Porez i “frilenseri”

Porez

U Srbiji, ogroman broj ljudi spada u frilensere. Usled manjka radnih mesta, ljudi u Srbiji su našli rešenje kako da ostanu u svojoj zemlji i da sami sebi naprave radna mesta, tako što će raditi kao frilenseri, online, za strane kompanije i klijente i tako zarađivati novac koji bi, naravno, trošili u zemlji u kojoj žive, dakle u Srbiji. Međutim, kakvo je stanje iz perspektive plaćanja poreza – da li ga plaćaju i koliki je porez predviđen da plaćaju frilenseri?

Šta je “frilenser”?

To je osoba koja ima veštine ili je stručna za određenu oblast poslovanja koja ne trpi standardno radno vreme – nema klasično radno vreme od 8 sati, najčešće radi od kuće ili sa lokacije koju sama izabere, bira svoje poslove, klijente ili kompanije za koje će uraditi posao za koji je stručna i tako ostvaruje zaradu.

Najčešće profesije za frilensere su: grafički dizajneri, online predavači stranih jezika (najčešće engleskog jezika), programeri, IT stručnjaci.

Najčešći klijenti koji ih angažuju: strane kompanije ili individualci koji žele da im odličan stručnjak, po nižoj ceni nego što bi to zahtevala neka kompanija, odradi jednako kvalitetan posao kao najprestižnije firme iz date oblasti.

Najčešće platforme / websajtovi preko kojih frilenseri bivaju angažovani su: Upwork, Freelancer.com, Fiver i još mnogi drugi.

Srbija i frilenseri – demografija

Kako se Srbija kotira u svetu prema zvaničnim podacima? Koliko procentualno frilensera srbija ima naspram ukupnog broja stanovnika, kao i koliko ljudi procentualno ostvaruje zaradu preko frilens veština i angažovanja? Slika govori više od 1000 reči:

Slika sa leve strane predstavlja svetsku statistiku iz 2018. godine gde se jasno vidi da je Srbija zauzimala 11. mesto na svetskoj listi. Prva kolona nakon imena predstavlja koliko frilensera dolazi iz date države gde se jasno vidi koliko pristiže iz Srbije – 24.605 frilensera. Naredna kolona predstavlja aktivne frilensere koji su bez pauze, kontinuirano, učestvovali na frilens projektima, dok poslednja kolona predstavlja procenat aktivnih frilensera u odnosu na ukupan broj frilensera u jednoj zemlji – kada bi ovaj parametar bio jedino merilo za rangiranje zemalja, Srbija bi bila u top 3 zemlje 2018. godine!

Slika sa desne strane predstavlja svetsku statistiku iz 2019. godine gde se jasno vidi da je Srbija napredovala na svetskom nivou i prešla na 10. mesto svetske rang liste! Na ovoj slici je prikazan procenat ukupne zarade stanovništva, gde je prikazana Srbija u kojoj 19% radno-sposobnog stanovništva zarađuje od frilens projekata i poslova.

NAPOMENA: Evropski statistički zavod je objavio da je u 2019. godini odliv mozgova u Srbiji bio u proseku oko 4.000 ljudi na mesečnom nivou, odnosno oko 51.000 ljudi na godišnjem nivou. Međutim, uprkos toj statistici, imamo mnogo frilensera koji su našli svoje utočište u frilensu i rešili da ostanu da žive u svojoj domovini.

Porez – šta je to?

Počnimo od poreza. Šta je to porez na prihode, odnosno porez na dohodak građana:

Obveznici plaćanja poreza na dohodak građana su fizička lica koja ostvaruju dohodak u skladu sa odredbama Zakona o porezu na dohodak građana. U skladu sa zakonom, obaveza plaćanja poreza odnosi se na ostvarene prihode iz svih izvora osim onih koji su posebno izuzeti, odnosno gde su predviđena oslobođenja i olakšice.

Dakle, država i zakon poznaju pojam poreskog oslobođenja ili olakšica ukoliko postoji volja za tim.

U skladu sa odredbama Zakona o porezu na dohodak građana, oporezivanju podležu prihodi ostvareni u vidu zarada, prihodi od samostalne delatnosti, autorskih prava, prava srodnih autorskom pravu i prava industrijske svojine, prihodi od kapitala, kapitalni dobici i ostali prihodi koji su uređeni članom 85. Zakona.

Porez

Podsetimo se još jednom – postoji nešto što se zove poresko oslobođenje i olakšice, a postoji i nešto što se zove nacionalna politika kojom država može odlično da se bori protiv odliva mozgova (ovo služi samo kao podsetnik građanima, poreskim obveznicima i državnim institucijama i mole se čitaoci da drugačije ovaj podsetnik ne tumače).

Porez i frilenseri

Oktobar mesec 2020. godine obeležili su naslovi poput: “Obavezno prijavljivanje prihoda ostvarenog iz inostranstva”, “Porez na onlajn prihode može ići do 46 odsto”, itd.

Jutjuberi – koji su dovoljno popularni da ostvaruju zaradu putem svojih kanala, frilenseri, online predavači stranih jezika i profesori, programeri i IT stručnaci, kao i svi drugi stručnjaci koji novac zarađuju u inostranstvu, u obavezi su da se sami prijave Poreskoj upravi Srbije. Veliki deo njih i ne zna da ima ovu obavezu, dok oni koji to znaju, najčešće nemaju informaciju koliki iznos bi trebalo da pripreme i plate, dok bi zapravo poresko opterećenje moglo da iznosi čak 46 odsto ostvarenih prihoda.

Porez PraviLaw

Odakle baš 46% ?

Najčešće opterećenje koje sleduje predstavlja zapravo 20 posto poreza i 26 posto doprinosa. Koji doprinosi? Penziono, Socijalno, Zdravstveno, Invalidsko osiguranje, itd.

Međutim, nakon što je poreska uprava objavila svoje obaveštenje na svim društvenim mrežama na kojima je prisutna, javlja se novi, praktični problem – koliko tačno treba frilenseri da plate porez i kako da ga izračunaju? Nekoliko frilensera (mahom iz Beograda) javili su se sa problemom i naglasili da nije lako ispuniti te zahteve poreske uprave.

Jedan od frilensera, kako objavljuje portal nova.rs, pozvao je poresku upravu s namerom da proveri koliki je iznos poreza koji bi trebalo da plati. Naime, kako objašnjava za imenovani portal, on prima prihode od Google oglasa koji se vode na fizičko lice. Lice je dobilo svoj odgovor, koji je zvučao na sledeći način, kako portal informiše javnost: “Morate sami to da saznate, to je vaša dužnost” – što i jeste zapravo tačno, gledano iz ugla prava i zakona, ma koliko (NE)fer zvučalo.

Poreski savetnik i potpredsednik Upravnog odbora Udruženja poreskih savetnika Srbije – Đerđ Pap, objasnio je da se porez obično obračunava na sumu koja legne na račun.

“Stopa najčešće jeste 46 odsto, ali je za neku vrstu ugovora osnovica manja, pa je i iznos poreza manji. Nije isto da li autorski ugovor ima vajar ili estradni umetnik”.

Đerđ Pap za Nova.rs portal

Dodaje se još i da je, zbog komplikovanog obračuna, najbolje da to u svakom pojedinačnom slučaju urade/izračunaju računovođe – što je opet najbolji mogući savet koji će Vam svaki pravnik ili ekonomista dati – pitajte one koji to najbolje poznaju, a to su računovođe.

Računovođa

Kazne?

Ukoliko obveznik svoj prihod ne prijavi, a poreznici to u kontroli otkriju, obvezniku sleduje i prekršajna prijava, ukoliko je reč o prihodu do pola miliona dinara na godišnjem nivou.
Međutim, ako je iznos prihoda veći od pola miliona dinara, sleduje krivična prijava.

Važno je imati na umu sledeće

Postoji nešto što se zove Ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, a šta je to?

Šta znači termin izbegavanje dvostrukog oporezivanja? Osnovna svrha UIDO jeste da se porez na određene transakcije plati po nižoj ugovorenoj poreskoj stopi između dve zemlje. Kada je u jednoj državi plaćen porez, za plaćenu sumu oslobođen je u drugoj državi – jednostavno, ne plaća se dva puta porez na istu transakciju.

Sa kim je sve Republika Srbija potpisala ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja možete proveriti na sajtu Ministarstva Finansija Republike Srbije.

PraviLaw organizacija ovim tekstom ne poziva na nepoštovanje zakona niti na neplaćanje poreza, već strogo podržava ravnopravnost svih građana pred zakonima Republike Srbije.

Međutim, PraviLaw organizacija poziva Tim za sprečavanje odliva mozgova koji se prvi put sastao početkom 2019. godine kada je aktuelni ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja dao sledeću izjavu:

“Država će u narednom periodu raditi na tome da se smanji broj građana koji napuštaju Srbiju u potrazi za kvalitetnijim životom, ali i da se vrate oni koji su već otišli, a na strategiji sprečavanja ekonomskih migracija radiće i tim eksperata koji će imati logističku podršku vlade, bez političkog uticaja”.

Aktuelni ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja – 2019. godine

Kako ovakav snažan pritisak, iako zakonski opravdan, može izazvati povećan odliv mozgova, a PraviLaw organizacija se strogo zalaže za promociju sprečavanja odliva mozgova, apeluje se na sve zvanične institucije da nađu rešenje koje će ići u korist svim stranama – i državi i frilenserima, kako bi se pospešio ostanak mladih u Srbiji i kako bi Srbija bila još bolje mesto za život svih njenih građana.

Potrebno je pozitivno razmišljanje, civilizovan i konstruktivan dijalog i spremnost na kompromis obe strane, kako bismo svoju zemlju podigli na viši nivo!

BRINIMO JEDNI O DRUGIMA

PraviLaw poruka meseca oktobra

Autor: Tadija Mitić

Izvori: Paragraf Lex, Nova S, Ministarstvo finansija, CNBC, AnalyticsHelp, Evropski statistički zavod

2 thoughts on “Porez i “frilenseri””

  1. Postoji narodski izraz iz oblasti ekonomije: domaćin. Identična je reč iz biologije, kada se govori o podgrupi parazita koji ubijaju domaćina. U filmovima prisilnu naplatu osiguranja obavljaju izvršitelji na terenu uz demonstraciju sile. Kod nas je to sad analogno oglasu na banderi, u kom najjači traži da privrednik sam donese oko pola prihoda u banku i uplati pomenutima. Da ne bi bilo posledica.

  2. Mene interesuje da li znate koja je stopa kamate koja se zaračunavaunava na poresko dugovanje? Pokušavam da dođem do tog podatka jer nigde nisam našao ništa o tome a kolika sam pročitao i to je potrebno isplatiti. Iskreno mislim da je čitav ovaj potez poreske uprave povučen u katastrofalno lošem trenutku. Toliko da je čak podlo. Mislim da se treba pokrenuti ozbiljan dijalog sa poreskom upravom o tome da se taj rok za plaćanje produži na mnogo duži period, jer koliko sam shvatio očekuju i do 5 godina unazad da se izmiri porez a rok do kraja meseca. Druga stvar, da se kamata ne naplaćuje uopšte svima koji obave isplatu do tog datuma, sva dugovanja posle tog datuma mogu podlegati kamati. I na kraju, da se radi na tome da postupak samooporezivanja bude što jednostavniji kao i da se ipak odradi korekcija stope poreza da to bude više fer pogotovo za ljude sa malim primanjima ili onima kojima je to jedino primanje. Kada bi se ovi koraci bar krenuli preduzimati mislim da bi mnogo ljudi izmirilo svoje zaduženje bez previše razmišljanja.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *