Lobiranje – lobisti | POWER BROKER

lobiranje

Lobiranje je u Srbiji veoma dugo bilo u sivoj zoni -ni zabranjeno ni dozvoljeno ali svakako nije bilo strogo definisano. Međutim, Srbija je lobiranje uvela u legalne vode donošenjem Zakona o lobiranju.

Kakve nam promene donosi nova regulativa koja uređuje lobiranje?

Pre svega, lobisti i lobirana lica moće da podnose izveštaj o sastancima i kontaktima sa političarima (odbornicima, narodnim poslanicima i sl.) Agenciji za sprečavanje korupcije (ranije: Agencija za borbu protiv korupcije). Glavna ideja zakona o lobiranju jeste zaštita integriteta donosilaca opštih akata, ali uz omogućavanje Ustavom garantovane slobode da svako lice ima pravo da se bori za svoje interese – u ovom slučaju kroz lobiranje.

Donošenjem ove regulative sturčnjaci smatraju da će se obezbediti veća transparentnost, da se štiti integritet donosioca opštih akata, konačno je ova oblast izašla iz sive zone, odnosno postala je uređena, a sve iz razloga da u skladu sa ustavom svako ima pravo da se bori za svoje interese.

Kao glavni kriterijum za donošenje odluke šta je legalno lobiranje, a šta kršenje zakona – predstavlja javni interes građana Republike Srbije. Potencijalna krivična dela koja tu mogu biti upletena uključuju korupciju i trgovinu uticajem.

Lobiranje = javni interes

Nakon jedne godine primene ovog zakona, Srbija ima 19 lobista upisanih u Registar lobista, kao i jedno pravno lice koje se bavi lobiranjem. Podatak koji je podelila Radio Televizija Vojvodine izdvaja se da među upisanim lobistima, najviše je advokata i privrednika, a pomenuto pravno lice, bavi se konsultantskim aktivnostima u vezi s poslovanjem i upravljanjem.

Prema registru koji vodi Agencija za sprečavanje korupcije za sada nema upisanih stranih pravnih lica koja se bave lobiranjem.

Ko su lobirana lica?

Član 6. Zakona o lobiranju definiše lobirana lica na sledeći način:
Lobirano lice je izabrano, imenovano, postavljeno, zaposleno ili na drugi način radno angažovano lice u organu vlasti, kao i lice na čiji izbor, imenovanje ili postavljenje organ vlasti daje saglasnost, a koje učestvuje u postupku pripreme i donošenja zakona, drugih propisa i opštih akata ili može uticati na sadržaj zakona drugih propisa i opštih akata.

Najkraće i najlakše rečeno: lobirana lica su lica koja imaju uticaj na donošenje opštih akata.

“Lobiranje je zapravo aktivnost usmerena na donosioce opštih akata kako bi se ostvario interes korisnika lobiranja”

Dragan Sikimić, direktor Agencije za sprečavanje korupcije

Takođe, Verka Atanasković – pomoćnik direktora Agencije za sprečavanje korupcije, sektora za sukob interesa i pitanja lobiranja, ističe da je lobiranje važno sredstvo u jačanju demokratije, koje se zasniva na vladavini prava, većoj odgovornost i transparentnosti, pogotovo kada je reč o transparentnosti pri donošenja odluka od javnog interesa.

Ko su lobisti, kako se postaje lobista i ko sve može biti lobista?

Iz Agencije za sprečavanje korupcije poručuju, iz više izvora, da se očekuje novi broj upisanih lobista u Registar Agencije i time ohrabruju sve zainteresovane da se priključe ovoj delatnosti.

Ko sprovodi obuku?

Pored Registra lobista koji vodi Agencija za sprečavanje korupcije, ona takođe i sprovodi obuke kandidata, pa i odlučuje o njihovom upisu.

Dakle, pre registracije, svi kandidati za lobiste moraju da prođu obuku. Do sada je preko 50 kandidata obuku prošlo i završilo sa uspehom.

Nakon završene obuke podnosi se zahtev za upis u Registar lobista. Da bi se upisali, neophodno je da kandidati ispunjuju neke od zakonom propisanih uslova. Uz zahtev za upis u Registar lobista, neophodno je da se ispune sledeći uslovi, odnosno do se dostave sledeća dokumenta:

  • Uverenje o državljanstvu Republike Srbije;
  • Overenu fotokopiju o stečenoj visokoj stučnoj spremi;
  • Uverenje o nekažnjavanju koje izdaje nadležna Policijska uprava MUP-a, prema mestu prebivališta podnosioca zahteva;
  • Uverenje da protiv podnosioca zahteva nije pokrenut krivični postupak i da nije pokrenuta istraga koje izdaje nadležni osnovni sud, prema mestu prebivališta;
  • Uverenje da podnosilac zahteva nije prekršajno kažnjavan i da mu nije izrečena zaštitna mera zabrana vršenja određenih delatnosti, koje izdaje nadležni Prekršajni sud, prema mestu prebivališta podnosioca zahteva.

Kako zapravo lobisti rade?

Lobisti rade tako što pronalaze klijenta – korisnika lobiranja i sa njim zaključuju ugovor o lobiranju kojim se utvrđuje za koji zakon, propis ili opšti akt se vrši lobiranje, odnosno korisnik ima interes da se taj akt donese, a lobista za njega lobira kod lobiranih lica.

Ideje za lobiste i teme za lobiranje:

  • Lobiranje na temu “Sačuvajmo reke Srbije” koja je jedna od gorućih tema na jugu države.
  • Lobiranje na nivou lokalnih samouprava o sprovođenju projekata poput “Akustičko zoniranje Beograda” gde bi se smanjio stepen buke u većim gradovima Srbije.
  • Lobiranje za rešavanje problema pasa lutalica u većini gradova i opština Srbije: npr. izgradnja skloništa za iste poput onih koji se trenutno mogu videti u Zaječeru.
  • Lobiranje na temu slobode izražavanja, medijske slobode, vladavine prava, radne etike, određenog segmenta kulture, ljudskih prava i sloboda, rodnih ravnopravnosti, itd.
  • Lobiranje na temu životne sredine, socijalne pravde i svih drugih gorućih tema za koje kažemo jedni drugima: “Ma samo kada bi to i to uveli u zakon, sve bi bilo drugačije”.

“Ovo je vrsta određenog uticaja na donošenje odluka u određenom interesu”

Verka Atanasković – pomoćnik direktora Agencije za sprečavanje korupcije, sektora za sukob interesa i pitanja lobiranja

Nakon što se sačini i potpiše ugovor o lobiranju, lobista traga za lobiranim licima, a to mogu da budu svi javni funkcioneri na svim nivoima vlasti (opština, lokalna samouprava, skupština, parlament, itd.), ali i sva zaposlena i radno angažovana lica u organima javne vlasti (Sekretarijati, zavodi, itd.), jer svako može imati neki uticaj prilikom donošenja odluke od javnog interesa.

Lobiranje kreće od prvog pismenog obraćanja lobiranom licu od strane lobiste – lobisti su dužni da se lobiranom licu obrate pismeno.

Sledeća obuka zainteresovanih kandidata za lobiste zakazana je za 1. i 2. oktobar 2020. godine, a cena obuke u ovom trenutku iznosi 44.270 dinara (375€).

Zanimljivo je da je Republika Srbija je među retkim državama u svetu koja je donela Zakon o lobiranju, koji je na snazi od avgusta 2019. godine. Da li Srbija juri demokratiju ili demokratija juri Srbiju? Koliko koristi će građani imati od ovog noviteta? Ako ima zainteresovanih za diskusiju, započnite istu na Pravilaw facebook stranici!

Ako Vas zanima u čemu je još Srbija među prvim članicama, pročitajte jedan od prvih tekstova na PraviLaw sajtu, a radi se o prvoj #1 Evropskoj eSports federaciji čija je među prvim članicama i osnivačima Republika Srbija, baš kao i kada je reč o Zakonu o lobiranju.

Autor: Tadija Mitić

Izvori: Zakon o lobiranju, Agencija za sprečavanje korupcije, RTV, Paragraf lex

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *