. 36 st. 2 propisuje da: „Svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.

Ovo pravo razrađeno je i u okviru Zakona o slobodnom pristupu inormacijama od javnog značaja (dalje u tekstu: Zakon) koji u postupku pribavljanja informacije od javnog značaja predviđa dvostepenost, pri čemu instancionu kontrolu, po pravilu, poverava nezavisnom i samostalnom organu naročito organizovanom za tu namenu – Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti (dalje u tekstu: Poverenik).

Dakle: Poverenik vrši kontrolu nad tim da li je neki državni organ postupio ispravno ili ne u pogledu vašeg zahteva za pristup informacijama od javnog značaja.

ŽALBA POVERENIKU

Čitava IV glava Zakona posvećena je upravo postupku pred Poverenikom. U prvom redu, neophodno je odrediti kada tražilac informacije može izjaviti žalbu. Odgovor na ovo pitanje može se pronaći u čl. 22 Zakona, koji i nosi naslov „Pravo na žalbu“ i kaže da tražilac informacije može izjaviti žalbu Povereniku ako:

  1. organ vlasti odbaci ili odbije zahtev tražioca, u roku od 15 dana od dana kada mu je dostavljeno rešenje ili drugi akt;
  2. organ vlasti, suprotno članu 16. stav 2. Zakona, ne odgovori u propisanom roku na zahtev tražioca (čl. 16 st. 2 kaže: „Ako se zahtev odnosi na informaciju za koju se može pretpostaviti da je od značaja za zaštitu života ili slobode nekog lica, odnosno za ugrožavanje ili zaštitu zdravlja stanovništva i životne sredine, organ vlasti mora da obavesti tražioca o posedovanju te informacije, da mu stavi na uvid dokument koji sadrži traženu informaciju, odnosno da mu izda kopiju tog dokumenta najkasnije u roku od 48 sati od prijema zahteva.“);
  3. organ vlasti, suprotno članu 17. stav 2. Zakona, uslovi izdavanje kopije dokumenta koji sadrži traženu informaciju uplatom naknade koja prevazilazi iznos nužnih troškova izrade te kopije (čl. 17 st. 2 kaže: „Kopija dokumenta koji sadrži traženu informaciju izdaje se uz obavezu tražioca da plati naknadu nužnih troškova izrade te kopije, a u slučaju upućivanja i troškove upućivanja.“);
  4. organ vlasti ne stavi na uvid dokument koji sadrži traženu informaciju na način predviđen članom 18. stav 1. Zakona (čl. 18 st. 1 kaže: „Uvid u dokument koji sadrži traženu informaciju vrši se upotrebom opreme kojom raspolaže organ vlasti, osim kada tražilac zahteva da uvid izvrši upotrebom sopstvene opreme.“);
  5. organ vlasti ne stavi na uvid dokument koji sadrži traženu informaciju, odnosno ne izda kopiju tog dokumenta na način predviđen članom 18. stav 4. Zakona (čl. 18 st. 4 kaže: „Ako organ vlasti raspolaže dokumentom koji sadrži traženu informaciju na jeziku na kojem je podnet zahtev, dužan je da tražiocu stavi na uvid dokument i izradi kopiju na jeziku na kojem je podnet zahtev.“)
  6. organ vlasti na drugi način otežava ili onemogućava tražiocu ostvarivanje prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja, suprotno odredbama Zakona.

Nadalje, sa punim pravom, st. 2 i 3 istog člana Zakona za pojedine organe javne vlasti predviđa da njihovo (ne)postupanje ne može biti predmet instancione kontrole od strane Poverenika („Protiv rešenja Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade Republike Srbije, Vrhovnog suda Srbije, Ustavnog suda i Republičkog javnog tužioca ne može se izjaviti žalba“), ali i u ovom slučaju predviđa da se protiv akata ovih organa može pokrenuti upravni spor, čime se takođe obezbeđuje instanciona kontrola, ali od strane Upravnog suda.

Drugim rečima: Poverenik ne može da utiče na nepostupanje određenih državnih organa, kao recimo protiv rešenja Narodne skupštine, predsednika Republike Srbije, Vlade Republike Srbije, Vrhovnog suda Srbije, Ustavnog suda i Republičkog javnog tužioca.

Nakon izjavljivanja žalbe, Zakon utvrđuje da Poverenik povodom žalbe donosi rešenje bez odlaganja, a najdocnije u roku od 30 (trideset) dana, nakon omogućavanja organu javne vlasti da se pismeno izjasni. Rešenja Poverenika su obavezujuća, konačna i izvršna i protiv njih se može pokrenuti upravni spor, koji je po Zakonu hitan.

Za sprovođenje izvršenja rešenja koje donese Poverenik, nadležan je sam Poverenik i to u postupku administrativnog izvršenja, u skladu za Zakonom o opštem upravnom postupku, pri čemu Zakon utvrđuje da se u postupku administrativnog izvršenja rešenja Poverenika ne može izjaviti žalba koja se odnosi na izvršenje, kao i da ukoliko Poverenik ne može sprovesti svoje rešenje na ovaj način, Vlada mu na njegov zahtev pruža pomoć u postupku administrativnog izvršenja tog rešenja – primenom mera iz svoje nadležnosti, odnosno obezbeđivanjem izvršenja rešenja Poverenika neposrednom prinudom.

Šta ukoliko ne umemo sami da sastavimo žalbu?

Ovo jeste najčešći problem koji se može javiti u svakom postupku pred državnim organima, pa tako i u postupku ostvarivanja prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja.

Kao jedna od opcija, uvek stoji na raspolaganju obraćanje nekom od pripadnika profesije koja je po ustavu definisana kao pružalac pravne pomoći – odnosno nekom advokatu, koji je svakako najpozvanije lice za sastavljenja bilo kakvog podneska u postupcima pred državnim organima.

opcija broj 1 (koju moramo da platimo):

Međutim, advokati, što je i normalno, imaju pravo na naknadu za svoj rad, u kom smislu ova činjenica može obeshrabriti veći broj ljudi da istraju u postupku pribavljanja informacije od javnog značaja.

opcija broj 2 (besplatno):

Sa druge strane, na internet stranici Poverenika nalazi se zaista širok spektar javno dostupnih i potpuno besplatnih modela za sve vidove žalbi i drugih akata u ovom postupku

(Формулари – Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности (poverenik.rs)),

na koji način je svakom licu sa osnovnim informatičkim znanjem učinjena dostupnim mogućnost da ostvare svoje pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Ostaje otvoreno pitanje, šta je sa onim građanima i građankama Republike Srbije koji nemaju finansijskih sredstava da angažuju stručno lice koje bi im pružilo pravnu pomoć, a koja nemaju pristup internetu i mogućnost da preuzmu modele sa internet stranice Povrenika.

PRAVILAW PELCERI (TEMPLATE)

Naš odeljak na stranici “Informacija na dlanu” koji se zove Riznica znanja ne bi bio riznica kada Vam ne bi ponudio primere dobre prakse.

Pošaljite svoju žalbu baš onako kako to PraviLaw čini.

Pelcere (template) smo podelili u 3 (tri) kategorije:

  1. PraviLaw vs organ javne vlasti – Žalba Povereniku – nedostatak odgovora organa javne vlasti
  2. PraviLaw vs organ javne vlasti – Žalba Povereniku – nepotpun odgovor od organa javne vlasti
  3. PraviLaw vs organ javne vlasti – Žalba Povereniku – odbijanje odgovora od organa javne vlasti

osnovni elementi žalbe

1.Počećemo sa osnovnim elementima žalbe koje ćemo učiti na Pelceru broj 1 – Žalba Povereniku – nedostatak odgovora organa javne vlasti.

Osnovni elementi:

  1. Pun naziv kancelarije Poverenika kom se žalimo i tačnu adresu kancelarije Poverenika;
  2. Lični podaci (u ovom slučaju pošto je PraviLaw primer u pitanju, koristili smo PIB i Matični broj, što se tiče fizičkih lica, možete ali i ne morate, umesto toga ubaciti JMBG ili broj lične karte (nije nužno);
  3. Osnov za podnošenje žalbe;
  4. Naslov onog organa na koji se žalimo i razlog zašto se žalimo;
  5. Usmeravanje na dosadašnji tok postupka pribavljanja informacija od javnog značaja;
  6. Dokazi koji se prilažu uz žalbu;
  7. Obrazloženje;
  8. Predloženo rešenje;

Ova vrsta žalbe se šalje onda kada organ javne vlasti, kome smo poslali zahtev, ne odgovori u zakonskom roku od 15 dana. Dakle kada nam ne dostavi odgovor – vrlo često se ovo meša sa ćutanjem uprave, ali ovaj slučaj se ne može baš tako definisati, zato ga zovemo “Žalba Povereniku usled nedostatak odgovora organa javne vlasti”.

Pelcer broj 2 – Žalba Povereniku – nepotpun odgovor od organa javne vlasti

U ovom slučaju smo, dakle, dobili odgovor na zahtev, od organa javne vlasti, međutim odgovor nije potpun, odnosno nisu nam potpuno odgovorili na postavljeno pitanje iz našeg zahteva.

Primera radi: Poslali smo zahtev u kome tražimo koji je odnos žena i muškaraca zaposlenih u nekom preduzeću i koliko preduzeće ima ukupno radnika. Dobijemo odgovor samo o tome koliko preduzeće ima radnika, a odnos muškaraca i žena je zanemaren – dakle dobili smo nepotpun odgovor.

Ovakva situacija nam iziskuje malo drugačiji primer žalbe:

Pelcer broj 3 – Žalba Povereniku – odbijanje odgovora od organa javne vlasti

Poslednja navedena kategorija javlja nam se kada organ javne vlasti, kom smo poslali zahtev, odbije da nam dostavi odgovor – govorimo samo i jedino o neosnovanom odbijanju odgovora.

Dakle organ javne vlasti, u skladu sa zakonom, može da nam odbije zahtev i ne dostavi odgovor ali samo i jedino ako je odluka o odbijanju u skladu sa članovima 9, 10, 11, 12, 13 i 14. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. U drugom slučaju, gde se zahteva informacija od javnog značaja koja se klasifikuje kao informacija od javnog značaja, organ je dužan da vam dostavi odgovor!

Hajde da vidimo kako to u praksi može da izgleda žalba kada je reč o situaciji u kojoj organ javne vlasti neosnovano odbije da dostavi odgovor.

Podvučeni (zatamnjeni tekst) je opcionog karaktera, zavisno od toha šta će organ javne vlasti napisati kao razlog za odbijanje (naravno, neophodno je da bude neosnovan)

Sva 3 (tri) pelcera / template-a možete skinuti besplatno ovde u okviru ove objave – želimo Vam puno uspeha u Vašoj avanturi sa informacijama od javnog značaja!

Upravo je i cilj projekta Informacija na dlanu da svakom licu, bez obzira na njegov socijalni status, stepen obrazovanja ili bilo koje drugo lično svojstvo, kao i bez obzira na to da li ima mogućnost da pristupi internetu, omogući da slobodno pristupi informaciji od javnog značaja.

Baš iz gore navedenog razloga, Udruženje PraviLaw sastavlja inicijativu za izmenu i dopunu Zakona o slboodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

U okviru ove izmene i dopune, PraviLaw želi da predloži da se decentralizuje kancelarija Poverenika i otvore dodatne radne jedinice Poverenika u Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu, za početak, kako bi građani iz cele Srbije mogli u svojim velikim administrativnim centrima da dođu do formulara i uopšte bazičnih informacija na ovu temu. Neke od predloga izmene možete pročitati i u prethodnim tekstovima:

Autori: Glavni Autor Nikola Mitrovski, koautor Tadija Mitić

Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Nišu 2017. godine, nakon čega svoju karijeru započinje u okviru Sektora za naplatu i upravljanje potraživanjima u docnji u banci Intesa. Nakon ovog kratkotrajnog angažmana, upisuje se u Advokatsku komoru Niša kao advokatski pripravnik, gde stiče iskustvo u raznim oblastima prava, posebno u oblasti radnih odnosa, korporativnog prava i parničnom i izvršnom postupku. Tokom studiranja učestvovao je na većem broju domaćih i međunarodnih edukacija, seminara, zimskih i letnjih škola i drugih vidova usavršavanja. Godine 2020. odbranio je master rad na Pravnom fakultetu u Nišu, stekavši zvanje master pravnik.

CAS Koordinator IB odeljenja i profesor ekonomije i biznisa u Gimnaziji “Svetozar Marković” u Nišu. Bivši sekretar Gimnazije “Svetozar Marković” u Nišu. Po formalnom obrazovanju nosilac dva master zvanja: Master Pravnik i Master ekonomista. Medijator – Posrednik u mirnom rešavanju sporova licenciran od strane Ministarstva pravde Republike Srbije. Zagovornik profesionalizma i uskoro autor knjige o profesionalizmu. Osnivač Udruženja PraviLaw i vlasnik vebsajta pravilaw.rs – prvi ‘Legal Influencer’ u Srbiji. Od stranih jezika nažalost samo engleski jezik, za sada. Pozitivan, motivisan i predan radnik. U konstantnoj potrazi za novim znanjem i edukacijama. Filantrop i ljubitelj očuvanja životne sredine. Večiti optimista.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *